Pogled ka Moskvi nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije

Dan nakon početka primene američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) sudbina najveće naftne kompanije u Srbiji i dalje je u rukama Moskve.

I dok je jedna, zvanična, mada ne i formalna, ponuda za otkup NIS-a već stigla iz susedne Hrvatske, na čemu se predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio istovremeno ponovivši da "nacionalizacija" nije opcija, ruska strana ćuti.

Bez ruskog "da" ili "njet" na opciju da NIS posle 17 godina ponovo bude u vlasništvu Srbije ili da ruski udeo otkupi neko treći, neizvesno je na koji način će kompanija dugoročno poslovati.

"Normalno bi bilo da u ovom slučaju (ruski predsednik Vladimir) Putin izađe u susret Srbiji, jer NIS je u kompletnom poslovanju Gasprom njeftu statistička greška, oko jedan do dva odsto, to je za njih ništa", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekonomski novinar Mijat Lakićević.

Otežano dopremanje sirove nafte do Srbije i izvoz goriva, veće cene naftnih derivata, nestašice i problemi u platnom prometu, moguće su negativne posledice američkih sankcija prema NIS-u.

Gasprom njeft do zaključenja teksta nije odgovorio na pitanja RSE da li u cilju prevazilaženja izazova za NIS spreman na prodaju svog udela koji sada iznosi 44,9 odsto Srbiji ili trećoj strani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u vanrednom obraćanju izjavio da su srpski članovi odbora NIS-a tražili sednicu skupštine akcionara.

"Da bismo videli šta ruska strana priprema, šta možemo da očekujemo", rekao je Vučić 9. oktobra ne dajući više detalja.

Šta su moguća rešenja?

Rešenje bi, po Lakićeviću, moglo biti da Rusija proda svoj udeo za neku simboličnu sumu, a da Srbija, po eventualnom okončanju sankcija protiv NIS-a po toj istoj ceni ponovo proda većinski udeo ruskom Gasprom njeftu.

"Tu može da se nađe ekonomsko rešenje, kada bi kod Putina postojala dobra politička volja i kada bi on zaista uvažavao interese Srbije i građane Srbije, ali ja mislim da ovaj slučaj pokazuje da ta volja ne postoji", ukazuje Lakićević.

Dokapitalizacija na način da Srbija u NIS uloži neka novčana sredstva, pa da se time poveća njen udeo u vlasničkoj strukturi kompanije, a ruski smanji, za brokera Momentuma Nenada Gujaničića, malo je verovatni scenario.

"Tu opet fali taj prvi korak. Za dokapitalizaciju bi bilo neophodno da postoji dogovor između najvećih akcionara, u ovom slučaju Gasprom njefta i države Srbije", rekao je on za RSE.

On ističe da u slučaju prodaje udela u NIS-u postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine.

U NIS-u je od januara, od kada je stavljen na listu američkih sankcija, u više navrata menjana vlasnička struktura, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu.

Šta je ponudila Hrvatska?

Hrvatska je prvog dana primene sankcija izašla sa ponudom – ministar privrede Ante Šušnjar izjavio je da je ta država zainteresovana za kupovinu NIS-a kako bi se umanjile negativne posledice koje će američke sankcije imati i na tu državu, s obzirom da je NIS najveći poslovni partner JANAF-a, gasovoda u većinskom vlasništvu države Hrvatske.

"Naša ruka je ispružena, ako je to rješenje, mi smo spremni i za tu opciju", rekao je Šušnjar novinarima 9. oktobra.

On je rekao da bi tako bili osigurani kontinuitet i poslovni interesi Jadranskog naftovoda koji su već 40 godina usko povezani s NIS-om "bez ikakvih pretenzija da se ovlada maloprodajnim tržištem u Srbiji".

"To bi olakšalo i nama i Srbiji", dodao je hrvatski ministar.

Odgovor iz Beograda stigao je istog dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se na ponudi, izjavivši da je i Srbija zainteresovana da kupi JANAF i Hrvatsku elektroprivredu.

"Hrvatski ministar zainteresovan da kupi? Hvala im na tome, mi smo zainteresovani da kupimo Hrvatsku elektroprivredu, Jadranski naftovod (JANAF), da kupimo sve", rekao je Vučić 9. oktobra odgovarajući na pitanje novinara.

On je ponovo odbacio mogućnost nacionalizacije kompanije, kako bi ruske firme izašle iz vlasništva.

Kakva je uloga Mađarske?

Mađarska naftna kompanija MOL će povećati isporuke Srbiji nakon stupanja na snagu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, najavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

"Pošto MOL igra važnu ulogu u snabdevanju Srbije sirovom naftom i gorivom, naši srpski prijatelji mogu da se oslone na povećanu isporuku od MOL-a", rekao je Sijarto 10. oktobra u objavi na društvenim mrežama, piše Rojters.

Prema Sijartovim rečima, ovo povećanje neće moći u potpunosti da zameni nedostatak isporuka iz Hrvatske.

Između mađarskog MOL-a i NIS-a ne postoji direktna veza. Obe kompanije upravljaju maloprodajnom mrežom i konkurenti su na srpskom tržištu.

MOL je još u februaru najavio da bi mogao da udvostruči količine goriva koje se izvoze u Srbiju.

Realne procene, prema Vučićevim rečima, su da rafinerija u Pančevu bez dodatnog dotoka nafte može da radi do 1. novembra, dok se problemi sa gorivom ne očekuju do Nove godine.

Beograd zove Moskvu

Vučićeva politika balansiranja između istoka i zapada prelila se i na pregovore koji su vođeni oko NIS-a, nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile tu kompaniju na listu sankcionisanih.

Zvanični Beograd ni tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu nije se usaglasio sa zapadnim sankcijama protiv Moskve, uprkos pozivima i upozorenjima iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži, i Sjedinjenih Država.

Zavisnost od ruskih energenata bio je jedan od ključnih argumenata za takav stav zvaničnika u Beogradu.

Srbija je pregovore mesecima vodila i sa Vašingtonom i sa Moskvom. Sada se ti razgovori, prema Vučićevim rečima, vode samo sa ruskom stranom.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević za RSE kaže da ne veruje da je ovo trenutak kada će Vučić "da prelomi" sa kim će da pokvari odnose.

"Bilo bi poželjno da on to uradi, ali u suštini sad se radi samo na tome da on pokvari odnose sa Putinom, a nisam siguran da bi se usudio da to uradi", ocenjuje Lakićević.

Broker Nenad Gujaničić kaže da je Srbija imala dovoljno vremena da postepeno napravi odstupnicu od Rusije, još od ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

Umesto proaktivne politike, prema njegovim rečima, sada se ide na saniranje štete.

"Ovaj problem se dugo gurao pod tepih i samim tim što se više odlagalo njegovo rešenje, mnogo je teže da se razreši situacija. Srbija kao vlasnik 30 odsto akcija u NIS-u je već 2014. godine morala da preduzima nešto (u smislu smanjenja ruskog uticaja)", zaključuje Gujaničić.

Većinski udeo u NIS-u u ruke ruskog Gasprom njefta otišao je 2008. godine, za 400 miliona evra. To je bio deo šireg energetskog paketa sa Rusijom, koji je između ostalog podrazumevao i izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, do čije izgradnje nije došlo, a koji je kasnije zamenjen Turskim tokom.

NIS je i pre primene američkih sankcija beležio gubitak.

U finansijskom izveštaju objavljenom u avgustu, navodi se da je kompanija na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD-a.