Dok Rusija nastavlja ofanzivu, Ukrajina se suočava s krizom za koju stručnjaci kažu da je podjednako kritična kao i nedostatak municije i oružja – sve manje pešadije.
"Vozači, artiljerci i kuvari" drže liniju, kaže Bohdan Krotevič, oficir koji je ranije bio u štabu Azovske brigade. "Maksimalno 12 boraca drži delove širine 5-10 kilometara."
Nedostatak ljudstva omogućava Rusiji da primeni ono što je ukrajinski vrhovni komandant Aleksandar Sirski nedavno nazvao taktikom "totalne infiltracije". Male pešadijske grupe probijaju se kroz ukrajinske linije – uključujući i u Pokrovsku, ključnom gradu u Donjeckoj oblasti koji je verovatno glavna meta trenutne ruske ofanzive.
Jedna od brigada zaduženih za odbranu tog područja "ostajala je bez pešadije", navodi ukrajinska grupa za praćenje sukoba DeepState, što je omogućilo Rusima da prođu. Video snimak iz jula, geolociran na benzinskoj pumpi u južnom delu grada, prikazuje ukrajinski transportni automobil koji je pod vatrom jedne od infiltracionih grupa i druge jedinice su morale biti poslate da pokušaju da očiste područje.
Snimci prikazuju ukrajinske vojnike pod vatrom ruske infiltracione grupe u južnom delu Pokrovska.
Manjak ljudstva preokrenut u korist Rusije
Na početku rata, ravnoteža je bila radikalno drugačija. Uoči početka invazije 2022. godine, ruska vojska je imala oko milion vojnika, od kojih je oko 150.000 do 190.000 bilo koncentrisano duž granica Ukrajine s Rusijom i Belorusijom.
U to vreme, ukrajinska vojska je imala oko 260.000 aktivnih vojnika, ali je zemlja mobilisala do 700.000 ljudi do sredine leta, što joj je dalo prednost u ljudstvu nad invazivnim ruskim snagama, koje su do tada bile proterane iz Kijevske oblasti.
Rusija je bila primorana da sprovede "delimičnu mobilizaciju" od oko 300.000 rezervista kako bi stabilizovala liniju fronta pošto je prepustila hiljade kvadratnih kilometara teritorije na istoku Ukrajine.
Pročitajte i ovo: Rusija traži 'potrošnu radnu snagu' za rat kroz novu mrežu regrutacijeRegrutovanje u Rusiji je pojačano 2023. uz uvođenje hiljada zatvorenika u vojsku, kao i plaćeničkih grupa poput ozloglašene privatne vojne kompanije Vagner, i s nuđenjem značajnih bonusa za prijavu dobrovoljcima. Ukrajina se, s druge strane, mučila da pronađe nove regrute kako bi nadoknadila gubitke.
Kako su primetili analitičari iz istraživačke grupe Conflict Intelligence Team (CIT), to je bila godina kada je zamah krenuo u korist Moskve, pošto je regrutovanje u Rusiji neutralisalo prednost Ukrajine u ljudstvu, dok se Kijev suočavao sa sve većim poteškoćama u popunjavanju redova.
Prema podacima "The Military Balance", godišnje procene vojnih kapaciteta širom sveta, 2025. godine broj aktivnog osoblja Rusije premašio je brojku od 1,13 miliona, a Sirski je tvrdio da se oko 640.000 njih nalazi na teritoriji Ukrajine, što je ponovio i ruski predsednik Vladimir Putin.
Iako je ukupan broj vojnika u Ukrajini zvanično više od milion, Centar za istočne studije (OSW) iz Varšave navodi da na frontu nije raspoređeno više od 300.000 njih.
Rusija regrutuje više nego Ukrajina
Prema podacima OSW-a, Ukrajini je potrebno da regrutuje oko 300.000 vojnika da bi popunila svoje brigade, od kojih su neke samo na 30 odsto snage.
