Izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju koji je Vlada usvojila, a koji će se za nekoliko dana naći i pred Skupštinom, 20 puta su povećane kazne za medije, njihove osnivače, urednike i distributere.
U zakonu je predviđeno da je za objavljivanje informacije prema kojoj dnevna novina nekoga oglasi krivim pre pravosnažne odluke suda o tome, predviđena novčana kazna u visini novčane vrednosti ukupno prodatog tiraža lista, a ako je takva informacija objavljena na naslovnoj strani, kazna će biti srazmerna vrednosti ukupnog tiraža lista za nedelju dana.
List koji, na primer, košta 20 dinara, ima tiraž od 100 hiljada primeraka, i objavi takvu informaciju, moraće da plati kaznu od dva miliona dinara.
Takođe, prvi put se zakonom utvrđuje osnivački kapital potreban za osnivanje dnevnih novina i mora iznosisti najmanje 50 hiljada evra za onog ko izdaje samo jednu novinu i 100 hiljada evra za onog ko izdaje više dnevnih novina.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih medija pozvala je Vladu Srbije da još jednom razmotri pojedina rešenja iz predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i da uvaži primedbe novinarskih i medijskih udruženja.
U saopštenju, ANEM je ocenio da neki predlozi koje Vlada nudi u izmenama i dopuna Zakona o javnom informisanju "promašuju cilj i predstavljaju opasnost po slobodu izražavanja u Srbiji", kao i da je nova rešenja trebalo tražiti u poreskim i krivičnim propisima.
Nataša Vučković Lesandrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije, koji je jedan od predlagača ovog zakona ne vidi ništa sporno u ovom zakonu:
"Zakon je u potpunoj saglasnosti sa evropskom praksom i mi smo takođe dobili pozitivno mišljenje kancelarije za evrointegracije. Predložene izmene su u saglasnosti sa evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Razgovarali smo i sa predstavnicima Saveta Evrope, predlozi izmena i dopuna nisu ni u kakvoj koaliziji sa nečim što je evropska praksa."
Koalicioni partner u vlasti, Socijalistička partija Srbije (SPS), prema rečima njenog visokog funkcionera Branka Ružića, biće uzdržana prilikom glasanja za ovaj predlog zakona. Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma rekao je za RSE da neće glasati za ovaj zakon u Skupštini i objašnjava zašto:
"Jedinstvena Srbija neće glasati za predlog Zakona o informisanju zato što taj zakon nije usklađen sa standardima Evrope. S ovim zakonom se ne ulazi u Evropsku uniju. Lako je političarima, njih štiti imunitet, a novinare ne. Mislim da je i ovaj sadašnji zakon rigorozan kada su u pitanju novinari, i da novinari nisu u situaciji da plaćaju višemilionske kazne. Mislim da je dovoljno za redakciju, ili za list, ili za neki elektronski medij, to što kada presuda bude u korist političara onda, naravno, da opadne tiraž tog medija. Tako da ovaj predlog Zakona ništa neće dobro doneti Srbiji jer on gasi istraživačko novinarstvo i ne možemo da kažemo da postoji sloboda medija. To je jedan od glavnih razloga zbog čega Jedinstvena Srbija neće glasati za ovaj predlog Zakona."
Nezavisno udruženje novinara Srbije ima primedbu na hitnost kojom je Vlada izmene ovog zakona usvojila, na to što su one bile obavijene velom tajnosti i što prilikom njihovog donošenja nisu konsultovana relevantna udruženja:
"Nezavisno udruženje novinara Srbije, još u petak kada smo to videli na sajtu vlade, izrazilo je iznenađenje zbog čega su izmene Zakona o informisanju donesene ovako brzo, ili zbog čega su obavijene velom tajne. Nezavisno udruženje novinara u poslednje tri godine imalo je bezbroj okruglih stolova i bezbroj saopštenja u kojima smo govorili da je ustavno rešenje koje se vezuje za medijske delatnike i za medijsku scenu u Srbiji nedorečeno i loše; da je očigledno to dokaz koliko se ustavopiscima strašno žurilo da donesu taj zakon – bavili su se teritorijom Srbije a jednu vrlo važnu oblast, kao što su mediji, prosto su skarabudžili. Prema našim saznanjima, a govorili smo samo sa pomoćnicom ministra za kulturu i informisanje, kažu da su oni razgovarali i sa Savetom evrope i sa OEBS-om, a Nezavisno udruženje novinara je još u petak zatražilo mišljenje Saveta Evrope i OEBS-a da vidimo kakva je praksa na zapadu."
