"Od nas se očekuje da ne talasamo, da ćutimo i prećutkujemo, da budemo lojalni", ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje situaciju u Radio-televiziji Srbije (RTS) Milica Žebeljan, zaposlena u kreativnom timu medijskog javnog servisa.
Ona je jedna od zaposlenih koja je u okviru neformalne grupe "Naš protest" istupila i podržala zahteve studenata, koji pet meseci blokiraju fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Studenti koji protestuju na dve nedelje su blokirali ulaze u zgrade RTS-a u Takovskoj ulici i na Košutnjaku u Beogradu, sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Nakon što je 28. aprila Skupština Srbije raspisala novi konkurs za članove REM-a, studenti su prekinuli blokadu RTS-a.
Tokom višemesečnih protesta, studenti u blokadi više puta su ukazivali da su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a sa blokada i protesta i na pristrasnost.
U saopštenju koje je pročitano u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a 16. aprila postupci studenata koji su blokirali RTS upoređeni su sa postupcima, kako je navedeno, novinarske komore nacističke Nemačke. Za jedan broj zaposlenih u toj ustanovi, takvo poređenje je neprihvatljivo.
"Zaista ne mogu da prihvatim, da se iz kuće u kojoj radim, upućuju takve optužbe. Verujem da time što ne pristajemo da ćutimo, radimo na tome da RTS postane istinski javni medijski servis svih građana", kaže Žebeljan.
U kojoj meri je RTS nezavistan?
Prestanak finansiranja RTS-a iz državne kase, već isključivo od pretplate koju plaćaju građani Srbije i od reklama, jedan je od preduslova za nezavisnost javnog medijskog servisa od političkih uticaja.
Milica Žebeljan, međutim, ocenjuje da je u svojoj dugogodišnjoj istoriji, RTS "retko bio istinski nezavistan".
"Uticaji i pritisci potpuno su normalizovani, moj je utisak da je autocenzura možda i veći problem od direktne cenzure. Ovo čemu danas svedočimo posledica je višegodišnje zloupotrebe javnog medijskog servisa i svođenja na propagandno glasilo onoga ko 'drži kesu'", kaže ona.
Ističe da je najproblematičniji informativni program samog RTS-a, dok se na Radio Beogradu, koji pripada RTS-u, i u pojedinim televizijskim emisijama, po njenom mišljenju, poput "Kulturnog dnevnika", "Ovo je Srbija", "Šta radite, bre?" "Kvadrature kruga" i debatnim emisijama poštuju profesionalni standardi i novinarski kodeks.
Žebeljan ukazuje da Statut RTS-a propisuje obaveze javnog medijskog servisa, među kojima su "istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno obaveštavanje građana Srbije" i "nezavisnost uređivačke politike".
Te obaveze su propisane i Zakonom o javnim medijskim servisima.
Rukovodstvo RTS-a nije do objavljivanja teksta odgovorilo na pitanja RSE o istupanju jednog broja zaposlenih i aktuelnoj uređivačkoj politici, kao i o nezavisnosti rada te ustanove od političkih pritisaka.
Šta je suština problema?
Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić ukaazuje u izjavi za RSE da je "svaka vlast, pa i ona prva demokratska imala potrebu da na neki način utiče na RTS.
"I to je uvek bilo, ne u ovom eksplicitnom smislu kao ovaj režim, gde se to otvoreno vidi, ali imate razne druge pokušaje u smislu oglašavanja na javnom servisu kada je u pitanju, recimo, deo tog marketinškog kolača, kako se disciplinuju oni koji tamo rade ili kako se, recimo, stvara od javnog servisa nek vrsta nacionalnog servisa za slanje nekih patriotskih poruka ili neke lojalnosti vlasti", pojašnjava Krstić.
Dodaje da razloge treba tražiti i u "neuspešnoj i zakasneloj transformaciji" RTS-a iz državne televizije u javni servis, nakon devedesetih godina i petooktobarskih promena.
"Suštinski transformacija se nije dogodila u tom smislu da su se negde ta načela javnog informisanja i funkcije javnog servisa uspostavile do kraja", kaže Krstić.
Međutim, glavni problem, kako kaže je odsustvo volje rukovodstva RTS-a da se stvari promene.
"Ovde ne postoji nikakva volja rukovodstva da koriguje izveštavanje, i ne samo da koriguje, videli smo da građani traže potpunu promenu načina na koji RTS izveštava, zato što misle da ta televizija i da taj informativni program plasira manipulativne vesti, plasira lažne vesti, namerno manipuliše određenim činjenicama da bi poslao poruku određenim grupama u društvu", ističe Krstić.
Šta propisuje zakon?
U Zakonu o javnim medijskim servisima navodi se da je javni medijski servis "nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja".
Nadležan je za proizvodnju i objavljivanje sadržaja koji su od javnog interesa za građane, "a koji za cilj imaju ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina".
Rad javnog medijskog servisa, kako propisuje zakon zasniva se na nezavisnosti od izvora finansiranja i zabrani "svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara", uz poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.
Upravo na poštovanje tih odredbi pozivaju studenti u blokadi i zaposleni u RTS-u koji su podržali studentske proteste.
Kako se finansira RTS?
RTS se finansira iz pretplate građana i reklama. Pretplatu plaćaju građani Srbije kroz račune za električnu energiju i ona iznosi 350 dinara (oko tri evra).
U Srbiji radi i pokrajinski javni medijski servis – Radio-televizije Vojvodine, koja je takođe obuhvaćena Zakonom o javnim medijskim servisima i za koju građani Vojvodine plaćaju pretplatu.
Prema poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju RTS-a, dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre, prihodi te medijske kuće u 2024. premašili su 130 miliona evra, a prihod je u odnosu na 2023. uvećan za gotovo 10 miliona evra.