Prošle godine je uspela da regrutuje 200.000 ljudi, što je broj koji se "pokazao nedovoljnim da održi snagu jedinice na adekvatnom nivou" s obzirom na "obim dezertiranja i gubitaka osoblja", navodi se u izveštaju OSW-a. Trenutno se procenjuje da Ukrajina regrutuje 17.000 do 24.000 ljudi mesečno, ili između 204.000 i 288.000 godišnje.
Pročitajte i ovo: Rusija pokušava popuniti svoje redove racijama i 'udobnim čekaonicama'Procenjuje se da je Rusija, mada je morala da poveća bonuse za prijavu, povećala regrutovanja na oko 30.000 mesečno, čime ima prednost u odnosi na Ukrajinu od oko 70-150.000 godišnje.
Hiljade vojnika otišle bez dozvole
Pored jaza u brojkama regrutovanja, ukrajinska vojska ima problem s dezertiranjem, pošto su na godišnjem nivou zabeležene desetine hiljada slučajeva vojnika koji su otišli bez dozvole.
Prema rečima popularnog ukrajinskog ratnog dopisnika Jurija Butusova, brigada Ana Kijevska, obučena u Francuskoj, imala je do 1.700 vojnika koji su dezertirali između marta i novembra 2024. godine – zapanjujuća brojka, s obzirom na to da je prosečna jačina brigade u Ukrajini između 4.000 i 5.000.
Pročitajte i ovo: Ukrajinska odbrana ponovo u tački pucanjaOsnivač grupe Frontelligence Insight kaže da slučajevi prisilne mobilizacije, gde se ukrajinski muškarci odvode s ulice u regrutni centar, doprinose problemu dezertiranja, pri čemu su mobilisani regruti često manje motivisani od onih koji se dobrovoljno prijavljuju.
Ukrajinski komandant je rekao za CNN da "većina" ovih regruta napušta svoje položaje. "Oni odu na položaj jednom i ako prežive, nikada se ne vraćaju. Ili napuštaju svoje položaje, odbijaju da idu u bitku ili pokušavaju da pronađu način da napuste vojsku."
Može li Ukrajina da premosti jaz?
Ukrajina je usvojila nekoliko mera za rešavanje problema pitanja regrutovanja i dezertiranja. Vojnicima koji su otišli bez dozvole dozvoljeno je da izbegnu krivično gonjenje dobrovoljnim povratkom u svoje jedinice. Desetine hiljada su to učinile, mada je broj onih koji dezertiraju i dalje veći.
Pročitajte i ovo: Zašto se Ukrajinci protive snižavanju starosne granice za regrutaciju?Uprkos pritisku administracija i Donalda Trampa (Trump) i Džoa Bajdena (Joe Biden), Ukrajina se dosad opirala smanjenju starosne granice za regrutaciju na 18 godina, budući da bi taj potez bio veoma nepopularan u javnosti.
Ukrajinski muškarci stariji od 25 godina mogu biti regrutovani pošto je starosna granica smanjena sa 27 godina u aprilu 2024. Međutim, vojska je počela da nudi mesečne plate od 120.000 grivni (oko 2.500 evra) i druge finansijske podsticaje kako bi podstakla one između 18 i 24 godine da se prijave kao dobrovoljci.
Predsednički vojni savetnik Pavlo Palisa rekao je u aprilu da je novi program privukao samo 500 regruta u prvim nedeljama od pokretanja i da nije jasno da li su se brojke od tada povećale.
Iako je američki predsednik Donald Tramp nedavno pretio povećanim pritiskom na Moskvu ako se uskoro ne postigne sporazum o prekidu vatre, analitičari još nisu videli promenu u politici Kremlja.
"Ne primećujem nikakvu suštinsku promenu u ruskoj taktici prema Trampu ili Ukrajini", navela je na mreži X Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju.
Dok nema naznaka da je Putin spreman da popusti ili prihvati prekid vatre sa sadašnjim linijama fronta – njegove snage dosad nisu uspele da zauzmu veći deo četiri ukrajinska regiona za koje je Rusija zvanično tvrdila da ih je anektirala 2022. godine i Ukrajina će morati da reši pitanje nedostatka ljudstva kako bi održala liniju.