Nezavisno udruženje novinara smatra da treba pooštriti odgovornost medija koji su do sad plaćali smešno male odštete za klevete, uvrede i kršenje pretpostavke nevinosti, ali ima primedbe na neke druge odredbe novog predloga zakona:
"Znamo da su sada kazne mnogo veće za prekršaje nego što su nekad bile, za novine – recimo, pitanje je da li su primerene u trenutku ekonomske krize, a da moraju biti mnogo veće to je neosporno. Ono što je nama, to ćemo se još konsultovati, u Nezavisnom udruženju bitno, to je pitanje osnivačkog kapitala i, na primer, zato što si platio neku kaznu pa ti se osnivački kapital smanjio a ti to moraš odmah nadomestiti jer će u suprotnom zakonodavac imati pravo da te zatvori."
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije:
"Znate šta nas brine u udruženju, evo uzmite jednu hipotetičku situaciju: zamislite da neki list prenese da je neko na političkom skupu rekao da je, na primer, ministar ekonomije lopov. Da li sad taj list potpada pod udar zakona zbog toga što je prekršio pretpostavku o nevinosti ministra ekonomije? Da li taj list odgovara za nečiji drugi navod? To je ono što bismo morali da uvedemo pre nego što uvedemo ovakve drakonske mere."
Ljiljana Smajlović kaže da je ovaj zakon opasan. Evo kako to obrazlaže:
"Najviše me brinu brzina, hitnost i tajnost donošenja ovog Zakona. Ja sam bila urednik u magazinu Evropljanin, koji je došao pod udar veoma sličnog zakona gde je u roku 48 sati Evropljanin uništen, odnosno konfiskovana nam je oprema i tako dalje. Znači, brinu me svi zakoni koji se donose sa namerom da se reši jedan problem, ili da se obračunamo sa jednim čovekom. Zakoni bi morali da se prave da nam traju duže od političkog konsenzusa u jednoj vladi, i da nemaju nameru – ne može zakon da ima nameru d se obračuna sa određenom osobom. Nama trebaju zakoni za medijsku sferu koji će nas čuvati i štititi ako dođe do promene političke volje. I ako dođe neka druga vlast na scenu nama trebaju evropski zakoni koji štite slobodu izražavanja. I zbog toga me brine što se ovaj zakon donosi tako na brzinu, i što su ove drakonske mere ipak sračunate, u krajnjoj liniji na to da se veoma brzo može uništiti jedan izdavač. Postoje drugi načini da se izađe na kraj i sa ljudima koji kleveću i sa ljudima koji objavljuju neistine. Ja ne znam zašto ti drugi načini nisu korišteni, ali ovaj zakon zvuči opasno zato što bi mogao da bude vrlo ubojito oružje u nečijim drugim rukama, ako se samo promeni vlast."
Upitana nije li diskriminatorski nametati da osnivački ulog za osnivanje dnevne novine bude 50 hiljada evra, gospođa Vučković-Lesandrić iz Ministarstva kulture kaže da je zakon usaglašen sa zakonom o privrednim društvima i da i drugi pravni subjekti koji se bave socijalno odgovornim poslom imaju obavezu nešto većeg osnivačkog kapitala od ostalih privrednih subjekata. Ona navodi još jedan argument:
"Elektronski mediji plaćaju veoma ozbiljne naknade za obavljanje svoje delatnosti, pa to onda možete i s tim da poredite. Primera radi, naknade koje se daju za nacionalnu frekvenciju, odnosno pokrivenost, iznose gotovo 600 hiljada evra na godišnjem nivou. Onda imate slučaj nekog nacionalnog štampanog javnog glasila, tu je osnivački kapital svega 50 hiljada evra. Pretpostavljam da je vrlo lako uočiti tu disproporciju."