Ipak, finansijski izveštaji pokazuju da RTS posluje sa gubitkom, koji je u 2024. iznosio više od 2,5 miliona evra. Taj gubitak je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi za gubitke ne stoje u finansijskim izveštajima.
'Podeljeni RTS'
RTS je zbog blokade 18. aprila podneo krivičnu prijavu protiv NN lica i zatražio reagovanje međunarodnih institucija. U prijavi se navodi da je od 14. aprila onemogućen ulazak novinara i drugih zaposlenih, što za posledicu ima sprečavanje emitovanja televizijskog programa.
"Zaposleni su ugroženi u ovim nasilnim blokadama, jer im svaki ulazak u zgradu obezbeđuje policija, i tom prilikom su vređani, pljuvani i gurani ", preneo je RTS.
I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i javno izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.
Zaposleni okupljeni u neformalnoj grupi "Naš protest" desetog dana blokade pokrenuli su peticiju kojom su zatražili raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove saveta REM-a. Sa tim zahtevom studenti u blokadi su 14. aprila i otpočeli blokadu RTS-a.
Prema rečima Milice Žebeljan, članice te grupe, uprava RTS-a je njihovo istupanje doživelo "kao izdaju".
"Sindikati RTS-a godinama pokušavaju da pokrenu dijalog unutar kuće, nema nikoga raspoloženog da razgovara sa njima. Nama radnicima menadžment se obrati tek kada se javno oglasimo", kaže ona.
Ističe da je zanima "gde je granica - u kom trenutku dostojanstvo i lični integritet postaju važniji od lojalnosti kući u kojoj radimo?".
"Za mene je ta granica odavno pređena. Pređena je onog trenutka kada je RTS u centralnoj informativnoj emisiji prvi put izrekao strahotne optužbe na račun studenata u blokadi", kaže Žebeljan.
Kako se vlast odnosila prema RTS-u?
Predstavnici vlasti osudili su blokadu RTS-a. Ipak, na račun RTS-a, iznosili su niz kritika i optužbi. U tome je, među glasnijima, bio sam predsednik države – Aleksandar Vučić.
Govoreći o prvoj studentskoj blokadi RTS-a sredinom marta, koja je trajala 22 sata, Vučiće je na RTV Pink rekao da "RTS ima posebnu, specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji".
Nakon izveštavanja sa studentskog protesta u Nišu 1. marta, Vučić je novinarku koja je sa tog skupa izveštavala nazvao "imbecilom". Kasnije se izvinio, ali je u istom saopštenju naveo da misli da su novinari RTS-a "sramota za svoju profesiju, to jest da nisu novinari, već politički aktivisti".
Zašto je važan REM za nezavisnost RTS-a?
REM je zadužen da prati da li elektronski mediji izveštavaju istinito, potpuno i u javnom interesu. Ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja - mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima.
Ova institucija imenuje Upravni odbor RTS-a i RTV-a, što direktno utiče na rad i uređivačku politiku javnih servisa.
Takođe, obaveza REM je da štiti pluralizam i sprečava cenzuru ili zloupotrebu medijskog prostora.
Za Sašu Mirkovića, jednog od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) odluka skupštinskog Odbora za informisanje od 28. aprila, kojim je raspisan novi konkurs za članove Saveta REM-a, je bila očekivana.
"Međutim, nije dobro što je okončan prethodni postupak, a da zapravo nije utvrđeno ko snosi odgovornost za sve nezakonitosti koji su doveli do takvog ishoda", rekao je Mirković u izjavi za RSE.
Raspisivanje novog poziva, prema njemu, "tek treba da pokaže da li će doći do zadovoljavajućeg rešenja". Kako kaže, ima utisak da "ne postoji svest da treba nešto drastično promeniti".
"Na osnovu onoga što se moglo čuti juče na sednici odbora, nisam siguran da prevladava atmosfera među poslanicima u parlamentu koja bi razumevala značaj Saveta REM-a u smislu njegovog funkcionisanja", istakao je Mirković.
Šta je prethodilo raspisivanju novog konkursa?
Srbija od 4. novembra prošle godine nema Savet REM-a. Tada je, po novo usvojenom zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova.
Narodna skupština, odnosno Odbor za kulturu i informisanje, trebalo je raspiše konkurs 4. avgusta 2024, ali se to nije desilo.
Konkurs je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, koja je usmrtila 16 osoba.
Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima.
Vaš browser nepodržava HTML5
Višesatna blokada Radio-televizije Srbije zbog izgovorene reči 'rulja'
Istorija protesta ispred RTS-a
U poslednje tri decenije, od devedesetih do danas, RTS je bio optuživan da je "u službi vlasti".
U toku višemesečnih protesta koje su predvodili građani i studenti 1995/1996. godine, zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima, demonstranti su u više navrata zgradu RTS-a u Takovskoj ulici gađali jajima i toalet papirom.
Tada je na vlasti bio Slobodan Milošević, nekadašnji autokratski predsednik Srbije i Jugoslavije, kasnije optužen pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za genocid i ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom devedesetih. Presudu nije dočekao, pošto je preminuo u pritvoru tokom suđenja 2006. godine.
U danu 5. oktobra 2000. kada je svrgnut Miloševićev režim, demonstranti su predvođeni bagerom došli do vrata zgrade RTS-a, nakon čega su ušli u zgradu i uništavali inventar.
RTS je bio jedna od lokacija kod koje su se zadržavali demonstranti i tokom protesta u prethodnih osam godina – od protesta "Jedan od pet miliona" protiv vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom do protesta građana i opozicije "Srbija protiv nasilja", nakon masovnih ubistava 2023. u kojima je ubijeno 19 osoba, uglavnom dece i mladih.