Da li je opredeljenje “naprednjaka” za evropsku platformu hinjeno ili stvarno, te zašto Zapad spremno pruža ruku njihovim liderima?
Ako je suditi prema novim, proevropskim tonovima koje emituju lideri Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, Tadićeva koalicija za Evropsku Srbiju nema više monopol na evropsku agendu.
U autorskom tekstu objavljenom u tiražnom nedeljniku lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, aludirajući na vladajuću koaliciju, piše da “večni čuvari evropske vatre u Srbiji nikada više neće moći da plaše narod opozicijom, eventualnim sankcijama i izolacijom”.
U intenzivnim spoljnopolitičkim kontaktima “naprednjaka”, dojučerašnjih čuvara Šešeljeve radikalske vatre, izdvaja se nedavni Nikolićev susret u Briselu sa Olijem Renom, evropskim komesarom za proširenje i Pjerom Mirelom, direktorom Direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan.
Vučić poručuje da je pojava njegove stranke važna Evropljanima zato što se bazični kurs Srbije ka Evropskoj uniji neće menjati i da on neće “zavisiti od sposobnosti… samo jedne političke elite već će moći da traži takmace na srpskoj političkoj sceni svojim dojučerašnjim ili čak i današnjim miljenicima”. A u odgovoru na pitanje zašto je Evropska unija važna za Srbiju, kaže:
“Zato što Srbija nema dovoljno snage, novca i znanja da pokrene svoju privredu bez kredita i pomoći iz Evroopske unije... Zato što od Evrope možemo mnogo da naučimo o funkcionisanju demokratskih režima i vladavini prava.”
“Naprednjaci” su čak najavili i formiranje Saveta za evropske integracije, a nedavna pobeda na izborima u dve beogradske opštine samo je intenzivirala verovatnoću da u bliskoj budućnosti i na nacionalnom planu ugroze Tadićevu vladavinu.
Veruje li Nikolićevom proevropskom ruhu i imaju li Demokrate razloga za strah od “naprednjaka”, upitali smo Marka Đurišića, predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke:
"Bilo bi dobro za Srbiju da na desnom delu političke scene postoji jedna jaka proevropska stranka, što danas nije slučaj, ali ono što znamo o prethodnom delovanju ljudi koji danas vode tu stranku meni ne daje za pravo da verujem da oni istinski veruju u to što poslednjih dana govore."
RSE: Zašto forsiraju proevropsku priču?
"Zato što procenjuju da mogu time sebe da pozicioniraju na političkoj sceni, da dobiju jedan deo glasača, verovatno deo onih ljudi koji su glasali za našu listu na poslednjim izborima. Verovatno računaju da među tim glasačima ima onih koji su više levo, odnosno desno politički opredeljeni za ove neke druge teme. I žele da, jednostavno, skidanjem te neke stigme – da oni nisu proevropejci – pridobiju i te birače. Vreme će pokazati da li to rade iskreno ili samo iz nekih kratkoročnih ciljeva."
RSE: Ima li razloga za strah u proevropskom bloku od Nikolićeve stranke i od te njegove promene agende?
"Ne vidim ja da je u pitanju neki strah, kažem ja lično ne verujem u iskrenost "naprednjaka" kada govore o Srbiji u Evropi i o evropskim vrednostima. A birači će to sami proceniti kad za to dođe vreme."
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da Evropska unija proširivanjem kanala komunikacije sa “naprednjacima” prosto pokazuje da je pragmatična. Ona je deset godina uložila u proevropski kurs Srbije i neće da žrtvuje celokupan dosadašnji rad. Upravo zato joj je stalo do toga da u Srbiji bude što više partija sa evropskom platformom. Intenziviranjem komunikacije sa Srpskom naprednom strankom Brisel šalje poruku da ne isključuje ni takav razvoj događaja u kojem bi Nikolićeva stranka mogla da se nađe na kormilu Srbije:
"Ta pragmatičnost se i ogleda u tome što, zaista, danas-sutra – prvo imate ovu ekonomsku krizu, ljudi glasaju često negativno, dakle, ne opredeljujući se “za” nego “protiv” – moguće je da vi imate neku koaliciju u kojoj će ključnu ulogu imati Nikolić. I onda, dakle, čitava politika Evropske unije prema Srbiji u poslednjih nekoliko godina i, čak, poslednje decenije, pada u vodu. Zato im je, naravno, važno da što više, a pogotovo najveće stranke, bile one u poziciji ili opoziciji, budu proevropski orijentisane."