Rade Veljanovski:
"Ta vrsta poređenja da štampani mediji mogu bez novca a elektronski mediji moraju da plaćaju nije na mestu. Elektronski mediji plaćaju nadoknadu za korišćenje prirodnog resursa. To je kao kad neko koristi vodu da bi pravio struju, kao kad neko koristi vetar, rudnik. Elektromagnetne frekvencije su prirodni resurs i zato se plaća nadoknada. Dakle, takvo poređenje je potpuno nesuvislo i dokazuje potpunu nekompetentnost onih koji o tome govore."
Nažalost, i devet godina nakon demokratskih promena u Srbiji se dešavaju stvari za koje smo mislili da se više ne mogu ponoviti, a koje će Srbiju znatno unazaditi u odnosu na evropske standarde, kaže Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, komentarišući predlog novog medijskog zakona:
"Odredbe koje su predviđene da se promene u ovom Zakonu, predviđaju tako drastične kazne i one su takav Demoklov mač nad glavama svih medija da mogu da proizvedu ono što je najgore u medijskoj sferi, neku vrstu autocenzure i uzdržavanja od bilo kakvog istraživanja određenih postupaka ljudi, funkcionera, i tako dalje. Nema nikakve sumnje da u našem novinarstvu, pogotovo u štampanom pa i elektronskom, ima lošeg novinarstva koje ne odgovara profesionalnim standardima i etičkim standardima. Da imamo prljavih tabloidnih novina koje su na najnižem nivou to nema sumnje, takođe nema sumnje da mediji objavljuju neistinite informacije, mediji koji ponekada istražuju određene ličnosti, njihove postupke i život na način koji je potpuno neprimeren. Dakle, to nije sporno i tome treba stati na put, ali ja sam potpuno uveren da je način na koji je to sada predviđeno izmenama Zakona o onformisanju potpuno neprimeren i to je mnogo gora i teža artiljerija nego što je sam uzrok, i u pravu su oni koji tvrde da to podseća na takozvani Šešeljev zakon iz 1988. godine, jer se predviđaju kazne koje mnogi mediji neće preživeti."
U zakonu je predviđeno da je za objavljivanje informacije prema kojoj dnevna novina nekoga oglasi krivim pre pravosnažne odluke suda o tome, predviđena novčana kazna u visini novčane vrednosti ukupno prodatog tiraža lista, a ako je takva informacija objavljena na naslovnoj strani, kazna će biti srazmerna vrednosti ukupnog tiraža lista za nedelju dana.
List koji, na primer, košta 20 dinara, ima tiraž od 100 hiljada primeraka, i objavi takvu informaciju, moraće da plati kaznu od dva miliona dinara.
Takođe, prvi put se zakonom utvrđuje osnivački kapital potreban za osnivanje dnevnih novina i mora iznosisti najmanje 50 hiljada evra za onog ko izdaje samo jednu novinu i 100 hiljada evra za onog ko izdaje više dnevnih novina.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih medija pozvala je Vladu Srbije da još jednom razmotri pojedina rešenja iz predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i da uvaži primedbe novinarskih i medijskih udruženja.
U saopštenju, ANEM je ocenio da neki predlozi koje Vlada nudi u izmenama i dopuna Zakona o javnom informisanju "promašuju cilj i predstavljaju opasnost po slobodu izražavanja u Srbiji", kao i da je nova rešenja trebalo tražiti u poreskim i krivičnim propisima.
Nataša Vučković Lesandrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije, koji je jedan od predlagača ovog zakona ne vidi ništa sporno u ovom zakonu:
"Zakon je u potpunoj saglasnosti sa evropskom praksom i mi smo takođe dobili pozitivno mišljenje kancelarije za evrointegracije. Predložene izmene su u saglasnosti sa evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Razgovarali smo i sa predstavnicima Saveta Evrope, predlozi izmena i dopuna nisu ni u kakvoj koaliziji sa nečim što je evropska praksa."
