Ažurirani trgovinski sporazum Evropske unije i Ukrajine najavljuje loše vesti za Kijev, signalizira moć poljoprivrednog lobija u Uniji i daje zloslutni znak koliko će ratom razorenoj zemlji biti teško da na kraju postane članica EU.
Sporazum, koji su preliminarno dogovorili Brisel i Kijev krajem juna, sada je potvrđen konkretnim predlogom Evropske komisije, u koji je uvid imao RSE. Očekuje se da će članice EU odobriti taj sporazum početkom septembra kada se završi letnja pauze.
U suštini, to je nova verzija Sporazuma o pridruživanju koji je Ukrajina potpisala 2014. i njegovog dela o slobodnoj trgovini (poznat u žargonu EU kao Sporazum o dubokoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini) koji je stupio na snagu 2016. Ukrajina je 2021. tražila da se ponovo pregovara o sporazumu radi povoljnijih uslova, što je verovatno trebalo da znači veće izvozne kvote, ali je postupak prekinut invazijom Rusije u februaru 2022.
Bescarinski pristup ukrajinskoj robi u EU
U podršci Kijevu, EU je za ukrajinske proizvode odmah ponudila potpuno bescarinski pristup Uniji, poznat kao Autonomne trgovinske mere (ATM). ATM-ovi su produženi za još godinu dana 2023. i ponovo, verovatno poslednji put, 2024. godine, pre nego što su zvanično istekli u junu.
ATM-ovi su nudili dobrodošao prihod za Ukrajinu i alternativni put za izvoz njenih poljoprivrednih proizvoda širom sveta pošto je Kremlj blokirao trgovinske puteve u Crnom moru.
Pročitajte i ovo: Zašto će trgovina između EU i Ukrajine postati manje slobodna?Međutim, poljoprivrednici EU nisu bili presrećni. Žaleći se da jeftini ukrajinski prehrambeni proizvodi preplavljuju lokalna tržišta i stvaraju nelojalnu konkurenciju, poljoprivrednici u mnogim zemljama centralne i istočne Evrope periodično su tokom poslednje tri godine protestovali i blokirali granice između EU i Ukrajine.
S obzirom na snažan politički uticaj poljoprivrednog sektora u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, Evropska komisija je bila primorana da izmeni ATM i uvede zaštitne mere kako bi ograničila uvoz određenih proizvoda iz Ukrajine kada dostignu određene pragove – što je u poslednje vreme više puta aktivirano.
U ovom novom trgovinskom sporazumu, politički uticaj poljoprivrednog lobija EU u Briselu je ponovo očevidan. U ažuriranom predlogu EU, pominje se da Evropska komisija prikuplja "mišljenja zainteresovanih strana" o liberalizaciji trgovine s Ukrajinom.
Iako dokument ne otkriva identitet tih strana, većina podnesaka je došla od "udruženja i kompanija", pri čemu se u dokumentu napominje da je "većina podnesaka zainteresovanih strana u poljoprivredno-prehrambenom sektoru EU pozivala na nisko do umereno povećanje pristupa tržištu za uvoz iz Ukrajine, ističući poremećaje koje su imali kada je uvoz mogao slobodno da ulazi po ATM-ovima".
Mada je Kijev želeo da ažurirani Sporazum o dubokoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini bude što je mogući bliži ATM-ovima, tvrdeći da bi potpuni povratak na stari sporazum mogao koštati Ukrajinu tri milijarde evra, čini se da su poljoprivrednici EU još jednom pobedili.
Da bude jasno, sporazum je bolji za Kijev od originalne verzije iz 2016, jer Ukrajina obezbeđuje potpun pristup Uniji za izvoz proizvoda kao što su pečurke, sok od grožđa, prerađeni mlečni proizvodi, jogurti i kefiri. Glavni izvozni artikli Ukrajine, kao što su šećer, živina, jaja, pšenica, kukuruz i med, takođe se mogu izvoziti u EU po većim kvotama nego 2016, ali ne uz dvostruka ili čak petostruka povećanja za koja se Kijev zalagao.
Pročitajte i ovo: Mine, dronovi i suša: Problemi poljoprivrednika na liniji fronta u UkrajiniKvote za većinu mesnih proizvoda, kao što su govedina, svinjetina i jagnjetina, i dalje postoje, što je gubitak za Ukrajinu jer će propustiti dodatni prihod, a pobeda za poljoprivrednike iz EU koji brinu zbog dodatne konkurencije.
Koje ustupke će Ukrajina morati da napravi?
Sporazum je takođe nepovoljan za Ukrajinu jer pojednostavljuje proces zaustavljanja uvoza iz te zemlje. Ranije je grupa zemalja mogla da "povuče okidač" i pozove na privremeno zaustavljanje uvoza ako bi se primetio iznenadni skok. Sada je dovoljno da samo jedna zemlja obavesti Evropsku komisiju.
Možda najveći ustupak Ukrajine je njeno obećanje da će se postepeno uskladiti s različitim standardima EU za hranu i sanitarne uslove. Taj proces će početi ove godine, zahtevajući od Kijeva da godišnje izveštava o tome koji se zakoni donose. Potpuna primena svih pravila i propisa EU očekuje se do kraja 2028.
U predlogu Evropske komisije napominje se da su "mnoge zainteresovane strane pozvale na postepeno usklađivanje Ukrajine sa standardima proizvodnje EU, kao i na snažnu zaštitnu meru. Većina pojedinaca koji su odgovorili bila je protiv dalje liberalizacije trgovine s Ukrajinom pre nego što se ona uskladi s većim brojem standarda EU."
Za Ukrajinu, takve mere bi mogle biti teška pilula za progutati. Iako je zemlja zvanični kandidat za članstvo u EU, verovatno se neće pridružiti do 2028. Sprovođenje tih reformi biće skupo i troškove će verovatno snositi ukrajinski poljoprivrednici. S obzirom na to da Ukrajina još neće imati potpun pristup tržištu EU niti će imati koristi od poljoprivrednih fondova EU, biće teže da se ukrajinski poljoprivredni sektor ubedi da prihvati reforme.
Dok Mađarska trenutno blokira put Kijeva ka EU zbog prava mađarske manjine u Ukrajini, većina zvaničnika EU veruje da će poljoprivredni lobi u EU usporiti kandidaturu Ukrajine. Više od 300 milijardi evra, 25 odsto budžeta EU, ide u poljoprivredu, često u obliku direktne pomoći poljoprivrednicima. To je novac koji poljoprivrednici EU verovatno neće želeti da u skorašnjoj budućnosti dele sa svojim ukrajinskim kolegama.