Održavanje komunikacije ne samo sa “naprednjacima” nego čak i sa “radikalima” nije samo po sebi problem, ali jeproblematično dojučerašnje “radikale” nazivati gratis proevropskom i reformisanom strankom, ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evro-atlantske integracije, dodajući da je deo razloga što Brisel pruža ruku saradnje Nikolićevoj partiji i u sledećem:
"Mislim da je takav pristup međunarodne zajednice, delom, posledica nemanja konzistentnog stava Evropske unije oko Kosova, i zbog činjenice da su možda očekivali manje tvrd stav Tadića i Jeremića oko Kosova. Međutim, mi smo na politici države prema Kosovu videli da Tadić i Jeremić, u stvari, sprovode bezmalo Koštuničinu celu agendu oko Kosova, i mislim da se tu donekle Evropska unija pre svega razočarala i da je odlučila da napravi jednu alternativu, uslovno rečeno Tadiću. Nažalost, po Srbiju, desila se jedna neverovatna stvar: umesto da Tadić i Demokratska stranka počnu da liče više na ono što im je program stranke, oni su sve više počeli da liče na Tomislava Nikolića, i tu ima sve manje razlike. Mislim da se tu sada međunarodna zajednica nalazi, uslovno rečeno, u jednom problemu."
Što se tiše naprednjaka i njihovog skretanja ka proevropskoj platformi, Vladimir Vuletić ocenjuje da su oni shvatili da bez evropske agende neće moći da se bore za veći komad srpskog političkog kolača:
"Bez obzira na simpatije i antipatije, bez učešća u Evropskoj uniji za Srbiju nema ni ekonomske, ni političke, ni bezbednosne budućnosti. Dakle, većina građana Srbije je toga svesna i svaka stranka koja pretenduje na to da bude dominantna u Srbiji ili da participira u vlasti mora to opredeljenje poštovati. S druge strane, nije uopšte zanemarljiv uticaj koji, u vreme izbora i nezavisnog izbora, zemlje iz okruženja svojom podrškom daju onim strankama koje su, naravno, proevropski raspoložene. Dakle, radikali do sada nisu mogli očekivati tu podršku, a sada će u principu moći da očekuju bar uzdržanost prema isticanju podrške ovoj ili onoj grupaciji."
U autorskom tekstu objavljenom u tiražnom nedeljniku lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, aludirajući na vladajuću koaliciju, piše da “večni čuvari evropske vatre u Srbiji nikada više neće moći da plaše narod opozicijom, eventualnim sankcijama i izolacijom”.
U intenzivnim spoljnopolitičkim kontaktima “naprednjaka”, dojučerašnjih čuvara Šešeljeve radikalske vatre, izdvaja se nedavni Nikolićev susret u Briselu sa Olijem Renom, evropskim komesarom za proširenje i Pjerom Mirelom, direktorom Direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan.
Vučić poručuje da je pojava njegove stranke važna Evropljanima zato što se bazični kurs Srbije ka Evropskoj uniji neće menjati i da on neće “zavisiti od sposobnosti… samo jedne političke elite već će moći da traži takmace na srpskoj političkoj sceni svojim dojučerašnjim ili čak i današnjim miljenicima”. A u odgovoru na pitanje zašto je Evropska unija važna za Srbiju, kaže:
“Zato što Srbija nema dovoljno snage, novca i znanja da pokrene svoju privredu bez kredita i pomoći iz Evroopske unije... Zato što od Evrope možemo mnogo da naučimo o funkcionisanju demokratskih režima i vladavini prava.”
“Naprednjaci” su čak najavili i formiranje Saveta za evropske integracije, a nedavna pobeda na izborima u dve beogradske opštine samo je intenzivirala verovatnoću da u bliskoj budućnosti i na nacionalnom planu ugroze Tadićevu vladavinu.
Veruje li Nikolićevom proevropskom ruhu i imaju li Demokrate razloga za strah od “naprednjaka”, upitali smo Marka Đurišića, predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke:
Bilo bi dobro za Srbiju da na desnom delu političke scene postoji jedna jaka proevropska stranka.
"Bilo bi dobro za Srbiju da na desnom delu političke scene postoji jedna jaka proevropska stranka, što danas nije slučaj, ali ono što znamo o prethodnom delovanju ljudi koji danas vode tu stranku meni ne daje za pravo da verujem da oni istinski veruju u to što poslednjih dana govore."
