Medicinska oprema i materijal vredni više od 6,7 miliona evra stigli su kao donacije u javni zdravstveni sistem Severne Makedonije u poslednjoj godini. Te donacije je primilo 85 ustanova, pokazuju podaci koje je objavilo resorno ministarstvo. Iako se donacije koriste i za opremanje hirurških sala i ordinacija, neki od toaleta nemaju ni sapun ni vrata.
"Svako dete zaslužuje šansu i zato će naša pomoć ići malim herojima. Obezbeđujemo donaciju za mesto gde se svakodnevno spasavaju dečji životi, Dečju kliniku", rekao je za RSE atletičar Antonio Pandovski, koji organizuje akciju prikupljanja donacija za Kliniku za dečje bolesti.
U okviru akcije, koja se organizuje uz podršku Fondacije Ajs Begov, dosad je prikupljeno 43.370 evra.
Akcija se završava u ponedeljak, ali je Antonio Pandovski optimističan da će dotad stići do konačnog cilja, a to je iznos od 45.500 evra. Kako je ranije objavio RSE, ta sredstva su potrebna za kupovinu šest aparata za Kliniku, koji bi pomogli "najmlađim pacijentima koji vode najteže bitke".
Pandovski kaže da su želeli da donacija napravi pravu razliku, pa su prethodno razgovarali s rukovodstvom Klinike, koje je predočilo najhitnije potrebe.
"Želeli smo da naša pomoć bude konkretna i vidljiva i da dopre do onih kojima je najpotrebnija", dodaje mladi stanovnik Prilepa, koji je prošle godine izgubio majku koja je obolela od raka.
Iskustvo lečenja u jednoj od javnih zdravstvenih ustanova u Severnoj Makedoniji je često motiv za donacije među rođacima pacijenata. Na to je za RSE ukazao Đorđi Janev, doktor nauka iz oblasti socijalne medicine i zdravstvene ekonomije.
Prednosti i mane donacija u javnom zdravstvu
Među donatorima u makedonskom sistemu javnog zdravstva, kojih ima oko 340, nalaze se i kompanije i akcionarska društva.
Svi oni su obezbedili 424 donacije, saopštilo je ministarstvo nadležno za novi elektronski modul za donacije u zdravstvu.
Janev kaže da su donacije važna komponenta finansiranja i razvoja zdravstvenog sistema u zemljama poput Severne Makedonije, ali pored prednosti, imaju i mane.
"Donacije poboljšavaju infrastrukturu i opremljenost, a mogu poslužiti i kao finansijska podrška za naučna istraživanja. Posebno mogu biti korisne u kriznim situacijama poput katastrofa ili epidemija", naglasio je Janev.
Ipak, prema njegovim rečima, zdravstvena zaštita ne bi trebalo da zavisi od donacija, jer to dovodi do nepredvidivosti.
Pročitajte i ovo: Makedonska Vlada provjerava navode o neopravdanim operacijama srcaOn je u intervjuu za RSE sugerisao da, iako donacije mogu poboljšati uslove, država ne bi trebalo da ih koristi da zameni svoje obaveze u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga.
"U suštini, održivi sistem treba da balansira državna ulaganja, zdravstveno osiguranje i moguće donacije kako bi se obezbedila kvalitetna i održiva zdravstvena zaštita za sve, a ne da se oslanja na donacije za osnovne stvari bez kojih zdravstvena ustanova ne može da funkcioniše", dodaje Janev.
Donacije uobičajene u zemljama s ograničenim resursima
On ističe da država hitno mora da proceni stanje svih objekata koji se vode kao javne zdravstvene ustanove, a zatim da usvoji plan i strategiju za pružanje boljih usluga u njima.
"Donacije treba da se usmere kroz već utvrđenu strategiju koju će sprovoditi Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja", dodaje sagovornik RSE.
