Silicijumska dolina prigrlila vojnu tehnologiju u jeku globalnih sukoba

Decenijama je većina velikih američkih tehnoloških kompanija i investitora izbegavala Pentagon.

Neke je odbijao lavirint pravila za ugovore čime je većina poslova ostavljena gigantima poput Lokid Martina (Lockheed Martin) i Ar-Ti-Eksa (RTX). Drugi su imali problem s etičkim pitanjima pravljenja oružja i sistema za nadzor.

Međutim, opšta invazija Rusije na Ukrajinu, sukob između Izraela i Hamasa – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – kao i brzi vojni uspon Kine promenili su tu računicu.

Nestao je otpor s kojim se Gugl (Google) suočio 2018. godine kada je dozvolio Pentagonu da koristi njegovu veštačku inteligenciju za analizu snimaka s dronova radi identifikacije meta. Ta odluka je izazvala buru unutar giganta Silicijumske doline. Protesti zaposlenih primorali su rukovodstvo da odustane od sporazuma.

Negativna reakcija, koju je pokrenula glasna manjina unutar Gugla, odražavala je rasprostranjenu nelagodu među nekim radnicima u tehnološkoj industriji zbog toga što se njihove inovacije koriste za smrtonosne ili etički upitne vojne svrhe.

Taj otpor je uglavnom nestao, ustupajući mesto investitorima rizičnog kapitala koji ulažu milijarde u startapove u oblasti odbrambene tehnologije, dok inženjeri odlaze iz nekih od najvećih američkih kompanija kako bi pravili sledeću generaciju oružja za bojno polje.

"Svaka kompanija s kojom razgovaram želi da se uveri da ako postoji nešto što može da uradi, to i uradi", rekao je podsekretar Pentagona za istraživanje i inženjering Emil Majkl (MIchael), na konferenciji o odbrambenoj tehnologiji u Vašingtonu prošlog meseca, napominjući da su dani kada je Silicijumska dolina izbegavala rad za vojsku "potpuno gotovi".

Nagrade su jasne. Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) razmatra budžet za odbranu od hiljadu milijardi dolara.

OpenAI, kompanija za veštačku inteligenciju sa sedištem u San Francisku, potpisala je u junu ugovor o odbrani vredan 200 miliona dolara, svoj prvi formalni ugovor s Pentagonom. Prethodnog meseca, Meta je objavila da se udružuje s Andurilom kako bi pravili uređaje proširene stvarnosti (XR) za američku vojsku.

Ovaj razvoj događaja podstakao je inženjere i investitore da usmere svoj talenat i novac u tehnologije dvostruke namene koje mogu služiti i u komercijalne i u vojne svrhe.

Neki analitičari kažu da se Silicijumska dolina na neki način vraća svojim korenima.

Mnogo pre nego što je postao centar za svakodnevne aplikacije i pametne telefone, taj region je proizašao iz federalnih investicija u elektroniku, poluprovodnike i računarstvo u vreme Hladnog rata.

"Svedoci smo prave promene", rekao je Radž Šah (Raj Shah), bivši pilot Ratnog vazduhoplovstva koji je predvodio prvu Jedinicu za inovacije u odbrani Pentagona, a sada je jedan od čelnika Šild kapitala (Shield Capital), fonda rizičnog kapitala fokusiranog na startape u odbrani.

"Pametni inženjeri govore: 'Vidim šta se dešava u Izraelu, vidim šta se dešava u Ukrajini i ne mogu naš način života uzimati zdravo za gotovo. Umesto da pravim aplikaciju za deljenje fotografija, napraviću nešto što će pomoći u očuvanju ovog mira'", rekao je on

Novac teče

Rizični kapital, kompanije privatnog kapitala i druge tehnološke kompanije uložile su više od 28 milijardi dolara u taj sektor u prvoj polovini 2025. godine, što je već premašilo najskorije ukupne iznose za celu godinu. Poređenja radi, u celoj 2019. godini samo 18 milijardi dolara je ušlo u odbrambenu tehnologiju, navodi Pičbuk (PitchBook).

Nagli porast finansiranja obuhvata autonomne sisteme, robotiku, softver, sajber bezbednost, nove materijale, svemirsku tehnologiju, biotehnologiju, kvantno računarstvo i skladištenje energije.

Pomažu i povećanja odbrambenih budžeta u inostranstvu.

