Velika Britanija, Australija i Kanada u nedelju su priznale palestinsku državu u velikoj promeni višedecenijske zapadne spoljne politike, što je brzo naišlo na gnev Izraela.
Odluka o priznanju palestinske države dovešće Veliku Britaniju, Kanadu i Australiju u raskorak sa SAD, ali će te tri velike zapadne zemlje, tradicionalni saveznici Izraela, uskladiti s oko 140 zemalja koje takođe podržavaju težnje Palestinaca da stvore nezavisnu domovinu sačinjenu od teritorija koje je okupirao Izrael.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je odluka tri zemlje o priznanju palestinske države "ogromna nagrada za terorizam", ponavljajući svoj raniji zavet da neće biti palestinske države.
Portugal bi takođe trebalo da prizna palestinsku državnost u nedelju, dok se Izrael našao pod ogromnim međunarodnim pritiskom zbog rata u Pojasu Gaze koji je 7. oktobra 2023. godine pokrenuo napad palestinske grupe Hamas, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom.
Posebnu simobiliku ima odluka Velike Britanije s obzirom na njenu glavnu ulogu u stvaranju Izraela kao moderne nacije posle Drugog svetskog rata.
"Danas, kako bi oživeli nadu u mir za Palestince i Izraelce i rešenje o dve države, Ujedinjeno Kraljevstvo formalno priznaje državu Palestinu", naveo je premijer Velike Britanije Kir Starmer (Keir) na mreži X.
Velika Britanija i Kanada postale su prve zemlje G7 koje su preduzele taj korak, a očekuje se da će Francuska i druge zemlje slediti taj korak na godišnjoj Generalnoj skupštini UN koja počinje u ponedeljak u Njujorku.
"Kanada priznaje Državu Palestinu i nudi naše partnerstvo u izgradnji obećanja o mirnoj budućnosti i za Državu Palestinu i za Državu Izrael", napisao je kanadski premijer Mark Karni (Carney) na X.
To je prekretnica za Palestince i njihove višedecenijske ambicije o državnosti, pošto su dosad najmoćnije zapadne zemlje dugo tvrdile da bi toga trebalo da dođe samo u okviru pregovaračkog mirovnog sporazuma s Izraelom.
Reakcije iz Izraela
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu gnevno je reagovao i najavio da će se tome suprotstaviti na razgovorima u UN gde se sledeće nedelje održava Generalna skupština svetske organizacije.
Netanjahu je naveo da je odluka tri zemlje "ogromna nagrada za terorizam".
"Imam još jednu poruku za vas: To se neće dogoditi. Palestinska država neće biti uspostavljena zapadno od reke Jordan", naveo je on u saopštenju.
Netanjahu je rekao da će odgovor Izraela biti objavljen kada se vrati iz SAD, gde bi trebalo da se sastane s predsednikom Donaldom Trampom (Trump).
Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je na X da je priznanje palestinske državnosti "ništa drugo do nagrada za džihadistički Hamas".
Izraelsko ministarstvo je navelo da odbacuje "jednostrano" priznanje palestinske države, dodajući da takva odluka "ne promoviše mir, dalja destabilizuje region i podriva šanse za postizanje mirnog rešenja u budućnosti".
Odluku o priznavanju palestinske državnosti su kritikovale i porodice izraelskih talaca koji se još uvek drže u Pojasu Gaze, navodeći da se time "žmuri" pred 48 ljudi koji su ostali u zatočeništvu Hamasa.
"Kao porodice koje duboko žele mir u regionu, verujemo da svaka diskusija o priznavanju palestinske države mora biti uslovljena trenutnim oslobađanjem svih talaca", navodi se u saopštenju Foruma za taoce i nestale porodice.
"Nuđenje tako značajnih političkih nagrada bez obezbeđivanja povratka svih 48 naših voljenih predstavlja katastrofalan neuspeh političkog, moralnog i diplomatskog vođstva koji će ozbiljno oštetiti napore da se svi vrate kući", dodaje se u saopštenju.
