Odluka Ustavnog suda Kosova, koja bi trebalo da stavi tačku na višemesečnu institucionalnu krizu usled nemogućnosti konstituisanja Skupštine nakon izbora, za sada nije prekinula političku neizvesnost jer Pokret Samoopredeljenje nije eksplicitno rekao da li će je ispoštovati.
Dok zapadne zemlje i Evropska unija traže poštovanje odluke od 8. avgusta i pozivaju na kompromis, parlamentarne stranke opet izlaze sa oprečnim stavovima – Samoopredeljenje kritikuje, dok je druge albanske parlamentarne stranke pozdravljaju.
Inače, Ustavni sud Kosova je krajem prošle nedelje ocenio da Skupština Kosova mora biti konstituisana u roku od 30 dana, da se predsednik tog tela mora izabrati javnim glasanjem, te da se za jednog kandidata ne može glasati više od tri puta.
Konstitutivna sednica Skupštine Kosova počela je 15. aprila a nije završena ni nakon 54 pokušaja jer Samoopredeljenje – koje je pobedilo na februarskim izborima – uporno za predsednicu Skupštine predlaže Aljbuljenu Hadžiu (Albulena Haxhiu) iako se tome protive druge parlamentarne stranke.
Od 1. maja predsedavajući konstitutivnom sednicom Avni Dehari počeo je da predlaže i tajno glasanje – čemu se su se ponovo protivile druge, do sada opozicione stranke.
Kurti: Sačekajmo kompletnu odluku
Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti, inače lider Samoopredeljenja, 11. avgusta nije želeo da odgovori na pitanja novinara da li će poštovati odluku Ustavnog suda uz komentar da nema vremena jer ima drugi sastanak.
Potom je 12. avgusta kratko rekao da "moramo da sačekamo kompletnu presudu (Ustavnog suda)", navodeći da je objava 8. avgusta bila samo obaveštenje, ali ponovo nije jasno precizirao da li će Samoopredeljenje poštovati odluku.
Ni iz Vlade Kosova na dužnosti, koju u poslednje četiri godine vodi Samoopredeljenje, nisu direktno odgovorili na upit RSE da li će poštovati odluku Ustavnog suda, već su naveli da je na to pitanje odgovorila ministarka pravde Ajbuljena Hadžiu.
Međutim, Hadžiu je na konferenciji za medije 10. avgusta najpre rekla kako se odluke Ustavnog suda poštuju, da bi u istoj rečenici navela da se njima treba i suprotstaviti.
Šta kaže međunarodna zajednica?
Iz ambasade Nemačke na Kosovu očekuju da "svi akteri u potpunosti poštuju i sprovedu odluku Ustavnog suda", te da je sada na političarima da "hitno postupe u skladu s tim kako bi okončali ovu, već pola godine dugu, krizu".
"Očekujemo rešenje u predviđenom roku i apelujemo na sve političke aktere da deluju ka kompromisu. Nepoštovanje presude predstavlja pretnju po dobrobit građana i putu ka evropskim integracijama", navodi se u odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Iz ambasade Italije na Kosovu su na upit RSE da prokomentarišu stav Samoopredeljenja oko odluke Ustavnog suda naveli da "sve političke snage moraju da se dogovore o rešenju za trenutni institucionalni i politički zastoj, za dobrobit Kosova i njegovih građana".
“Ustavni sud je objavio važna pojašnjenja (oko daljih koraka ka konstituisanju Skupštine). Svi članovi Skupštine se pozivaju da poštuju ovu odluku i da rade zajedno u duhu kompromisa, kako bi se brzo sproveo izbor predsednika Skupštine, kao i potpredsednika", naveli su iz ambasade Italije.
Iz ambasade Francuske na Kosovu i Američkog Stejt Departmenta u Vašingtonu nisu odgovorili na upit RSE, dok su iz ambasade Velike Britanije u Prištini uputili na objavu uoči donošenja odluke Ustavnog suda Kosova.
"Sposobnost Suda da funkcioniše nezavisno je od vitalnog značaja za kosovsku demokratiju. To treba da poštuju i promovišu sve strane, a odluke Suda da se poštuju i sprovode", saopšteno je 7. avgusta iz ambasade Velike Britanije.
Takođe, iz Kancelarije EU na Kosovu su 8. avgusta pozvali na kompromis, uz napomenu da nema vremena za političku blokadu.