Oslanjanje na donacije, kaže on, uobičajeno je u zemljama s ograničenim resursima. Nedovoljno finansija iz državnog budžeta i Fonda, stara ili nedovoljna oprema, masovne migracije i finansiranje "iz dana u dan" su samo neki od faktora koji nameću potrebu za donacijama.
Janev kaže da je pozitivno što građani i kompanije često žele da doprinesu, posebno lokalnim bolnicama, ali da to ne bi trebalo da bude glavni izvor sredstava za normalno funkcionisanje zdravstvene zaštite.
Pročitajte i ovo: Paradoks 'identiteta': Makedonsko kulturno nasleđe između zaborava i stranih donacija"Drugim rečima – donacije ne bi trebalo da budu osnova opstanka zdravstvenog sistema, već dodatna podrška. Ako javne zdravstvene ustanove moraju da se oslanjaju na njih za osnovno funkcionisanje, to ukazuje na sistemski finansijski problem i nedovoljna državna ulaganja u javno zdravstvo", kaže on.
Jedno od rešenja, prema njegovim rečima, jeste poseban zakonski okvir koji bi omogućio transparentno upravljanje donacijama.
"One bi trebalo da budu usmerene ka inovacijama i poboljšanju kvaliteta, na primer, ka istraživanju, novim tehnologijama i kliničkim studijama, a ne za osnovne potrebe", dodaje Janev.
Zato, među rešenjima koja on predlaže nalaze se povećana ulaganja, digitalizacija sistema, kao i bolja finansijska održivost Fonda. Veća ulaganja u zdravstvo značila bi i više sredstava za obuku i specijalizacije zdravstvenih radnika, na čiji se nedostatak upozorava već godinama unazad.
Klimatizovanje bolnica donacijama
Upravo su donacije doprinele modernizaciji i poboljšanju uslova nekih od klinika, zbog čega su ih vlasti u dva navrata pohvalile u proteklih mesec dana.
Ministar zdravlja Azir Aljiu je tokom nedavne posete skopskoj Klinici za anesteziju, reanimaciju i intezivno lečenje pažljivo saslušao zaposlenog koji ga je pratio i izvestio kako je višedecenijski problem klinike rešen ugradnjom klima uređaja, dobijenih iz donacije.
"Ugradili smo dva klima uređaja u operacione sale, kupili smo ih donacijama, nismo imali nikakve troškove za kupovinu. Sada je temperatura u salama do 21 stepen, što je smanjilo infekcije koje smo imali", deo je razgovora s Aljiuom prikazanom na videu koji su objavili neki mediji.
Klinika za urologiju je 13. avgusta predstavila kompletnu rekonstrukciju bolničkog odeljenja, za šta je utrošeno 300.000 evra – 100.000 evra obezbeđeno s računa Fonda, 100.000 evra iz sopstvenih sredstava i preostalih 100.000 kroz donacije.
Opremanje bolničkih soba, s druge strane, došlo je kao rezultat subvencija iz privatne kompanije. Rukovodstvo klinike se hvalilo da su se zaposleni odrekli novih službenih mobilnih telefona na koje su imali pravo i da su za iznos od 500.000 denara (8.125 evra) kupili dve mašine za pranje veša i 18 klima uređaja za bolničke sobe.
Pročitajte i ovo: Ideja o kliničkom centru NATO-a kod Štipa tek će se razmatrati"S obzirom na to da je u Klinici veoma vruće leti i da nema klima uređaja za pacijente, odlučili smo da ćemo se svi odreći mobilnih telefona. Zaista su nam bile potrebne mašine za pranje veša i klima uređaji. Sada, po ulasku u Kliniku, sveže je, ne primećujete da je napolju vruće, sve sobe su klimatizovane i imaju LCD televizore koji su došli od privatne kompanije", rekla je tada direktorka Šabani za novinsku agenciju MIA.
Glavna medicinska sestra Klinike Violeta Stojanovska naznačila je da će za dve godine imati subvencije i da će uraditi nešto drugo.
