Trajković: Utučen sam do dna zbog smanjenja kazne Mišiću

Nakon što je navijaču Crvene zvezde Urošu Mišiću prepolovljena kazna za brutalni napad na policajca, za RSE po donošenju te odluke prvi put govori žrtva – Nebojša Trajković. Ovaj slučaj još jednom je otvorio pitanje kaznene politike protiv nasilnika i iskrenosti države u proklamovanom obračunu sa huliganima.

U napadu navijača Crvene zvezde u decembru 2007. na severnoj tribini stadiona tog kluba Uroš Mišić, tada devetnaestogodišnjak, pržio je žandarma Nebojšu Trajkovića upaljenom signalnom bakljom, temperature od 1.000 stepeni, kojom je prilazio leđima i licu žrtve, stajalo je u optužnici na osnovu koje je za pokušaj ubistva osuđen na deset godina zatvora.

Skoro tri i po godine posle, Apelacioni sud, kako su saznali mediji, promenio je kvalifikaciju u “napad na službeno lice” i Mišiću smanjio kaznu na pet i po godina.

“Posle svega ovoga jedini moj životni put sada je da odem iz ove proklete zemlje. Proklete zemlje koja nema sistem, nema državu, nema policiju. Nemam drugo šta da kažem, utučen sam do dna, do dna sam utučen”, kaže za RSE Trajković, koji je posle pretrpljenih fizičkih povreda i psihičkih trauma penzionisan.

Tada, na utakmici Zvezda-Hajduk Kula, bio je okružen huliganima koji su kidisali na njega.



Nebojša Trajković rekao je našem Milošu Teodoroviću da taj dan nikada neće zaboraviti.

“Najviše što me pogodilo, ono što me je pogodilo pravo u srce, je da je Apelacioni sud naveo da ja od tog napada nemam povrede na licu. A sve slike i snimci dokazuju da sam teško bio povređen od baklji… Voleo bih da se ponovo te fotografije koje na kojima se vide sve povrede prikažu ponovo u medijima, da ih opet vidi cela javnost. Pa da pitam tog sudiju da li je slep kod očiju.”

Milosavljević: Sud podlegao pritisku

Dvadesetdvogodišnji Uroš Mišić za nekoliko meseci mogao bi da izađe iz pritvora, posle odsluženja dve trećine kazne, nakon što je Apelacioni sud izrekao presudu sa obrazloženjem da nije bilo dokaza da je pokušao da ubije žandarma gurajući mu upaljenu baklju u usta, i da je ustanovljeno da od nje nema povrede na licu ni rukama.



Pravnik Bogoljub Milosavljević, profesor na beogradskom univerzitetu Union i bivši predavač na Policijskoj akademiji, kaže za RSE da se čini da je sud podlegao pritisku.

“Stiče se utisak da se sud nekako malo poveo ili rukovodio dosta oštrom reakcijom navijača koji su po čitavom gradu ispisali grafite kojima traže slobodu za tog momka. i kao da je sud želeo da tu kaznu ublaži”, ocenjuje on.

Od samog početka procesuiranje Mišiću pratili su ogromni pritisci, fudbaleri Crvene zvezde na teren su izašli u majicama sa likom optuženog i natpisom “Pravda za Uroša”, navijačke grupe celu Srbiju ispisale su grafitima iste sadžine, dok je sudiji Velimiru Lazoviću sa tribina u vidu transparenta od Zvezdinih navijača stigla poruka “Stići će te pravda koju deliš”, dok su mu pretili i u samoj sudnici.

Posle brutalnog ubistva Brisa Tatona i sudske kazne Partizanovim huliganima, čak su se udružili navijači oba kluba, inače ljuti rivali, kako bi kritikovali presude. Mišićev advokat Borivoje Borović smatra da je, bez obzira na sve što je prethodilo, sud bio objektivan u donošenju konačne presude.

“U euforiji da se povede borba protiv huligana svi su očekivali da će biti potvrđena presuda od deset godina zatvora. Sud je smogao snage i doneo odluku bez pritiska od vlasti. Uroš Mišić je tu bio slučajni navijač koji je radnjom od pet sekundi dobio deset godina zatvora”, kaže Borović.

Koliko košta život

Izmenama zakona u Srbiji je za navijačko nasilje predviđena i kazna do 12 godina zatvora, dok su za ubistvo propisane kazne do 40 godina.

Zoran Jakovljević, bivši zamenik javnog tužioca u Beogradu koji je prvi u Srbiji pokrenuo procese protiv huligana, kaže za RSE da se bez primene zakona ne može boriti protiv nasilja.

“Svi oni koji su pozvani da reše taj društveni problem pojma nemaju kako to da urade, jednostavno ne znaju kako to da izvedu. Kod njih se sve svodi samo na marketing i dnevnu politiku. i na to da javnosti zamažu oči kako su nešto uradili tako što će kada neko bude uhapšen samo govoriti koje su kazne zaprećene i šta ih očekuje. A, naravno, od toga kada se završe sudski postupci nema ništa”, rekao je Jakovljević.

Pored nedovoljne spremnosti za borbu protiv nasilja, nije zanemarljiv ni uticaj politike jer nema ozbiljnijeg sportskog kluba koji na najvišoj funkciji nema političara.

“Kada se sve to ima u vidu, stiče se utisak da naši sudovi po malo laviraju, da nisu spremni da budu do kraja nezavisni čak i kada to mogu. Nego da, eto, prosto osluškuju glas javnosti, glas ili želje političara, pa onda takve presude i donose”, ocenjuje Bogoljub Milosavljević.

Posle svega, žandarm Nebojša Trajković kaže:

“Meni je u srcu i duši teško zbog toga što država ćuti. Ovakav rasplet ekstremne navijače će samo ohrabriti, u to sam siguran sto odsto. Daće im još veći povod za sva moguća huliganstva.”

Ako država i dalje bude ćutala, zaključuje Zoran Jakovljević, ne piše joj se dobro.

“I dalje ćemo se suočavati sa novim žrtvama. i u budućnosti ćemo se stalno pitati koliko košta jedan ljudski život, i nikada na to nećemo dobiti odgovor”, kaže Jakovljević.

Čitav intervju sa Nebojšom Trajkovićem: