Kada je roj od 39 ruskih dronova napao kompresorsku stanicu na zapadu Ukrajine ranije ovog meseca, to je bio znak da je Rusija pomerila fokus napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine.
Napad se dogodio manje od dve nedelje pošto je Ukrajina prvi put potpisala sporazum o kupovini prirodnog gasa od Azerbejdžana. Meta je ključna za uvoz goriva iz južne Evrope preko Transbalkanskog koridora u Ukrajinu.
To je bio poslednji u nizu napada na ukrajinsku gasnu infrastrukturu ove godine, u značajnom odstupanju od praksi u prve tri godine rata kada se Moskva fokusirala na sakaćenje elektroenergetske mreže u Ukrajini.
Potraga za gasom
Ta promena je primorala Kijev da traži uvoz gasa, uključujući i iz Azerbejdžana i – indirektno – iz SAD, čime su ukrajinske finansije dodatno opterećene.
Državna kompanija Naftogas, najveći proizvođač i dobavljač gasa u zemlji, saopštila je da je njena infrastruktura pogođena više od 100 puta u devet odvojenih vazdušnih napada u 2025. godini, što je skoro polovina svih napada na tu kompaniju otkako je Rusija pokrenula invaziju 2022. godine.
U februaru, kada su prosečne dnevne temperature u Ukrajini ispod tačke smrzavanja, Rusija je privremeno onemogućila skoro polovinu proizvodnje gasa u Ukrajini, primoravajući Kijev da uveze 0,8 milijardi kubnih metara gasa.
Ukrajina sada užurbano puni podzemna skladišta na 13,2 milijarde kubnih metara pre zimske sezone grejanja, od čega 4,6 milijardi kubnih metara mora doći iz uvoza.
Oleksandar Harčenko, generalni direktor Istraživačkog centra energetske industrije, konsultantske kompanije sa sedištem u Kijevu, rekao je za RSE da je situacija s gasom "teška, ali pod kontrolom".
Izazov nije obezbeđivanje snabdevanja već finansiranje za to. Ukrajinska narodna banka je u aprilu procenila da će zemlja možda morati da potroši čak 2,9 milijardi dolara na uvoz gasa u 2025. godini.
Zaokret Rusije
"Infrastruktura za prirodni gas nije bila meta prvih nekoliko godina, ali sada je sve u igri", rekla je za RSE Olga Hakova, energetska analitičarka u Atlantskom savetu u Vašingtonu.
"To je pokušaj da se destabilizuje energetska bezbednost, ne samo u Ukrajini, već i u Evropi uopšte. Cilj je stvaranje haosa u energetskoj industriji", dodala je ona.
Povećani napadi Moskve na ukrajinsku infrastrukturu za prirodni gas usledili su pošto je 1. januara istekao ruski ugovor o isporuci tog energenta u Evropu preko ukrajinskih cevovoda – što je dugo bilo sporno pitanje i u vreme mira.
Volodimir Omeljčenko, direktor energetskih programa u tink-tenku Centar Razumkov, rekao je za RSE da su napadi osmišljeni da oslabe Ukrajinu pre zime.
"Ruski Generalštab jasno shvata da je najveća pretnja za Ukrajinu ove zime nestašica prirodnog gasa, jer ukrajinska skladišta gasa trenutno nemaju dovoljne količine", rekao je Omeljčenko.
Politički analitičar sa sedištem u Kijevu Oleh Sakijan rekao je da su napadi takođe deo šire ruske strategije za sticanje prednosti dok se vode mirovni pregovori.
"Oni pokušavaju da stvore povoljnu informativnu, propagandnu i ideološku pozadinu za pregovore", rekao je za RSE. "To nije ništa drugo do pritisak na civilno stanovništvo i psihološki pritisak na ukrajinske vlasti."
Američki tečni gas
Ta ruska strategija pojačala je hitnu potrebu Kijeva da uvozi i diverzifikuje izvore snabdevanja. Pored Azerbejdžana, Kijev je takođe naznačio interesovanje za kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa, što je politički osetljiv potez, pošto je predsednik Donald Tramp (TRump) izvoz tog gasa postavio kao ključno pitanje i izvršio pritisak na Ukrajinu da nadoknadi Sjedinjenim Američkim Državama vojnu pomoć koju je dobila.
Endru Favorov (Andrew), biznismen koji živi u SAD i koji dugo radi u ukrajinskoj gasnoj industriji, rekao je da potpisivanje dugoročnih ugovora o tečnom prirodnom gasu s američkim dobavljačima "izgleda kao lak izbor" za Kijev, s obzirom na potencijalne diplomatske koristi. On je predložio da Ukrajina traži finansiranje od američke Korporacije za razvoj finansiranja, investicione agencije federalne vlade, kako bi obezbedila jeftine kredite.
Ukrajinska ministarka energetike Svetlana Grinčuk rekla je za RSE da Ukrajina pregovara sa američkim firmama, ali nije iznela detalje o količinama ili trajanju ugovora. Ona je napomenula da je kompresorska stanica u Odesi, napadnuta u avgustu, deo infrastrukture potrebne za uvoz američkog tečnog gasa iz luka u južnoj Evropi.
SAD su najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i većina goriva se isporučuje u inostranstvo u obliku tečnog gasa. Očekuje se da će izvoz američkog tečnog gasa porasti do kraja decenije, kako budu pušteni u rad novi objekti.
Ugovori u pripremi
DTEK, najveća privatna energetska kompanija u Ukrajini, saopštila je ranije ove godine da je u pregovorima s američkim kompanijama za tečni prirodni gas o dugoročnim ugovorima. DTEK je prvi put uvezao američki tečni gas u decembru.
Naftogas je dosad ove godine ugovorio kupovinu 0,44 milijarde kubnih metara američkog tečnog prirodnog gasa od poljske energetske kompanije Orlen. Hinson Piters (Peters), menadžer za strateške komunikacije Centra za tečni prirodni gas, američke trgovinske grupe, potvrdio je da postoji komercijalno interesovanje ukrajinskih kupaca za dugoročne ugovore.
Evropljani se dotle angažuju da pomognu Ukrajini u finansiranju kupovine goriva za predstojeću zimu. Evropska banka za obnovu i razvoj je ranije ovog meseca objavila zajam od 580 miliona dolara Naftogasu za kupovinu prirodnog gasa.
Norveška, najveći snabdevač prirodnim gasom Evropi, obećala je dodatnih 100 miliona dolara Naftogasu u istu namenu.
Koliko će još sredstava Ukrajini biti potrebno ove godine da pokrije svoje potrebe za gasom zavisiće od toga da li će Rusija nastaviti da gađa dronovima i raketama njene proizvodne, skladištene i transportne gasne objekte.
