Ukoliko političke stranke ne postignu dogovor ili kompromis oko glasanja za predsednika Skupštine Kosova i njegove potpredsednike, rizikuju da blokiraju konstituisanje ove zakonodavne institucije i uvuku zemlju u institucionalni zastoj, smatraju stručnjaci za politička i ustavna pitanja.
Konstitutivna sednica kosovske skupštine, koja je počela 15. aprila, prekinuta je po četvrti put ovog ponedeljka i zbog toga je odložena za sredu u 10 časova.
Pokret Samoopredeljenje, pobednička stranka na parlamentarnim izborima 9. februara, kao i tri druge stranke, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), okrivljuju jedni druge za blokiranje konstituisanja Skupštine.
Pokret Samoopredeljenje, koji insistira na tome da predloži da njegova poslanica Albulena Hadžiju bude predsednica parlamenta, tražio je dogovor sa drugim političkim partijama o ovom pitanju, kao i o izboru potpredsednika parlamenta.
Predlogu Pokreta Samoopredeljenje dosledno su se protivili PDK, LDK i AAK.
Pročitajte i ovo: Neuspjeh četvrtog pokušaja konstituisanja Skupštine KosovaMogući kompromis
Albert Krasnići iz Demokraci plus (D+) iz Prištine kaže za Radio Slobodna Evropa da je iz političke perspektive konstituisanje Skupštine u zastoju, zbog Pokreta Samoopredeljenje, koji nije uspeo da obezbedi neophodan 61 glas poslanika da odobri svoj predlog.
"Kada nemate brojke, to izgleda kao kompromis i ne možete nametati kandidate (za predsednika Skupštine)", naglašava Krasnići.
On dodaje da bi, s obzirom na kategorično odbijanje predloga Pokreta Samoopredeljenje od strane tri druge stranke, PDK, LDK i AAK, pobednička stranka morala da odustane.
"Pokret Samoopredeljenje treba da se potrudi da vodi dijalog sa političkim partijama, kako bi postojao odgovarajući kandidat – barem za većinu poslanika – kako bi se situacija deblokirala", kaže Krasnići.
Sličnog mišljenja je i profesor ustavnog prava Mazlum Baraliu. On ističe da do srede, kada se očekuje nastavak sednice, političke stranke moraju da nađu kompromis koji bi deblokirao zastoj u kome je zapelo konstituisanje Skupštine.
Kompromis, prema njegovim rečima, podrazumeva dogovor koji uključuje predloge u paketu, za predsednika Skupštine i za pet potpredsednika, albanskih partija i nesrpske i srpske manjinske zajednice.
"Tokom ovih 48 sati (političke partije) treba da se dogovore da se pronađe kompromis u paketu. Dakle, ako ne sa ovim kandidatom – koji je tri puta izneverio pobedničku stranku ili koaliciju – onda sa drugim kandidatom, koji bi mogao biti prihvatljiviji za druge stranke, kao predsednika Skupštine, kao i za kandidate za potpredsednike", naglašava Baraliu.
Prema Poslovniku Skupštine Kosova, svaki prekid konstitutivne sednice Skupštine Kosova ne može trajati duže od 48 sati.
Dok su PDK i AAK sugerisali da Pokret Samoopredeljenje treba da predloži drugog kandidata prihvatljivog za političke stranke, LDK je naglasio da neće glasati ni za jednog kandidata Pokreta Samoopredeljenje za predsednika parlamenta.
Zašto se protive izboru Albulene Hadžiju?
Predsednik Demokratske partije Kosova, Memli Krasnići, rekao je da Pokret Samoopredeljenje treba da predloži drugog kandidata prihvatljivog za političke stranke.
"Kandidatkinja Hadžiju neće imati našu podršku, ni pod kojim okolnostima, ni u jednom trenutku. Ona je simbol neuspeha ove vlade u protekle četiri godine. Ceo njen mandat pratili su razni skandali, od nestanka uzoraka Astrita Deharija do smanjenja budžeta za zaštitu oslobodilaca u Hagu. Ima mnogo, mnogo, mnogo neuspeha - među kojima je i ovaj banalni zakon za vladu, koji je upravo Pokret Samoopredeljenje vezao u čvor. Put je jasan: kandidat mora da se promeni, onda možda može da se formira većina", rekao je Krasnići 21. aprila.