RSE: Zašto forsiraju proevropsku priču?
"Zato što procenjuju da mogu time sebe da pozicioniraju na političkoj sceni, da dobiju jedan deo glasača, verovatno deo onih ljudi koji su glasali za našu listu na poslednjim izborima. Verovatno računaju da među tim glasačima ima onih koji su više levo, odnosno desno politički opredeljeni za ove neke druge teme. I žele da, jednostavno, skidanjem te neke stigme – da oni nisu proevropejci – pridobiju i te birače. Vreme će pokazati da li to rade iskreno ili samo iz nekih kratkoročnih ciljeva."
RSE: Ima li razloga za strah u proevropskom bloku od Nikolićeve stranke i od te njegove promene agende?
"Ne vidim ja da je u pitanju neki strah, kažem ja lično ne verujem u iskrenost "naprednjaka" kada govore o Srbiji u Evropi i o evropskim vrednostima. A birači će to sami proceniti kad za to dođe vreme."
Evropska unija proširivanjem kanala komunikacije sa “naprednjacima” prosto pokazuje da je pragmatična.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da Evropska unija proširivanjem kanala komunikacije sa “naprednjacima” prosto pokazuje da je pragmatična. Ona je deset godina uložila u proevropski kurs Srbije i neće da žrtvuje celokupan dosadašnji rad. Upravo zato joj je stalo do toga da u Srbiji bude što više partija sa evropskom platformom. Intenziviranjem komunikacije sa Srpskom naprednom strankom Brisel šalje poruku da ne isključuje ni takav razvoj događaja u kojem bi Nikolićeva stranka mogla da se nađe na kormilu Srbije:
"Ta pragmatičnost se i ogleda u tome što, zaista, danas-sutra – prvo imate ovu ekonomsku krizu, ljudi glasaju često negativno, dakle, ne opredeljujući se “za” nego “protiv” – moguće je da vi imate neku koaliciju u kojoj će ključnu ulogu imati Nikolić. I onda, dakle, čitava politika Evropske unije prema Srbiji u poslednjih nekoliko godina i, čak, poslednje decenije, pada u vodu. Zato im je, naravno, važno da što više, a pogotovo najveće stranke, bile one u poziciji ili opoziciji, budu proevropski orijentisane."
Održavanje komunikacije ne samo sa “naprednjacima” nego čak i sa “radikalima” nije samo po sebi problem, ali je
Umesto da Tadić i Demokratska stranka počnu da liče više na ono što im je program stranke, oni su sve više počeli da liče na Tomislava Nikolića.
"Mislim da je takav pristup međunarodne zajednice, delom, posledica nemanja konzistentnog stava Evropske unije oko Kosova, i zbog činjenice da su možda očekivali manje tvrd stav Tadića i Jeremića oko Kosova. Međutim, mi smo na politici države prema Kosovu videli da Tadić i Jeremić, u stvari, sprovode bezmalo Koštuničinu celu agendu oko Kosova, i mislim da se tu donekle Evropska unija pre svega razočarala i da je odlučila da napravi jednu alternativu, uslovno rečeno Tadiću. Nažalost, po Srbiju, desila se jedna neverovatna stvar: umesto da Tadić i Demokratska stranka počnu da liče više na ono što im je program stranke, oni su sve više počeli da liče na Tomislava Nikolića, i tu ima sve manje razlike. Mislim da se tu sada međunarodna zajednica nalazi, uslovno rečeno, u jednom problemu."
Što se tiše naprednjaka i njihovog skretanja ka proevropskoj platformi, Vladimir Vuletić ocenjuje da su oni shvatili da bez evropske agende neće moći da se bore za veći komad srpskog političkog kolača:
"Bez obzira na simpatije i antipatije, bez učešća u Evropskoj uniji za Srbiju nema ni ekonomske, ni političke, ni bezbednosne budućnosti. Dakle, većina građana Srbije je toga svesna i svaka stranka koja pretenduje na to da bude dominantna u Srbiji ili da participira u vlasti mora to opredeljenje poštovati. S druge strane, nije uopšte zanemarljiv uticaj koji, u vreme izbora i nezavisnog izbora, zemlje iz okruženja svojom podrškom daju onim strankama koje su, naravno, proevropski raspoložene. Dakle, radikali do sada nisu mogli očekivati tu podršku, a sada će u principu moći da očekuju bar uzdržanost prema isticanju podrške ovoj ili onoj grupaciji."