Zamenik šefa UNMIKa Lari Rosin i komandant Kfora Gzavije De Marnak optužili su Srbe u Mitrovici da su prekršili Rezoluciju 12 44 Saveta bezbednosti UN. Zvaničnici su pozvali na prekid "nasilnih reakcija
posle zajedničke akcije UNMIK-a i Kfora u preuzimanju kontrole nad sudom UNMIK-a". Vlada Kosova je osudila nasilje i zatražila da se na celoj teritoriji Kosova ponovo uspostave red i mir. Predstavnici kosovskih Srba pozivaju na smirivanje situacije.
Nasilje usmereno protiv UNMIK-a i KFOR-a, koji su preuzeli kontrolu nad sudom, predstavlja flagrantno kršenje Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti UN, ocenili su zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin i komandant KFOR-a Gzavije De Marnak. U zajedničkom saopštenju oni su osudili nasilje na severu Mitrovice, navodeći da je došlo i do pucanja, za šta su optužili masu okupljenu ispred suda. “Nasilje znači prelazak crvene linije na koju je ukazano liderima kosovskih Srba sa severu i zvaničnicima u Beogradu”, saopštili su zvaničnici UNMIK-a i Kfora.
Saopšteno je da je Kfor ponovo uspostavio kontrolu dok se UNMIK policija povlači. Dodaje se da policija UN uz pomoć Kfora ostaje na graničnim prelazima na severu Kosova. Lari Rosin je pozvao sve zajednice na mir kako bi UNMIK nastavio da sprovodi svoj mandat na celoj teritoriji Kosova. Portparol UNMIK-a Rasel Giki preneo je Rosinov zahtev da se odmah zaustavi nasilje.
“Zahtevam od onih koji su nasiljem reagovali na akciju UNMIK-a i Kfora, da poštuju zakon i zaustave svoje ilegalne aktivnosti”, preneo je Rosinove reči, portparol Giki.
U saopštenju UNMIK-a kaže se da je akcija UNMIK policije i KFOR-a imala za cilj preuzmanje suda, koji je kako se ističe nasilno zauzet u petak, 14. marta. U zgradi je bilo pedeset troje sudija i drugih radnika suda a njih oko 40 je uhapšeno. Usledili su nemiri u kojima je povređeno na desetine građana, pripadnika UNMIK policije i dva vojnika KFOR-a.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu oštro je osudio nasilje protiv pripadnika UNMIK policije i KFOR-a.
“Brutalni napad demonstranata na pripadnike snaga reda je javno dokazao da uzurpatorima Okružnog suda u Mitrovici smeta zakonitost, mir i stabilnost na Kosovu”, rekao je Sejdiu.
Sejdiu je istakao da se napadi kamenjem, molotovljevim koktelima, pa čak i vatrenim oružjem, na policiju i mirovne snage ne mogu drugačije oceniti već kao akt koji nije za dobrobit nikoga na Kosovu, uključujući i pripadnike srpske zajednice. Sejdiu je pozvao srbe da se vrate svakodnevnom životu.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući zatražio je od UNMIK-a i Kfora da ponovo uspostave vladavinu zakona na severu Kosova.
“Ne smemo da se dvoumimo oko funkcionisanja zakona i reagovanja na akcije huligana i nezakonitih ljudi. U tom slučaju mora se konkretno delovati kako bi i zakon zavladali na celoj teritoriji Kosova. Verujem da Kosovo zajedno sa međunarodnom zajednicom ima kapacitete ali i legitimno pravo”, kazao je Kući.
Na smirivanje situacije, odustajanja od prekomerne upotrebe sile i incidenata, pozvala je potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković. Ona je kazala da je neophodno što pre uspostaviti komunikaciju sa međunarodnom zajednicom što je, kako je ocneila, ‘jedini način koji može voditi stabilizaciji srpske zajednice’.
“Očekujem da međunarodna zajednica ima dovoljno razumevanja i da ljude koji su uhapšeni, koji su bili u sudu, da ih oslobodi i da to bude prvi gest dobre volje a da nakon toga rešavanje i rešenje koje će se implementirati na ovom prostoru budu stvar suštinskog i pravog dogovora, i komunikacije između Beograda, Srba i međunarodne zajednice za ovaj trenutak, a kasnije svakako i sa Albancima.”
Inače, Vlada Kosova je u stalnom kontaktu sa UNMIK-om i Kforom. Prema rečima Kućija, na međunarodnoj zajednici je da smiri situaciju.
“Glavna ovlašćenja imaju UNMIK i Kfor, a kosovska Vlada će pružiti svaku vrstu podrške”, izjavio je Kući.
U zgradu Okružnog i Opštinskog suda u severnom delu Mitrovice, od 1999. godine smešteno je UNMIK i kosovsko pravosuđe. Srbi odbijaju da rade u okviru kosovskog pravosuđa.
Prema oceni Rade Trajković, problem suda u Mitrovici je pravi primer sukoba kompetencija na Kosovu. Posle proglašenja nezavisnosti i nejasnog stava UN povodom te odluke, ističe Trajkovićeva, srpska zajednica nastavlja da funkcioniše na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti i zakona države Srbije.
“Ja sam u više navrata upozoravala, smatrajući da Savet bezbednosti UN i Rezolucija jeste jedini legitiman i legalan dokument, da treba striktno da se pridržavamo njihovih kompetencija i da u okviru tih nadležnosti tražimo prostor za novonastalu situaciju i neku mogućnost za normalizaciju funkcionisanja srpske zajednice.”
“Ja sam u više navrata upozoravala, smatrajući da Savet bezbednosti UN i Rezolucija jeste jedini legitiman i legalan dokument, da treba striktno da se pridržavamo njihovih kompetencija i da u okviru tih nadležnosti tražimo prostor za novonastalu situaciju i neku mogućnost za normalizaciju funkcionisanja srpske zajednice.”