Posle tri decenije, tunel na železnici između Skoplja i Sofije kreće ka realizaciji

Novi sporazum definiše aktivnosti i obaveze Severne Makedonije i Bugarske za realizaciju projekta, koji predviđa tunel dužine oko 2,4 kilometra – polovina na makedonskoj teritoriji, polovina na bugarskoj teritoriji.

Time su dve zemlje otvorile put za izgradnju prekograničnog železničkog tunela na Koridoru 8 posle tri decenije, strateške veze između dve zemlje i dela evropske transportne mreže.

Sporazum o pripremi, izgradnji i operativnosti prekograničnog železničkog tunela na Koridoru 8 u četvrtak su potpisali potpredsednik Vlade i ministar saobraćaja Severne Makedonije Aleksandar Nikoloski i njegov kolega iz Bugarske Grozdan Karadžov na železničkoj stanici u Đueševu.

"Ovaj sporazum je san generacija s obe strane granice, nešto o čemu smo čitali i učili kao deca – da dve zemlje, dve prestonice Skoplje i Sofija, budu povezane železničkom vezom", rekao je Nikoloski na ceremoniji u Đueševu.

Ministar saobraćaja Severne Makedonije Aleksandar Nikoloski i njegov kolega iz Bugarske Grozdan Karadžov potpisuju sporazum za železnički tunel na Koridoru 8.

Dve zemlje su se obavezale da će usaglasiti tehničke i finansijske aspekte projekta i da će obezbediti bespovratnu pomoć za izgradnju Koridora u skladu s evropskim standardima.

Kako je navedeno, planirano je da tunel bude dug oko 2,4 kilometra, od čega 1.189 metara na makedonskoj i 1.193 metra na bugarskoj teritoriji.

Bugarski ministar saobraćaja i komunikacija Grozdan Karadžov ocenio je da ovaj dan ima istorijski značaj, jer projekat otvara i obnavlja železničku prugu staru više od jednog veka.

"Otvaramo, obnavljamo železnicu staru više od 100 godina. Imamo čast da ovaj projekat realizujemo s Nikoloskim", rekao je Karadžov.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici Evropske komisije, NATO-a, SAD, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, kao i ambasadorka SAD Anđela Ageler.

Tri faze do Sofije, najteži deo tek dolazi

Železnička pruga Skoplje-Sofija gradi se u tri faze, a procene su, kako je navedeno, da će se posle njenog završetka teretni saobraćaj povećati za više od 30 odsto, a putnički saobraćaj za 20 do 25 odsto.

Prva deonica, Kumanovo – Beljakovce, dužine 30,8 kilometara je završena, a druga deonica, Beljakovce – Kriva Palanka, dužine 34 kilometra je u izgradnji i završena je oko 35 odsto. Rok za drugu deonicu je da bude završena do kraja 2026. godine.

Čitajte: Bugarska odobrila nacrt sporazuma za željeznički tunel sa Sjevernom Makedonijom

Za treću deonicu od Krive Palanke do granice s Bugarskom, koja obuhvata i tunel, tender za izbor izvođača radova trebalo bi da bude objavljen sledećeg meseca.

Ta deonica je dugačka 23,4 kilometra i obuhvata 22 tunela i 52 mosta, i smatra se najsloženijim delom projekta.

Paralelno s tim, planirana je izgradnja železničke pruge Kičevo-Lin na zapadnom kraku Koridora 8, kao i rekonstrukcija pruge Skoplje-Kičevo, za šta je Severna Makedonija dobila grant od 5,3 miliona evra od Evropske unije za izradu studija i tenderske dokumentacije.

Tri decenije čekanja

Železnička veza između Severne Makedonije i Bugarske Koridorom 8 godinama je projekat s velikim političkim i ekonomskim očekivanjima, ali i s mnogim zastojima i međusobnim optužbama.

Iako je izgradnja železničke pruge na makedonskoj strani počela 90-ih, tri decenije kasnije pruga još nije povezana s bugarskom železničkom mrežom.

Čitajte: Nekada se moglo vozom od Severne Makedonije do Nemačke

Od početka godine, dve zemlje su ponovo stavile projekat u fokus. U januaru je bugarska Vlada poslala nacrt sporazuma za pripremu, izgradnju i rad na prekograničnom železničkom tunelu koji bi trebalo da poveže dva kraja pruge.

Poslednjih meseci je između Skoplja i Sofije došlo do razmene izjava i optužbi.

Nikoloski je optužio Bugarsku da "ne želi da gradi železnicu", dok je njegov bugarski kolega Karadžov tvrdio da Skoplje odugovlači proces.

Bugarska strana je objavila da projektuje 90 odsto nove trase između Radomira i Đueševa s ciljem povećanja brzine vozova na 160 kilometara na sat, dok je makedonska strana insistirala na zajedničkom projektu za tunel kako se ne bi gradila infrastruktura koja, kako je navela, "završava zidom".