Za dva dana ističe rok za dobijanje kosovskih dokumenata na osnovu onih koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije – kao što je izvod iz matične knjige rođenih, umrlih ili venčanih.
Jedan broj građana, uglavnom iz redova srpske zajednice, nije mogao da izvadi kosovska dokumenta jer su imali, primera radi, samo izvod rođenih koji izdaju srpske institucije a koje kosovske vlasti ne priznaju.
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je novembra prošle godine donelo odluku na osnovu koje se omogućava vađenje dokumenta na osnovu srpskih, odnosno upis u Centralni registar civilnog statusa Kosova.
Inače, na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih se pored ostalog aplicira i za kosovsko državljanstvo nakon čega je kasnije moguće izvaditi ličnu kartu i ostvariti razna administrativna i druga prava.
Pročitajte i ovo: Lavirint od srpskih do kosovskih dokumenataKako je saopšteno iz kosovskog MUP-a, u periodu od 1. februara do 25. aprila izvršeno je 4.330 registracija u kosovski sistem na osnovu srpskih dokumenata.
Nema tačnih zvaničnih podataka koliko Srba živi na Kosovu i poseduje kosovska dokumenta jer su pripadnici ove zajednice, uglavnom u četiri opštine na severu, bojkotovali popis stanovništva 2024.
Ipak, na osnovu procena srpskog civilnog sektora i lokalnih vlasti u opštinama sa srpskom većinom, na Kosovu živi oko 100.000 Srba, dok je izveštaj nevladine organizacije Aktiv iz 2023. godine pod nazivom "Analiza trendova, stavovi srpske zajednice" pokazao da preko 90 odsto od 536 ispitanika ima kosovska dokumenta.
"Uprkos tvrdnjama da na severu Kosova postoji veći otpor prema kosovskim dokumentima, jasno je da je ogromna većina uzela kosovske lične karte", navodi se pored ostalog u izveštaju.
Kosovski MUP je u ponedeljak pozvao građane da iskoriste svoje pravo na registraciju u naredna dva dana, jer nakon 30. aprila tako nešto više neće biti moguće.
Šta nakon isteka roka za prepis dokumenata?
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa da li će se nakon isteka ovog roka tolerisati srpska lična dokumenta, kako je do sada bio slučaj u pojedinim slučajevima kada su građani imali samo ličnu kartu koju izdaju organi Srbije.
Zvanična Priština inače institucije Srbije za gradove na Kosovu smatra paralelnim i ilegalnim ali Beograd odbija da ih ugasi jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine.
Početkom 2024. godine kosovske vlasti su počele sa zatvaranjem srpskih institucija, uključujući Privremene opštinske organe koji su u srpskom sistemu zaduženi za izdavanje izvoda, umrlica i drugih potvrda.
Međutim, ove institucije nisu prestale sa radom već su se izmestile u pogranične gradove na teritoriji Srbije.
Šta je potrebno za registraciju u kosovskom sistemu?
Odluka Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova o dobijanju dokumenata na osnovu srpskih, predviđa da pravo podnošenja zahteva za registraciju u kosovskom sistemu imaju svi građani Kosova koji su u periodu od 10. juna 1999. do 1. februara 2025. godine bili registrovani samo u srpskom sistemu.
Izvode rođenih ili umrlice za period posle 1. februara 2025. biće moguće izvaditi samo na poseban zahtev za naknadnu registraciju putem izjave u opštinskim kancelarijama za civilnu registraciju.
Da bi se izvršila civilna registracija na osnovu srpskih dokumenata, potrebno je priložiti original srpskog izvoda iz matične knjige rođenih kako bi se podneo zahtev za kosovsko državljanstvo, a potom za željeni dokument. Takođe, jedan od roditelja deteta mora biti državljanin Kosova.
Do sada su se pripadnici srpske zajednice na Kosovu suočavali sa brojnim problemima na terenu kada je reč o dobijanju državljanstva jer institucije nisu priznavale novije izvode koje izdaju organi Srbije.
Inače, Zakon o dobijanju kosovskog državljanstva predviđa, pored ostalog, da se ono stiče rođenjem, naturalizacijom i na osnovu člana 32 – odnosno da se državljanima Kosova smatraju sve osobe "koje su 1. januara 1998. godine bile državljani Federativne Republike Jugoslavije i koje su tog datuma imale stalno prebivalište na Kosovu".
Pročitajte i ovo: Poraslo interesovanje u srpskim sredinama za kosovski pasošU odluci MUP-a o dobijanju kosovskih dokumenata na osnovu srpskih piše da je za upis u matičnu knjigu rođenih potrebno priložiti i kosovsku ličnu kartu roditelja.
Srpski civilni sektor na Kosovu je u nekoliko navrata ukazivao na probleme srpske zajednice oko registracije rođenja, sticanja državljanstva i pribavljanje ličnih dokumenata.
Jednu od poslednjih studija na tu temu objavila je marta ove godine nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), u kojoj piše da su "nedosledna primena zakona u praksi, administrativne neefikasnosti, diskriminatorne prakse i jezičke barijere" predstavljale dodatne izazove kada je reč o dobijanju kosovskih dokumenata.
Zaključeno je da sve to utiče na mogućnost kosovskih Srba da u potpunosti ostvare svoja prava i pristupe osnovnim uslugama.