Dok grupa od 60-ak Srba sa Kosova pešači ka Novom Sadu kako bi pružila podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, upravo je Kosovo bilo jedna od "tema obračuna" pristalica i protivnika vlasti u Srbiji u noći 2. novembra ispred Skupštine u Beogradu.
Iz šatorskog naselja koje se nalazi u Pionirskom parku u neposrednoj blizini Skupštine – u kom se okupljaju pristalice vladajuće Srpske napredne stranke – sa razglasa su se čule pesme o Kosovu.
S druge strane, grupa ljudi koja je u nedelju uveče došla da pruži podršku Dijani Hrki, majci jednog od poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a koja je ispred Skupštine započela štrajk glađu, uzvikivala je uvredljive parole na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nazivajući ga i izrazom uvredljivim za kosovske Albance – "Aco šiptare".
Policiji, koja je bila raspoređena između ove dve grupe, dovikivali su pak "idite na Kosovo" i "izdali ste Kosovo".
Čitajte: Majka jedne od žrtava nadstrešnice Dijana Hrka počela štrajk glađu, koškanje i pirotehnika na protestu u BeograduSrbiju od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, potresaju masovni antivladini protesti koje predvode studenti. Traži se politička i krivična odgovornost uz optužbe za korupciju unutar državnih institucija, što vlast odbacuje.
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da vlast u Srbiji patriotskom retorikom i nacionalnim simbolima pokušava da ospori legitimnost protesta i kritičara, dok Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ukazuje da se i među protivnicima vlasti formiraju dve grupe – jedna liberalno građanska i druga patriotsko nacionalistička, koja vlast optužuje za "izdaju Kosova".
Takvi stavovi, prema mišljenju Gogića i Popova, pokazuju da je tema Kosova i dalje važan i osetljiv element u srpskoj politici i društvu.
Inače, sredinom oktobra su u više mesta i gradova u Srbiji održani paralelni protesti na pozive studenata i pristalica vlasti za podršku Srbima sa Kosova.
Čitajte: Politički put Srbije nakon godinu dana antivladinih protestaKoga podržavaju Srbi sa Kosova?
Kako bi stali rame uz rame sa vlastima u Srbiji i pokazali da se protive antivladinim protestima, Srbi iz različitih krajeva Kosova su 29. oktobra krenuli put Novog Sada kako bi "prisustvovali velikom narodnom skupu Srba koji se protive blokadama i zaustavljanju Srbije da napreduje".
U ovoj grupi su uglavnom članovi i pristalice Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.
Iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) su 2. novembra saopštili da Srbi sa Kosova "maršom šalju jasnu poruku da znaju ko se za njih bori i da žele da Srbija nastavi da se razvija".
"Kosovo je srce Srbije, iz ove naše pobede rađa se sunce slobode", rekao je ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji je grupu Srba sa Kosova dočekao u Ljigu, u centralnoj Srbiji.
Srbi sa Kosova protestuju u znak podrške vlastima u gradu Lig u Srbiji.
Grupa Srba sa Kosova koji se okupljaju oko Srpske liste, redovno odlazi na skupove kako bi pružili podršku vlastima u Srbiji. Poslednji put je jedna grupa pešaka za Beograd išla aprila ove godine kako bi podržala Pokret za narod i državu, čije je osnivanje inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića su pešačenje Srba sa Kosova opisali kao "politički performans koji je daleko od interesa većine Srba sa Kosova".
"Ova grupa ne govori u ime većine i njihovo pešačenje je 'spektakl' skrojen za kameru i medijski trenutak, a ne izražavanje stvarnih problema i potreba srpskog naroda na Kosovu. Slobodarski ljudi u Srbiji se bore za osnovne stvari, sigurnost, posao, školovanje, a ne za političke pozdrave kamerama i prigodne transparente", naveli su iz ove stranke.
Ivan Vučković iz Građanske inicijative "Koreni", koja je na nedavnim lokalnim izborima u Leposaviću dobila jedno odborničko mesto, u izjavi za RSE kaže da se Srbi sa Kosova koriste isključivo za dnevno-političke potrebe, te da on neko vreme Srbima u Srbiji poručuje kako na Kosovu ne misle svi isto.
"Želeo sam takvu poruku da prenesem u svakom javnom obraćanju, govorio sam i tokom kampanje da nisu ovde svi Srbi Srpska lista ili da svi Srbi podržavaju aktuelno rukovodstvo (u Srbiji). Dokazalo se u Leposaviću da je takvih ukupno 2.000 ljudi", kaže on.