Slučaj Laban
Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu je 10. avgusta optužila jednog od sudija Ustavnog suda, Radomira Labana, da sarađuje sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srije (BIA), te da je te podatke dobila od kosovskih bezbednosnih institucija. Poručila je da je o svemu obavešten Ustavni sud i kosovsko tužilaštvo.
Par dana ranije gotovo identične optužbe na račun Labana iznela je i predsednica Kosova Vjosa Osmani, navodeći da ovaj sudija Ustavnog suda ugrožava nacionalnu bezbednost Kosova.
Ustavni sud Kosova i Specijalno tužilaštvo do objave ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE da odgovore na ove optužbe.
Ko je Radomir Laban?
Radomir Laban je javnosti na Kosovu poznat od 2018. godine kada je predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi) odbio da mu uruči dekret dok ga ne provere pravosudni organi, da bi par meseci kasnije to ipak uradio.
Inače se od 2011. godine nalazi na poziciji pravnog savetnika u Ustavnom sudu Kosova, što se poklapa sa godinom bekstva od pravde u Srbiji, gde je osuđen na šest godina zatvora zbog primanja i davanja mita.
Njegovo ime je na srpskoj poternici od 2012. godine, dok je na Interpolovoj poternici od 2014.
Laban je inače za sudiju Ustavnog suda imenovan na predlog Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, koja ga je ocenila kao kandidata sa "visokim moralnim kvalitetom i integritetom".
Njegov mandat u Ustavnom sudu Kosova traje devet godina.
Iz Osnovnog suda u Kraljevu su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa krajem jula 2024. naveli da apsolutna zastarelost izvršenja kazne po presudi u slučaju Labana nastupa 4. juna 2032. godine.
Osnovni sud u Kraljevu je 2017. godine EULEX-u prosledio zahtev za hapšenje Labana, ali je ova misija Evropske unije za vladavinu prava navela da nema mandat da izvrši takvo hapšenje.
Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ocenjuje za RSE dajavni napadi predsednice Kosova Vjose Osmani i ministarke pravde Aljbuljene Hadžiu, "jasno podrivaju nezavisnost i integritet tog suda".
"U slučajevima kada postoje dokazi i nesporne činjenice da bilo koji visoki javni zvaničnik predstavlja pretnju po ustavni poredak i nacionalnu bezbednost, isti dokazi se šalju tužilaštvu na dalji krivični postupak. U demokratskim društvima, koja cene vladavinu prava i principe dobrog upravljanja, ministarstvo ili predsedništvo ne bi trebali da rešavaju pitanja nacionalne bezbednosti putem konferencija za medije", zaključio je on.
Miftaraj ukazuje i da je Pokret Samoopredeljenje, barem u poslednje četiri godine, imao sve resurse i mogućnosti preko institucija za sprovođenje zakona da istraži i pokrene slučaj pred tužilaštvom i sudom kako bi potkrepio javne optužbe protiv sudije Labana, ali da tako nešto nije učinjeno.
"Na kraju krajeva, Samoopredeljenje nije javno pokrenulo ovo pitanje sve do poslednje odluke Ustavnog suda, iako je Ustavni sud donosio mnoge druge presude koje Samoopredeljenje nije osporavalo. Zato najnovije javne optužbe mogu se smatrati političkim sredstvom protiv Ustavnog suda sa ciljem da se umanji kredibilitet i integritet suda", smatra Miftaraj.
Raniji zahtevi Samoopredeljenja Ustavnom sudu Kosova
Učešće sudije Labana u donošenje odluka do sada nije bilo sporno za Pokret Samoopredeljenje, odnosno ova partija se i sama obraćala ovom sudu za pojašnjenja.
Primera radi, juna 2020. godine zatražena je ocena ustavnosti Vlade Avdulaha Hotija,zbog tvrdnji da je glas poslanika iz Aškalijske partije, Etema Arifija, bio nevažeći jer je bio pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu. Ustavni sud je početkom 2021. doneo odluku u korist Samoopredeljenja i Hotijeva Vlada je pala, nakon čega je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i pobedio na raspisanim izborima.
Prethodno se Samoopredeljenje obratilo Ustavnom sudu Kosova za mišljenje aprila 2020. godine, pokušavajući da osporedekret tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, kojim je za mandatara imenovan Avdulah Hoti.
Pročitajte i ovo: Samoopredeljenje se obratilo Ustavnom sudu KosovaJedno od poslednjeg obraćanja Ustavnom sudu od strane Samoopredeljenja bilo je i marta ove godine, kada je ta politička stranka zatražila ocenu ustavnosti odluke Vrhovnog suda koji je odbio njihovu žalbu oko glasova iz dijaspore.