Saveznici NATO-a su se u junu saglasili da povećaju vojnu potrošnju na pet odsto BDP-a, s 3,5 odsto za osnovnu odbranu i 1,5 odsto za povezane oblasti kao što su sajber bezbednost i odbrambena industrijska baza. Pojednostavljene procedure nabavke takođe olakšavaju startapovima da se nadmeću.

Ipak, prodor u Pentagon ostaje jedan od najtežih izazova u tom poslovanju. Čak su i Spejseks (SpaceX) i Palantir - dve najuspešnije novajlije u odbrambenoj industriji u poslednjih nekoliko decenija – morali da tuže Ministarstvo odbrane da bi dobili ugovore.

Akreditivi su potrebni samo za ulazak, a svaki od osam centara za nabavke u Pentagonu ima različita pravila, budžete i vremenske rokove. Civilni naknadni postupci su retki, a nazivi radnih mesta su često nerazumljivi.

"Odbrana nije kao druga tržišta. Posedovanje najbolje tehnologije će vas dovesti samo do određene tačke. Uspeh takođe zavisi od razumevanja kako vlada kupuje, ko donosi odluke i kako se uskladiti s dugoročnim programima", nedavno je naveo Point72 venčrs (Point72 Ventures), kompanija u vlasništvu milijardera Stiva Koena (Steve Cohen), koja je fokusirana na startape u odbrambenoj industriji.

Metju Stekman (Matthew Steckman), predsednik i glavni poslovni direktor kompanije Anduril, jednog od najvećih startapova u oblasti odbrambene tehnologije po tržišnoj vrednosti, rekao je da Pentagon pojednostavljuje način na koji nabavlja oružje, ali da se startapovi i dalje muče da dobiju velike narudžbine koje im omogućavaju da se prošire.

"Ako želim da postanem trajni kapacitet, ili čak trajna javna kompanija – što je ambicija mnogih kompanija koje finansiran rizičan kapital – moram da pronađem način da s tih malih fondova finansiranja skočim u glavne budžete", rekao je on za RSE.

Prošle godine, Pentagon je potrošio oko dve milijarde dolara na proizvode startapova u oblasti odbrane – što je delić njegovog budžeta od 850 milijardi dolara, pokazuju podaca Silikon veli difens grup (Silicon Valley Defense Group), neprofitne organizacije osnovane da premosti odnose između tehnološke zajednice i Pentagona.

Promena stava investitora prema odbrambenoj industriji usledila je u vreme kada analitičari upozoravaju da američka industrijska baza nije spremna za dugotrajan sukob poput ukrajinskog, gde se, na primer, desetine hiljada dronova lansiraju svakog meseca.

Decenijama, kažu oni, SAD su davale prioritet skupim, visoko sofisticiranim sistemima poput lovca F-35 i raketa Patriot – platformama koje je teško proizvesti brzo ili u velikim količinama.

"U novoj fizici bojnog polja, ako ne možete da proizvodite, gubite. I svaka vojna vežba u osnovi to kaže", rekao je Stekman.

Smanjenje ekstremnih zahteva za performanse, dodao je, može doneti "ogromne dobitke u proizvodnji".

Andurilove krstareće rakete Barakuda-M, na primer, zahtevaju samo 10 alata za izgradnju, što omogućava brzo povećanje proizvodnje.

Mnogi startapovi takođe teže modularnim dizajnima, što olakšava zamenu delova ili softvera kako se razvijaju borbeni uslovi. To je model pozajmljen od komercijalnih giganata poput Epla (Apple) i Tesle.

Preplavljeni rizičnim kapitalom, startapovi takođe ubrzavaju razvoj i izradu prototipova, zaobilazeći tradicionalne decenijske cikluse nabavke vlade.

Anduril je koristio privatno finansiranje za dizajniranje i postavljanje na tržište Roudranera (Roadrunner) – aviona za višekratnu upotrebu s vertikalnim poletanjem – za samo dve godine. Pentagon je nagradio taj trud ugovorom od 250 miliona dolara za 500 aviona Roudraner, koji mogu da presretnu pretnje iz vazduha.

Majkl, šef istraživanja u Pentagonu, rekao je da želi da više firmi iskoristi svoj kapital za razvoj inovativnih sistema.

"Vlada ne može da preuzme sav rizik na rizičnim projektima. Kada postoji više zajedničkog rizika, to će dovesti do brzine, to će dovesti do inovacija", rekao je on.