Makedonska tekstilna industrija u slobodnom padu

Bez posla i bez isplaćenih plata, zajednička je sudbina koju su desetine radnika u tekstilnoj industriji, uglavnom žena, preko noći doživele samo u proteklih nekoliko meseci u Štipu, gradu na istoku Severne Makedonije, nekada prepoznatljivom po razvijenoj tekstilnoj industriji.

Ta grana godinama beleži negativan trend, a od početka ove godine, desetak tekstilnih fabrika je zatvoreno samo u istočnom regionu Severne Makedonije, pokazuju neformalni podaci koje je izneo predsednik Skupštine Organizacije poslodavaca Makedonije Angel Dimitrov, koji je i sam u tom poslu.

"Uzeli su nam zdravlje... Ostavili su nas na ulici, ovo je sramota", javno su pred kamerama komentarisale revoltirane radnice iz Štipa koje su protestovale, koje su u avgustu puštene na odmor, a na dan kada je trebalo da se vrate na posao, dočekao ih je ključ na vratima. Zahtevale su da im šefovi isplate dve zaostale plate i regres za godišnji odmor, K-15.

Posle je usledilo i zatvaranje drugih fabrika. I ne samo u Štipu, svedoče radnice.

"Samo u poslednjih nekoliko meseci, neke u Kočanima su zatvorene, neke su kupili nove gazde jer stare nisu mogle da opstanu. Ako je pre deset godina bilo možda preko 50 konfekcija, na svakom koraku, sada ih ima možda desetak", kaže za RSE 52-godišnja Sanja iz Kočana, koja radi u tekstilnoj industriji više od 30 godina.

Kriza u Evropi i jeftina radna snaga u Bangladešu

Kriza se poslednjih godina intenzivirala zbog pada potražnje uz zapadne Evrope, posebno iz Nemačke, smatra Dimitrov.

Nemačka je najveće tržište za makedonski izvoz iz te industrije – čak 65,2 odsto ukupno ostvarenog izvoza iz te delatnosti u 2024. godini, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku, na koje se poziva i Udruženje tekstilne i kožarske industrije u okviru Privredne komore Makedonije.

Sledeća prošle godine bila je Grčka sa 13,7 odsto, zatim Holandija sa 8,2 odsto i Velika Britanija gde je izvezeno 2,1 odsto.

"Energetska kriza, pogoršana ratom u Ukrajini, zajedno sa strahom zapadnih građana od novog rata tamo, doprinosi padu kupovine i potražnje za tekstilnom industrijom", kaže Dimitrov za RSE.

Čitajte: Mogu li kazne za industriju brze mode u Francuskoj spasiti okoliš?

Tekstilni sektor u Severnoj Makedoniji čini više od 10 odsto ukupne industrijske proizvodnje, ističe Ministarstvo ekonomije i rada, dodajući da većina kompanija radi na proizvodnji sa stranim partnerima, uglavnom iz zemalja zapadne Evrope. Međutim, svesno je i da ta industrija poslednjih godina "beleži negativan trend".

"Analiza pokazuje da je to rezultat kombinacije faktora – promena u globalnim lancima snabdevanja, povećanja troškova energije i sirovina, kao i nedostatka kvalifikovane radne snage", navelo je Ministarstvo ekonomije i rada za RSE.

Promenu u globalnim lancima snabdevanja ističu i poslodavci, ali kažu da je to trend koji je počeo pre oko deset godina. Dimitrov ističe da su makedonske kompanije izgubile konkurentnost jer je s povećanjem plata cena usluga u zemlji preskupa za strance i oni se preorijentišu na druga tržišta.

"Strane kompanije ne prihvataju tako veliko povećanje plata kao što smo mi prihvatili, a s druge strane, moramo da podižemo plate da bismo zadržali radnike. Tako da su u ovom trenutku najveće porudžbine za masovnu proizvodnju otišle u Bangladeš, dok mi radimo na manjim porudžbinama, nekima koje su im hitne", kaže on.

Ima li spasa?

Ministarstvo privrede i rada nema poseban strateški dokument koji se odnosi na tekstilnu industriju, ali navodi da je taj sektor obuhvaćen svim dokumentima i merama za "promovisanje konkurentnosti prerađivačke industrije", ističući da je i nacionalno zakonodavstvo usklađeno sa zakonodavstvom EU.

"U okviru Programa za podršku prerađivačkoj industriji i društvenoj odgovornosti, kompanije iz tekstilnog sektora imaju mogućnost da apliciraju za sredstva za istraživanje tržišta, izvoznu strategiju, razvoj brenda, digitalnu i zelenu transformaciju, razvoj proizvoda od recikliranih sirovina, kao i uvođenje međunarodnih standarda za društvenu odgovornost", navodi Ministarstvo privrede.

Pored toga, resorno ministarstvo ističe mere za razvoj preduzetništva, mogućnosti Zakona o finansijskoj podršci investicijama, kao i kredite za kompanije koje je omogućio zajam iz Mađarske.

Čitajte: Tri godine nakon uvođenja preispituje se neradna nedelja za Makedonce

Ministarstvo takođe navodi da je otvoreno za razgovore sa sindikatima i privrednim komorama kako bi se pronašla dugoročna rešenja za tu industriju i podstakao razvoj sopstvene proizvodnje i, na primer, preorijentacija ka specijalizovanim tržištima poput vojne i zaštitne odeće.

U vojnoj i zaštitnoj odeći, međutim, neki privrednici ne vide spas jer ističu da za takve porudžbine obično čekaju da se objave tenderi, da se konkuriše, da čekaju da budu izabrani, što im donosi neizvesnost i nema kontinuiteta.

Neki od vlasnika kompanija iz tekstilne industrije takođe su poslednjih dana imali sastanak na kojem su razgovarali o situaciji i načinima na koje bi država mogla da im pomogne. Neke od mera koje su cirkulisale kao predlozi su da im država smanji doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje i poreze, koje kompanije u ovoj industriji isplaćuju s platama zaposlenima. Ili eventualno, u slučaju daljeg povećanja plata i minimalne zarade, da se doprinosi ne povećavaju.

Ono što privrednici s kojima je RSE razgovarao ističu jeste da veće šanse za opstanak imaju kompanije koje su razvile sopstveni brend i rade sa sopstvenim materijalima. Veća je opasnost za one koji rade s masovnom proizvodnjom po narudžbini s tuđim materijalima.

Pad broja zaposlenih

O situaciji u koju je dovedena tekstilna i kožarska industrija svedoče i podaci Državnog zavoda za statistiku, na koje ukazuje i Privredna komora. Prema njima, u ovoj industriji je 2015. godine broj zaposlenih bio 46.558, a 2024. godine 32.102, što znači da je za deset godina došlo do smanjenja od 14.456.

Udeo te industrije u ukupnom izvozu zemlje takođe je smanjen, sa 14,6 odsto u 2015. na 6,15 odsto u 2024. godini. Udeo ovog sektora u BDP-u je tokom celog ovog perioda bio oko 2,5 odsto.

Statistički podaci takođe pokazuju da je Severna Makedonija u 2024. godini, u poređenju sa 2023. godinom, zabeležila povećanje proizvodnje tekstilnih tkanina za samo 0,8 odsto, dok je proizvodnja odeće pala za 20,2 odsto, a kože i drugih sličnih proizvoda za 29,1 odsto.