Koalicioni partner u vlasti, Socijalistička partija Srbije (SPS), prema rečima njenog visokog funkcionera Branka Ružića, biće uzdržana prilikom glasanja za ovaj predlog zakona. Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma rekao je za RSE da neće glasati za ovaj zakon u Skupštini i objašnjava zašto:
"Jedinstvena Srbija neće glasati za predlog Zakona o informisanju zato što taj zakon nije usklađen sa standardima Evrope. S ovim zakonom se ne ulazi u Evropsku uniju. Lako je političarima, njih štiti imunitet, a novinare ne. Mislim da je i ovaj sadašnji zakon rigorozan kada su u pitanju novinari, i da novinari nisu u situaciji da plaćaju višemilionske kazne. Mislim da je dovoljno za redakciju, ili za list, ili za neki elektronski medij, to što kada presuda bude u korist političara onda, naravno, da opadne tiraž tog medija. Tako da ovaj predlog Zakona ništa neće dobro doneti Srbiji jer on gasi istraživačko novinarstvo i ne možemo da kažemo da postoji sloboda medija. To je jedan od glavnih razloga zbog čega Jedinstvena Srbija neće glasati za ovaj predlog Zakona."
Nezavisno udruženje novinara Srbije ima primedbu na hitnost kojom je Vlada izmene ovog zakona usvojila, na to što su one bile obavijene velom tajnosti i što prilikom njihovog donošenja nisu konsultovana relevantna udruženja:
"Nezavisno udruženje novinara Srbije, još u petak kada smo to videli na sajtu vlade, izrazilo je iznenađenje zbog čega su izmene Zakona o informisanju donesene ovako brzo, ili zbog čega su obavijene velom tajne. Nezavisno udruženje novinara u poslednje tri godine imalo je bezbroj okruglih stolova i bezbroj saopštenja u kojima smo govorili da je ustavno rešenje koje se vezuje za medijske delatnike i za medijsku scenu u Srbiji nedorečeno i loše; da je očigledno to dokaz koliko se ustavopiscima strašno žurilo da donesu taj zakon – bavili su se teritorijom Srbije a jednu vrlo važnu oblast, kao što su mediji, prosto su skarabudžili. Prema našim saznanjima, a govorili smo samo sa pomoćnicom ministra za kulturu i informisanje, kažu da su oni razgovarali i sa Savetom evrope i sa OEBS-om, a Nezavisno udruženje novinara je još u petak zatražilo mišljenje Saveta Evrope i OEBS-a da vidimo kakva je praksa na zapadu."
Nezavisno udruženje novinara smatra da treba pooštriti odgovornost medija koji su do sad plaćali smešno male odštete za klevete, uvrede i kršenje pretpostavke nevinosti, ali ima primedbe na neke druge odredbe novog predloga zakona:
"Znamo da su sada kazne mnogo veće za prekršaje nego što su nekad bile, za novine – recimo, pitanje je da li su primerene u trenutku ekonomske krize, a da moraju biti mnogo veće to je neosporno. Ono što je nama, to ćemo se još konsultovati, u Nezavisnom udruženju bitno, to je pitanje osnivačkog kapitala i, na primer, zato što si platio neku kaznu pa ti se osnivački kapital smanjio a ti to moraš odmah nadomestiti jer će u suprotnom zakonodavac imati pravo da te zatvori."
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije:
"Znate šta nas brine u udruženju, evo uzmite jednu hipotetičku situaciju: zamislite da neki list prenese da je neko na političkom skupu rekao da je, na primer, ministar ekonomije lopov. Da li sad taj list potpada pod udar zakona zbog toga što je prekršio pretpostavku o nevinosti ministra ekonomije? Da li taj list odgovara za nečiji drugi navod? To je ono što bismo morali da uvedemo pre nego što uvedemo ovakve drakonske mere."
