Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je u utorak tokom razgovora s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) da obustavi udare na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine na 30 dana kao korak ka postizanju potpunog prekida vatre.
Međutim, prvi ustupak Rusije otkako je pokrenula invaziju na Ukrajinu pre više od tri godine i dalje nije ispunio Trampov cilj o momentalnom prekidu vatre na svim poprištima rata.
U saopštenju Bele kuće o razgovoru navodi se da su se dva lidera "saglasila da će kretanje ka miru započeti energetskim i infrastrukturnim prekidom vatre". Rusija je devastirala elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine u pokušaju da demorališe građane te zemlje lišavajući ih struje i grejanja usred zime.
Na svojoj platformi Truth Social, Tramp je opisao razgovor kao "veoma dobar i produktivan".
"Saglasili smo se o trenutnom prekidu vatre za celu energetiku i infrastrukturu, uz razumevanje da ćemo brzo raditi na potpunom prekidu vatre i, konačnu, kraju ovog veoma užasnog rata Rusije i Ukrajine", napisao je on.
"Razgovarano je o mnogim elementima Ugovora za mir, uključujući i činjenicu da su hiljade vojnika ubijene, a i predsednik Putin i predsednik (Volodimir) Zelenski bi želeli da se to okonča", dodao je Tramp.
Međutim, Putin je izneo preduslove za sve dalje korake, uključujući prekid vojne pomoći i obaveštajnih podataka Ukrajini, što je Kijev gotovo sigurno odbiti. Ukrajina je prošle nedelje pristala na Trampov trenutni prekid vatre dok Rusija ne prihvati iste uslove.
Tramp i Putin su rekli da će njihove diplomate nastaviti razgovore kako bi postigli potpuni prekid vatre, nešto što bi moglo da potraje mesecima. U međuvremenu, Rusija će nastaviti da vrši invaziju na Ukrajinu na zemlji i u vazduhu.
Tramp je okončanje rata u Ukrajini stavio kao prioritet otkako je preuzeo dužnost pre dva meseca, ali Moskva i Kijev su toliko udaljeni oko ključnih pitanja kao što su teritorije i bezbednosne garancije da će premošćavanje jaza biti teško. Tramp je dosad u velikoj meri pritiskao Ukrajinu.
Kremlj je u svom saopštenju o razgovoru – koji je trajao više od 90 minuta – naveo da je Putin pokrenuo niz pitanja uključujući efikasno praćenje mogućeg prekida vatre duž cele linije borbi, kao i zaustavljanje ukrajinske mobilizacije i zapadne vojne pomoći Kijevu.
"Naglašeno je da ključni uslov za sprečavanje eskalacije sukoba i rad na njegovom rešavanju političkim i diplomatskim sredstvima treba da bude potpuni prekid strane vojne pomoći i davanje obaveštajnih informacija Kijevu", saopštio je Kremlj.
Kremlj je takođe naveo da mirovni pregovori treba da "uzmu u obzir apsolutnu potrebu da se eliminišu osnovni uzroci krize i legitimni interesi Rusije u oblasti bezbednosti", referišući na širenje NATO-a i druga pitanja koja Moskva koristi da opravda svoju invaziju.
Obraćajući se novinarima u Finskoj, ukrajinski predsednik Zelenski je rekao da Putinovi zahtevi pokazuju da nije zainteresovan za prekid vatre, već za podrivanje ukrajinskih oružanih snaga.
"Kada Putin govori o završetku mobilizacije, on ne govori s (humanitarnih) pozicija, već u nastojanju da naša vojska bude manja i slabija – isto se može reći i za njegove zahteve da nam prestane da se pruža vojna pomoć i obaveštajni podaci", rekao je Zelenski.
"Ali jedna stvar o kojoj on ne govori je prekid vatre – prosto tako – bez raznih pitanja vezanih za njega", rekao je on.
Zelenski je kasnije rekao da su kontinuirani napadi Rusije na infrastrukturu – uključujući, kako je rekao, najmanje 40 udara bespilotnih letelica kasno u utorak posle razgovora – pokazuju potrebu da se nastavi pritisak na Rusiju "radi mira".
Eksperti su uglavnom očekivali da će Putin odbaciti Trampov predlog o potpunom prekidu vatre jer lider Kremlja veruje da pobeđuje u ratu i da je vreme na njegovoj strani.
Rusija nastavlja da napreduje u istočnoj Ukrajini, ali još ne kontroliše u potpunosti četiri regiona – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – za koje tvrdi da ih je pripojila 2022. godine.
Sadašnji prekid vatre bi verovatno ostavio Putina daleko od tog cilja.
U saopštenju se ne pominju bezbednosne garancije za Ukrajinu. Zelenski je često naglašavao da bi da Kijev prihvati mirovni sporazum, on morao biti praćen bezbednosnim garancijama za Ukrajinu od njenih zapadnih partnera, uključujući eventualno članstvo u NATO-u.
"Insistirao sam NATO-u, ali znate kakvi su bili odgovori", rekao je on u februaru, sugerišući da je put ka pridruživanju zapadnoj vojnoj alijansi i dalje opstruiran.
U Berlinu su odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekli da pozdravljaju obećanje da će se prekinuti napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine, ali su rekli da je to samo prvi korak na putu ka miru.
"Sledeći korak mora biti potpuni prekid vatre što je pre moguće. Naravno, jasno je da se obojica slažemo i oko toga", rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare s Makronom.
Zelenski je rekao da je razgovarao sa nemačkim i francuskim liderima posle Trampovog razgovora s Putinom.
