Nakon osam rundi pregovora u Beču, početka direktnih razgovora najviših zvaničnika Prištine i Beograda i mnogo diplomatskih susreta nije zabeležen konkretan napredak u procesu definisanja statusa.
Međunarodna zajednica insistira da se razgovori o statusnim pitanjima završe do kraja godine, a kako bi se to postiglo zahteva se od Prištine i Beograda veća fleksibilnost u razgovorima o tehničkim pitanjima.
Tako je američki izaslanik za status Kosova Frenk Vizner, tokom prošlonedeljne posete regionu, zatražio od vlasti u Prištini i Beogradu da u narednih šest nedelja približe stavove u tehničkim pitanjima, kao što su decentralizacija, zaštita
crkava i manastira, prava manjina i pitanja ekonomije. Najavljuje se da bi nakon toga specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari trebalo da priremi predloge za status.
Međutim kosovski zvaničnici ne ulažu velike nade da moze doći do bilo kakvog sporazuma. Portparol Pregovaračkog tima, Skender Hiseni, kaže da su šanse veoma male:
“I mi očekujemo da se složimo sa Beogradom ali bilo bi previše optimistično da se to desi. Na osnovu dosadašnjeg iskustva male su mogućnosti da se sa Beogradom postigne nekakav dogovor”, kaze Hiseni istićući da je za to odgovoran Beograd zbog svoje nekonstruktivnosti.
Međutim predstavnici kosovskih Srba smatraju da je moguće da albanska i srpska strana postignu saglasnost oko tehničkih pitanja.
Prema rečima Olivera Ivanovica, šefa Srpske liste za Kosovo i Metohiju, kompromis je moguć. Ivanović ocenjuje da će postignuta saglasnost u jednoj oblasti biti podsticaj za dalje dogovore:
“Mislim da je moguće da se postigne saglasnost oko toga koja su prava srpske zajednice i manjinskih zajednica na Kosovu. Mislim da je pitanje decentralizacije zapravo ušlo u fazu kada se može napraviti taj kompromis, Albanci prihvataju pet opština ali znam zasigurno da je predlog Srpske liste sedam opština objektivan, argumentovan i
minimum. Na tom broju se može postići sporazum a to bi značilo bio bi pozitivan impuls da se postigne sličan sporazum i oko zaštite kulturne i verske baštine kao i možda u nekim ekonomskim pitanjima.”
Ivanović smatra da će u slučaju da ne dođe do dogovora Prištine i Beograda međunarodna zajednica dati svoje predloge:
“Ako ne bude kompromisa po pitanju decentralzacije i tehničkim pitanjima mislim da će Ahtisari tada dobiti zeleno svetlo od Kontakt grupe da napravi svoj predlog, a njegov predlog će verovatno u velikoj meri da se uklopi sa predlogom Srpske liste oko decentralizacije i da je decentralizacija veoma važna, i ono bi moglo posluziti kao pozitivan primer za rešavanje i ostalih pitanja.”
Prema rečima Hisenija za kosovsku stranu prioritet će biti da se sporazum postigne najpre sa Kancelarijom Ahtisarija u Beču:
“Mi težimo postizanju sporazuma ili slaganje sa načinima rešavanja pitanja sa kancelarijom Ahtisarija i uopšte međunarodnom zajednicom”, kaze Hiseni.
U svakom slučaju međunarodna zajednica traži od obe strane veću konstruktivnost u pregovorima o tehničkim pitanjima.
Mnogi smatraju da će zbog oprečnih stavova kosovske i srpske strane ne samo po pitanju budućeg statusu več i u tehničkim razgovorima, međunarodna zajednica ili izdejstvovati dogovor između dve strane ili sačiniti svoje predloge rešenja.
Međunarodna zajednica insistira da se razgovori o statusnim pitanjima završe do kraja godine, a kako bi se to postiglo zahteva se od Prištine i Beograda veća fleksibilnost u razgovorima o tehničkim pitanjima.
Tako je američki izaslanik za status Kosova Frenk Vizner, tokom prošlonedeljne posete regionu, zatražio od vlasti u Prištini i Beogradu da u narednih šest nedelja približe stavove u tehničkim pitanjima, kao što su decentralizacija, zaštita
crkava i manastira, prava manjina i pitanja ekonomije. Najavljuje se da bi nakon toga specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari trebalo da priremi predloge za status.
Međutim kosovski zvaničnici ne ulažu velike nade da moze doći do bilo kakvog sporazuma. Portparol Pregovaračkog tima, Skender Hiseni, kaže da su šanse veoma male:
“I mi očekujemo da se složimo sa Beogradom ali bilo bi previše optimistično da se to desi. Na osnovu dosadašnjeg iskustva male su mogućnosti da se sa Beogradom postigne nekakav dogovor”, kaze Hiseni istićući da je za to odgovoran Beograd zbog svoje nekonstruktivnosti.
Međutim predstavnici kosovskih Srba smatraju da je moguće da albanska i srpska strana postignu saglasnost oko tehničkih pitanja.
Prema rečima Olivera Ivanovica, šefa Srpske liste za Kosovo i Metohiju, kompromis je moguć. Ivanović ocenjuje da će postignuta saglasnost u jednoj oblasti biti podsticaj za dalje dogovore:
“Mislim da je moguće da se postigne saglasnost oko toga koja su prava srpske zajednice i manjinskih zajednica na Kosovu. Mislim da je pitanje decentralizacije zapravo ušlo u fazu kada se može napraviti taj kompromis, Albanci prihvataju pet opština ali znam zasigurno da je predlog Srpske liste sedam opština objektivan, argumentovan i
minimum. Na tom broju se može postići sporazum a to bi značilo bio bi pozitivan impuls da se postigne sličan sporazum i oko zaštite kulturne i verske baštine kao i možda u nekim ekonomskim pitanjima.”
Ivanović smatra da će u slučaju da ne dođe do dogovora Prištine i Beograda međunarodna zajednica dati svoje predloge:
“Ako ne bude kompromisa po pitanju decentralzacije i tehničkim pitanjima mislim da će Ahtisari tada dobiti zeleno svetlo od Kontakt grupe da napravi svoj predlog, a njegov predlog će verovatno u velikoj meri da se uklopi sa predlogom Srpske liste oko decentralizacije i da je decentralizacija veoma važna, i ono bi moglo posluziti kao pozitivan primer za rešavanje i ostalih pitanja.”
Prema rečima Hisenija za kosovsku stranu prioritet će biti da se sporazum postigne najpre sa Kancelarijom Ahtisarija u Beču:
“Mi težimo postizanju sporazuma ili slaganje sa načinima rešavanja pitanja sa kancelarijom Ahtisarija i uopšte međunarodnom zajednicom”, kaze Hiseni.
U svakom slučaju međunarodna zajednica traži od obe strane veću konstruktivnost u pregovorima o tehničkim pitanjima.
Mnogi smatraju da će zbog oprečnih stavova kosovske i srpske strane ne samo po pitanju budućeg statusu več i u tehničkim razgovorima, međunarodna zajednica ili izdejstvovati dogovor između dve strane ili sačiniti svoje predloge rešenja.