Dva krajnje desna izraelska ministra pozvala su na aneksiju Zapadne obale koja je pod okupacijom Izraela.
"Priznavanje palestinske države od Velike Britanije, Kanade i Australije... zahteva hitne kontramere: brzu primenu suvereniteta u Judeji i Samariji i potpuno ukidanje Palestinske uprave", naveo je u saopštenju ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir, koristeći izraelski naziv za palestinsku teritoriju.
On je rekao da će predlog za "primenu suvereniteta" izneti na predstojećem sastanku Vlade.
Ministar finansija Becalel Smotrič, koji je takođe više puta pozivao na aneksiju Zapadne obale, dao je sličnu izjavu.
"Dani kada su Velika Britanija i druge zemlje određivale našu budućnost su prošli. Mandat je završen, a jedini odgovor na ovaj antiizraelski potez je suverenitet nad istorijskom domovinom jevrejskog naroda u Judeji i Samariji i trajno skidanje ludosti palestinske države s dnevnog reda“, naveo je Smotrič na X, dodajući da je na potezu premijer Netanjahu.
I izraelski opozicioni lider Jair Lapid osudio je odluku Velike Britanije, Australije i Kanade da priznaju palestinsku državu, nazvavši je "diplomatskom katastrofom".
"To je loš korak i nagrada za terorizam", napisao je Lapid na mreži X. "Funkcionalna izraelska vlada mogla je ovo da spreči. Pametnim i ozbiljnim radom, profesionalnim diplomatskim dijalogom, pravilnim zalaganjem."
S druge strane, palestinski predsednik Mahmud Abas pozdravio je priznavanja palestinske države, rekavši da će to pomoći da se otvori put "Državi Palestini da živi rame uz rame sa Državom Izrael u bezbednosti, miru i dobrosusedstvu".
Britanski 'poseban teret odgovornosti'
Sve veći broj dugogodišnjih saveznika Izraela menja stav, dok ta zemlja intenzivira ofanzivu u Pojasu Gaze, obećavajući da će eliminisati Hamas.
Pojas Gaze je pretrpeo ogromna razaranja, uz veliki broj žrtava i nedostatak hrane, što je izazvalo veliku humanitarnu krizu od početka sukoba.
Britanska Vlada je bila pod sve većim pritiskom javnosti da deluje i hiljade ljudi svakog meseca protestuju na ulicama. Anketa koju je Jugov (YouGov) objavio u petak pokazala je da dve trećine mladih Britanaca starosti 18-25 godina podržava palestinsku državnost.
Zamenik premijera Dejvid Lami (David Lammy) je u julu u UN priznao da "Britanija snosi poseban teret odgovornosti da podrži rešenje o dve države".
Pre više od jednog veka, Velika Britanija je bila ključna u postavljanju temelja za stvaranje države Izrael kroz Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine.
Starmer je u julu rekao da njegova laburistička vlada namerava da prizna palestinsku državu ako Izrael ne preduzme "suštinske" korake, uključujući postizanje prekida vatre u Pojasu Gaze, dostavljanje veće pomoći na tu teritoriju i potvrdi da neće anektirati Zapadnu obalu.
Starmer je takođe više puta pozivao Hamas da oslobodi preostale taoce koje je zarobio u napadu 2023. godine i očekuje se da će uvesti nove sankcije palestinskim militantima.
Lami je u nedelju za BBC rekao da Palestinska uprava – civilno telo koje upravlja područjima Zapadne obale – već neko vreme poziva na taj potez.
"Hoće li ovo nahraniti decu? Ne, neće, to je na humanitarnoj pomoći. Hoće li to osloboditi taoce? To mora biti na prekidu vatre", rekao je on.
Lami je rekao da je da je britanski korak pokušaj da se istraje na rešenju o dve države.
U napadu Hamasa 2023. godine na jug Izrael, prema izraelskim podacima, ubijeno je oko 1.200 ljudi.
U potonjoj izraelskoj kampanji u Pojasu Gaze ubijeno je najmanje 65.200 ljudi, navode zdravstvene vlasti te teritorije pod kontrolom Hamasa.