Vučković smatra i da se pitanje Kosova na antivladinim protestima od strane pristalica vlasti izdiže u prvi plan kako bi se pokazao "monopol nad patriotizmom".
"Ne želim da kao Srbin sa Kosova budem deo toga, niti ću ikada tome pripadati. Negde mi je žao tih ljudi koji su kao marionete, zategnu se kanapi kada je to nekome potrebno", dodaje.
Čitajte: Uloga desnice na studentskim protestima u SrbijiZašto se pitanje Kosova iznova izvlači?
Politikolog Ognjen Gogić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da se pitanje Kosova tokom antivladinih protesta u Srbiji u ovom slučaju aktualizuje "van konteksta jer vlast nema ideju kako da odgovori na sve ovo što se dešava u Srbiji".
"Sa tim patriotskim pesmama (pristalica vlasti) i pokazivanjem tri prsta žele da pokažu kako su oni koji se bune protiv vlasti loši Srbi. To je van svakog konteksta, možda je to imalo smisla 90-ih godina, (Slobodan) Milošević se na taj način branio, ali tada je Kosovo bilo otvoreno nacionalno pitanje", dodaje.
Gogić kaže da jedan deo javnosti u Srbiji smatra da je Vučić "izdao Kosovo", te da je tema Kosova i dalje vrlo važan deo srpske politike.
"Kosovo i te kako jeste važan element za bilo kakvu političku komunikaciju, Kosovo i dalje ima potencijal da skrene pažnju", poručuje.
O podelama zbog Kosova među protivnicma vlasti
Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam u Novom Sadu, u izjavi za RSE pak ukazuje da su se protivnici aktuelne vlasti u Srbiji nakon pada nadstrešnice podelili u dve grupe.
Po njemu to su liberalno građanski orijentisana grupa koja se zalaže za demokratske principe, vladavinu prava, slobodne medije i patriotsko nacionalistička grupa koja, pored uzurpiranja državnih institucija i urušavanja vladavine prava, vlast optužuje i za "izdaju Kosova!".
"Ako se pogleda skup 28. juna koji je bio u organizaciji studenata, to je bio jedan patriotski skup na kome se pominjalo Kosovo, a Milo Lompar je govorio o viziji Srbije u okruženju. Ta grupa Vučića smatra izdajnikom, da je izdao Kosovo", ukazuje Popov za RSE.
Čitajte: S Kosova u Beograd da 'štite predsednika' i uz studente koji 'hoće da uče'Na ovom skupu studenti su se po prvi put javno izjasnili prema spoljnoj politici Srbije, odnosu prema Kosovu, kao i pitanju srpskog naroda u državama Zapadnog Balkana. Jedan od govornika bio je univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po svojim desnim stavovima – što je u delu javnosti u Srbiji, ali i zemljama regiona, izazvalo kritike.
U međuvremenu je Evropski parlament Rezolucijom o Srbiji izrazio i zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa "u pojedinim delovima protestnog pokreta".
Popov napominje da će, ukoliko i kada se smene aktuelne vlasti u Srbiji, liberalno demokratska i patriotsko nacionalistička grupa morati da reše otvorena pitanja, poput Kosova, unutar društva.
Trenutno se, podvlači Popov, tema Kosova zloupotrebljava, a aktuelne vlasti pokušavaju od javnosti da sakriju da su priznale nezavisnost Kosova prihvatanjem Ohridskog sporazuma.
Radi se o poslednjem sporazumu Kosova i Srbije o putu ka normalizaciji odnosa, prema kome dve strane moraju poštovati međusobni teritorijalni integritet, priznati državne simbole i dokumenta.
Popov dalje ocenjuje da aktuelni režim u Srbiji, preko Srpske liste, ispunjava svoje obaveze. U tom kontekstu pominje izlazak Srba iz kosovskih institucija novembra 2022. godine, nakon čega je usledilo zatvaranje gotovo svih institucija Srbije na Kosovu.
Čitajte: Da li postoji šansa za ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije u trenutnim okolnostima?Tako je, prema njemu, obesmišljeno i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena u okviru dijaloga kako bi Srbima na Kosovu bio omogućen određeni nivo samoupravljanja.
"O Kosovu se samo priča i manipuliše, a niko ne želi da kaže kakva je realna situacija. Kosovski mit je prisutan kod Srba i on se stalno podgreva", dodaje.
Politički dijalog Kosova i Srbije je u blokadi od septembra 2023. godine kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova. Priština je za ovaj napad optužila Srbiju, što Srbija odlučno negira.