Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je oštar protest Ambasadi Srbije u Zagrebu zbog krađe hrvatske zastave sa tankera “Cibalia” usidrenog u luci Ostružnica kod Beograda.
Prema podacima zapovednika tankera "Cibalia", incident se dogodio u sredu, tokom istovara goriva u luci Ostružnica na reci Savi, kada je grupa od tri nepoznata muškarca čamcem prišla tankeru, a jedan od njih se popeo na tanker, odsekao i uzeo hrvatsku zastavu, stoji u saopštenju.
U hrvatskoj ambasadi u Beogradu Radiju Slobodna Evropa (RSE) je saopšteno da ne žele da daju dodatnu izjavu povodom ovog izgreda jer je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova tim povodom već uputilo protest Ambasadi Srbije u Hrvatskoj.
Da li su ovakvi i slični incidenti zasnovani na etničkom animozitetu, u opadanju ili u porastu, upitali smo Simeona Pobulića iz Foruma za međunarodne odnose. Naš sagovornik najpre odgovara na pitanje šta bi prvo Srbija trebalo da uradi:
"Time treba da se pozabavi država i da postupi po zakonu. Druga stvar, što mislim da je sad vrlo važno, da li se ta netrpeljivost koja je posledica nesrećnih ratova smanjuje? Ja bih rekao da se smanjuje uprkos tome što mi nemamo neke posebno dobre nagoveštaje u anketama koje se vode. Smanjuje se, jer prosto život nosi svoje. To se može videti iz broja naših ljudi koji posećuju Hrvatsku, ali koji nisu izbeglice iz tih krajeva, i obrnuto, koliko Hrvata dolazi u Srbiju, a koji nemaju tu neke posebne veze, dolaze ili radi turizma illi poslom."
RSE: Da li mislite da Ministarstvo spoljnih poslova treba da odgovori na ovaj protest?
"Ono treba da odgovori jer je protestovalo Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske. I, naravno, država treba da postupi po zakonu, da pronađe krivca i da ga kazni."
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, smatra da su ovakvi incidenti u opadanju, da se sociopsihološki prostor u međunacionalnim odnosima polako normalizuje:
"Meni, jedna od najlepših stvari koje sam doživela u Beogradu ovog proleća bili su svi oni bilbordi za letovanje na hrvatskom moru, za koje verujem da su ih i ljudi iz Hrvatske stavili i finansirali, što je dobar znak."
Sagovornica Radija Slobodna Evropa, međutim, upozorava:
"Način na koji državni zvaničnici tolerišu neke stvari, diskretno ili manje diskretno podgrevaju, mi govori da oni moraju imati deo odgovornosti za sve ovakve događaje. Zbog politike prema Kosovu koje je postalo jedina centralna tema u Srbiji, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Koštunicu više i da ne spominjem, dali su sebi za pravo da koriste jednu matricu povampirenja svih tih nacionalističkih agresija i opasnih igara, da tako kažem, maskiranih pod tom frazom 'čelični Srbin Jeremić', i slično, koje onda kada se prenesu dole, niže među javnost, naravno da izgledaju kao zeleno svetlo, možda i nekom zaista neorganizovanom i spontanom gestu ideje – e daj da sad odemo i odsečemo zastavu sa hrvatskog broda. A to su ljudi koji ne shvataju šta rade, kojima se šalje poruka, koji će sutra-prekosutra na nekoj svadbi da otpevaju Severininu pesmu, ili nekog drugog hrvatskog autora, i da o tome neće razmišljati. Kao što su i oni preko puta slušali Cecu sve vreme rata."
Prema podacima zapovednika tankera "Cibalia", incident se dogodio u sredu, tokom istovara goriva u luci Ostružnica na reci Savi, kada je grupa od tri nepoznata muškarca čamcem prišla tankeru, a jedan od njih se popeo na tanker, odsekao i uzeo hrvatsku zastavu, stoji u saopštenju.
U hrvatskoj ambasadi u Beogradu Radiju Slobodna Evropa (RSE) je saopšteno da ne žele da daju dodatnu izjavu povodom ovog izgreda jer je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova tim povodom već uputilo protest Ambasadi Srbije u Hrvatskoj.
Da li su ovakvi i slični incidenti zasnovani na etničkom animozitetu, u opadanju ili u porastu, upitali smo Simeona Pobulića iz Foruma za međunarodne odnose. Naš sagovornik najpre odgovara na pitanje šta bi prvo Srbija trebalo da uradi:
"Time treba da se pozabavi država i da postupi po zakonu. Druga stvar, što mislim da je sad vrlo važno, da li se ta netrpeljivost koja je posledica nesrećnih ratova smanjuje? Ja bih rekao da se smanjuje uprkos tome što mi nemamo neke posebno dobre nagoveštaje u anketama koje se vode. Smanjuje se, jer prosto život nosi svoje. To se može videti iz broja naših ljudi koji posećuju Hrvatsku, ali koji nisu izbeglice iz tih krajeva, i obrnuto, koliko Hrvata dolazi u Srbiju, a koji nemaju tu neke posebne veze, dolaze ili radi turizma illi poslom."
RSE: Da li mislite da Ministarstvo spoljnih poslova treba da odgovori na ovaj protest?
"Ono treba da odgovori jer je protestovalo Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske. I, naravno, država treba da postupi po zakonu, da pronađe krivca i da ga kazni."
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, smatra da su ovakvi incidenti u opadanju, da se sociopsihološki prostor u međunacionalnim odnosima polako normalizuje:
"Meni, jedna od najlepših stvari koje sam doživela u Beogradu ovog proleća bili su svi oni bilbordi za letovanje na hrvatskom moru, za koje verujem da su ih i ljudi iz Hrvatske stavili i finansirali, što je dobar znak."
Sagovornica Radija Slobodna Evropa, međutim, upozorava:
"Način na koji državni zvaničnici tolerišu neke stvari, diskretno ili manje diskretno podgrevaju, mi govori da oni moraju imati deo odgovornosti za sve ovakve događaje. Zbog politike prema Kosovu koje je postalo jedina centralna tema u Srbiji, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Koštunicu više i da ne spominjem, dali su sebi za pravo da koriste jednu matricu povampirenja svih tih nacionalističkih agresija i opasnih igara, da tako kažem, maskiranih pod tom frazom 'čelični Srbin Jeremić', i slično, koje onda kada se prenesu dole, niže među javnost, naravno da izgledaju kao zeleno svetlo, možda i nekom zaista neorganizovanom i spontanom gestu ideje – e daj da sad odemo i odsečemo zastavu sa hrvatskog broda. A to su ljudi koji ne shvataju šta rade, kojima se šalje poruka, koji će sutra-prekosutra na nekoj svadbi da otpevaju Severininu pesmu, ili nekog drugog hrvatskog autora, i da o tome neće razmišljati. Kao što su i oni preko puta slušali Cecu sve vreme rata."