AAK je rekla da neće glasati za Albulenu Hadžiju za predsednicu Skupštine, ali bi podržala Sarandu Bogujevci ili Šćipe Selimi, suprugu Redžepa Selimija, političara i bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Sama Bogujevci je rekla da Pokret Samoopredeljenje ima svoj predlog, koji ona podržava.
"Niste vi ti koji određujete ko treba da bude domaćin najvažnije kuće Republike Kosovo kada je narod to odlučio glasovima", napisala je Bogujevci na Facebooku.
Šta ako nema kompromisa između političkih stranaka?
Nedostatak eventualnog dogovora političkih partija koji bi rešio situaciju oko izbora predsednika i potpredsednika Skupštine dodatno bi produbio institucionalni zastoj.
Krasnići i Baraliu dele ovo mišljenje.
Kako navode, ako ne bude dogovora političkih partija o izboru predsednika Skupštine u sredu, nema zakonskog ograničenja da se konstitutivna sednica nastavlja svakih 48 sati nakon svakog prekida, "neograničeno".
Pročitajte i ovo: Poslanici kosovske skupštine položili zakletvu, ali glasanje za predsednika nije uspeloKrasnići izražava mišljenje da Pokret Samoopredeljenje može nastaviti da ne predlaže drugo ime za predsednika parlamenta.
"Ako Pokret Samoopredeljenje ne predloži ime, onda se to može osporiti na Ustavnom sudu, jer pravo predlaganja ne podrazumeva pravo da se nametne kandidat, a još manje da se blokira konstituisanje Skupštine", kaže Krasnići.
Međutim, samo predsednica Kosova, ombudsman i Skupština Kosova imaju pravo da podnesu određena pitanja Ustavnom sudu.
Profesor Baraliu izražava mišljenje da bi pre nego što se bilo koja od institucija eventualno obrati Ustavnom sudu, po pitanju deblokade procesa konstituisanja Skupštine, mogla da interveniše predsednica Kosova Vjosa Osmani.
On naglašava da predsednica Osmani ima ustavna ovlašćenja da garantuje nesmetan rad i "ustavno funkcionisanje institucija".
"U ovom slučaju napredak znači - i proceduralno - početak i nastavak konstituisanja Skupštine. Na osnovu toga može intervenisati u bilo kom trenutku", naglasio je Baraliu.
Međutim, intervencija predsednice u ovom slučaju samo je svojevrsno posredovanje ili poziv političkim strankama da se dogovore oko završetka procesa konstituisanja Skupštine.
U suprotnom, prema Baraliuovim rečima, predsednica Osmani, ombudsman ili grupa poslanika Skupštine mogu uputiti zahtev Ustavnom sudu, "za ocenu u vezi sa ograničenjem rokova za konstituisanje Skupštine, a posebno u pogledu toga da li postoje ograničenja u pogledu ponavljanja nastavka sednice svakih 48 sati".
"Šta bi trebalo učiniti u ovoj situaciji? (Ustavni) sud je takođe ranije imao izjavu da se takva pitanja 'šta i kako' ne smeju postavljati. Ali, mora se pronaći odgovarajuća formulacija, kako bi se Sud naterao da da adekvatno i kompetentno mišljenje", rekao je Baraliu.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Predsedništvo Kosova po ovom pitanju, ali do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Osmani je prošle sedmice izrazila spremnost da razgovara s političkim strankama o daljim koracima, ako smatraju da je to neophodno.
Na osnovu nesuglasica među političkim partijama oko izbora predsednika Skupštine, Pokret Samoopredeljenje saopštio je u ponedeljak da treba sazvati političke grupe, konstituisati Skupštinu, a zatim postići dogovor o njenom raspuštanju i da zemlja izađe na izbore.
Pročitajte i ovo: Šta se dešavalo na konstitutivnoj sednici Skupštine Kosova?