Savjet ministara Bosne i Hercegovine na hitnoj sjednici 11. septembra ponovo nije usvojio reformsku agenda koja je jedan od preduslova da BiH dobije sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
Rok za dostavljanja konačne verzije plana reformi istekao je prošle godine, nakon čega je iznos planiran za BiH umanjen za deset posto, a novi rok koji je Evropska komisija postavila bio je 30. septembar.
Ako je ne dostave na vrijeme BiH bi mogla izgubiti dodatnih oko 100 miliona evra iz fonda koji je za BiH prvobitno iznosio blizu milijardu evra.
Iz Delegacije EU u BiH za Radio Slobodna Evropa nisu željeli odmah komentarisati novi propali pokušaj usvajanja reformske agende.
"Ako Program reformi ne bude dostavljen do 30. septembra 2025., uslijediće novo umanjenje, a Brisel najavljuje i dalja progresivna rezanja sredstava. To znači da bi BiH mogla ostati bez evropskog novca za nove infrastrukturne i energetske projekte, dok će jedina iznimka ostati projekti zaštite okoliša. Sve druge investicije – od autoputeva, energetskih objekata do digitalizacije – blokirane su dok domaće vlasti ne ispune evropske zahtjeve", naveli su iz Delegacije EU u BiH za RSE 9. septembra.
Vaš browser nepodržava HTML5
Upitno još 100 miliona evra iz EU, jer BiH kasni sa reformama
BiH je izgubila 108 miliona evra u julu, jer nije ispoštovala rokove. Taj novac je preusmjeren drugim državama u regiji.
Iako je Savjet ministara krajem juna usvojio Nacrt reformske agende, od tada do danas vlasti na svim nivoima nisu ništa uradile po pitanju njenog usvajanja.
Vlasti u BiH ne mogu da se dogovore skoro dvije godine, jer se entiteti i kantoni spore oko nadležnosti, zakona i reformi, poput obrazovanja, socijalne politike i tržište rada.
čitajte BiH u političkom haosu gubi milione eura iz EUVlasti u Bosni i Hercegovini planirale su kandidovati infrastrukturne projekte vrijedne više od 2,3 milijarde evra.
Novcem EU BiH je planirala završiti radove na panevropskom Koridoru 5C koji bi povezao hrvatsku Luku Ploče sve do Budimpešte.
Planirana je i modernizacija željezničke mreže, te su kandidovani su i važni energetski projekti i rekonstrukcija prenosne mreže, digitalizacija zemlje.
Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan ukupno sadrži šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde povoljni krediti dok su dvije milijarde nepovratna sredstva. Novac iz ovog fonda se isplaćuje dva puta godišnje.
Pročitajte i ovo: Ako ne bude reformi do 2027, novac za Zapadni Balkan iz Plana rasta se vraća u EUEU fondom nastoji podržati reforme u zemljama Zapadnog Balkana u periodu od 2024. do 2027. godine, i ubrzati njihov put ka članstvu u EU.
Srbija je do sada već povukla preko 110 miliona evra, Albanija 65 miliona, a Crna Gora 27 miliona evra.
Svi projekti iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženja rokova neće biti.