"Ranije smo imali donaciju za dva klima uređaja koja nisu imala instalaciju i bila su samo dekoracija. U ostalim sobama, u bolničkim sobama, nije bilo klima uređaja. Takvi su bili uslovi. Sada u svakoj bolničkoj sobi postoje prečišćivači vazduha. Imamo mnogo donacija u smislu kolica, kreveta za pregled, novog EKG-a i drugih uređaja", objasnila je Stojanovska.
Kompanije grade parkinge, crkva donira crkvene knjige psihijatrijskoj bolnici
Održavanje higijene je pola zdravlja. Međutim, u mnogim klinikama u okviru Kliničkog centra Majka Tereza to nije moguće. Jer osim vode za pranje ruku, u toaletima nema ni sapuna ni papira za brisanje ruku.
"Toaleti užasno mirišu, kada sam bila na pregledu pre dve nedelje počela sam da povraćam, plašite se da uđete. Ne znam da li postoji manjak zaposlenih, ali najgore je što čak ni najteže oboleli ne mogu da obave svoje potrebe", svedoči za RSE pacijentkinja Onkološke klinike.
Ona kaže da problem nehigijenskih uslova tamo traje godinama, uključujući i tokom pandemije Kovida, kada je održavanje higijene bila jedna od preporuka stručnog panela.
"Kada nema osnovnih stvari poput sapuna, šta možemo očekivati za ostalo", komentarisala je sagovornica.
Vaš browser nepodržava HTML5
U Kičevu ostarili čekajući na novu bolnicu
Iako neki građani troše iz svog džepa kako bi zaštitili svoje zdravlje u bolničkim uslovima, i dalje postoje oni koji su zadovoljni uslugama u zdravstvenom sistemu, pa su donirali 30 naddušeka internom, hirurškom i neurološkom odeljenju.
Na listi koju je nedavno objavilo Ministarstvo zdravlja za period 2024-2025, veliki broj bolnica, instituta i ambulanti širom zemlje primio je 424 donacije od 338 donatora. Njihova vrednost je 6.654.970 evra.
Na dugoj listi koju je objavilo ministarstvo nalaze se anonimni građani, državne ustanove, privatne zdravstvene i građevinske kompanije i ambasade.
Njihova vrednost zavisi od veličine donacije – bilo da su u pitanju maske, dezinfekciona sredstva, pelene, vakcine, lekovi, epruvete, invalidska kolica i razne vrste medicinske opreme i uređaja.
Kompanije i akcionarska društva su takođe donirala bolnički inventar – od ćebadi, prekrivača, jastuka, do bolničkih kreveta. Takođe su opremile kancelarije stolicama i nameštajem, televizorima, klima uređajima, a donirani su i kompjuteri za rad.
Ima i primeri da je građevinska firma u Vinici izgradila i opremila gradski zdravstveni centar.
Međutim, zdravstvene ustanove nisu dobile samo finansijske, već i materijalne donacije. Na spisku se nalazi i Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija, koja je u protekloj godini donirala "knjige s verskim sadržajem za bolničku biblioteku" Psihijatrijskoj bolnici u Demir Hisaru.
Kritike Evropske komisije
Evropska komisija je takođe u svom poslednjem izveštaju o Severnoj Makedoniji primetila da su finansije, kao i ljudski resursi u oblasti zdravstva u zemlji, nedovoljni.
U izveštaju za 2024. godinu, Evropska komisija navodi da "iako je primarna zdravstvena zaštita u Severnoj Makedoniji besplatna, njeno finansiranje je znatno ispod proseka EU".
Prema Evropskoj komisiji, obim zdravstvenih usluga i njihova dostupnost, posebno specijalizovanih medicinskih usluga, i njihova geografska raspodela nisu adekvatni. Nema dovoljno specijalista, a odnos medicinskih sestara na 100.000 stanovnika je ispod proseka EU.
Troškovi zdravstvene zaštite su visoki, što je prepreka jednakom pristupu zdravstvenoj zaštiti – navodi se, između ostalog, u poglavlju 28 izveštaja Evropske komisije.