Ljiljana Smajlović kaže da je ovaj zakon opasan. Evo kako to obrazlaže:
"Najviše me brinu brzina, hitnost i tajnost donošenja ovog Zakona. Ja sam bila urednik u magazinu Evropljanin, koji je došao pod udar veoma sličnog zakona gde je u roku 48 sati Evropljanin uništen, odnosno konfiskovana nam je oprema i tako dalje. Znači, brinu me svi zakoni koji se donose sa namerom da se reši jedan problem, ili da se obračunamo sa jednim čovekom. Zakoni bi morali da se prave da nam traju duže od političkog konsenzusa u jednoj vladi, i da nemaju nameru – ne može zakon da ima nameru d se obračuna sa određenom osobom. Nama trebaju zakoni za medijsku sferu koji će nas čuvati i štititi ako dođe do promene političke volje. I ako dođe neka druga vlast na scenu nama trebaju evropski zakoni koji štite slobodu izražavanja. I zbog toga me brine što se ovaj zakon donosi tako na brzinu, i što su ove drakonske mere ipak sračunate, u krajnjoj liniji na to da se veoma brzo može uništiti jedan izdavač. Postoje drugi načini da se izađe na kraj i sa ljudima koji kleveću i sa ljudima koji objavljuju neistine. Ja ne znam zašto ti drugi načini nisu korišteni, ali ovaj zakon zvuči opasno zato što bi mogao da bude vrlo ubojito oružje u nečijim drugim rukama, ako se samo promeni vlast."
Upitana nije li diskriminatorski nametati da osnivački ulog za osnivanje dnevne novine bude 50 hiljada evra, gospođa Vučković-Lesandrić iz Ministarstva kulture kaže da je zakon usaglašen sa zakonom o privrednim društvima i da i drugi pravni subjekti koji se bave socijalno odgovornim poslom imaju obavezu nešto većeg osnivačkog kapitala od ostalih privrednih subjekata. Ona navodi još jedan argument:
"Elektronski mediji plaćaju veoma ozbiljne naknade za obavljanje svoje delatnosti, pa to onda možete i s tim da poredite. Primera radi, naknade koje se daju za nacionalnu frekvenciju, odnosno pokrivenost, iznose gotovo 600 hiljada evra na godišnjem nivou. Onda imate slučaj nekog nacionalnog štampanog javnog glasila, tu je osnivački kapital svega 50 hiljada evra. Pretpostavljam da je vrlo lako uočiti tu disproporciju."
Rade Veljanovski:
"Ta vrsta poređenja da štampani mediji mogu bez novca a elektronski mediji moraju da plaćaju nije na mestu. Elektronski mediji plaćaju nadoknadu za korišćenje prirodnog resursa. To je kao kad neko koristi vodu da bi pravio struju, kao kad neko koristi vetar, rudnik. Elektromagnetne frekvencije su prirodni resurs i zato se plaća nadoknada. Dakle, takvo poređenje je potpuno nesuvislo i dokazuje potpunu nekompetentnost onih koji o tome govore."
Nažalost, i devet godina nakon demokratskih promena u Srbiji se dešavaju stvari za koje smo mislili da se više ne mogu ponoviti, a koje će Srbiju znatno unazaditi u odnosu na evropske standarde, kaže Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, komentarišući predlog novog medijskog zakona:
"Odredbe koje su predviđene da se promene u ovom Zakonu, predviđaju tako drastične kazne i one su takav Demoklov mač nad glavama svih medija da mogu da proizvedu ono što je najgore u medijskoj sferi, neku vrstu autocenzure i uzdržavanja od bilo kakvog istraživanja određenih postupaka ljudi, funkcionera, i tako dalje. Nema nikakve sumnje da u našem novinarstvu, pogotovo u štampanom pa i elektronskom, ima lošeg novinarstva koje ne odgovara profesionalnim standardima i etičkim standardima. Da imamo prljavih tabloidnih novina koje su na najnižem nivou to nema sumnje, takođe nema sumnje da mediji objavljuju neistinite informacije, mediji koji ponekada istražuju određene ličnosti, njihove postupke i život na način koji je potpuno neprimeren. Dakle, to nije sporno i tome treba stati na put, ali ja sam potpuno uveren da je način na koji je to sada predviđeno izmenama Zakona o onformisanju potpuno neprimeren i to je mnogo gora i teža artiljerija nego što je sam uzrok, i u pravu su oni koji tvrde da to podseća na takozvani Šešeljev zakon iz 1988. godine, jer se predviđaju kazne koje mnogi mediji neće preživeti."