Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Trodnevni skup ekonomista, bankara i političara, koji se u organizaciji Saveza ekonomista Srbije održao na Kopaoniku, koštao je najmanje 300.000 evra, ali nije ponudio ništa drugo do pilulu za umirenje vladajućoj klasi i njenim tajkunima.
Iako tek dva meseca u Beloj kući, novi američki predsednik već je poslao toliko poruka da je spreman za početak novog, uvažavajućeg dijaloga sa svetom - sa Kinom, sa Bliskim i Srednjim istokom, sa Evropom. Ipak, s obzirom na teško nasleđe ratova koji još traju, a koje mu je u amanet ostavio njegov prethodnik George Bush, nameće se pitanje hoće li baš svi Obamini spoljnopolitički potezi biti u znaku diskontinuiteta ili će ostati i neki kontinuitet. Na ova i druga pitanja odgovara John Glenn, direktor za spoljnu politiku u Nemačkoj Maršalovoj Fondaciji u Sjedinjenim Državama.
U ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Charles Ingrao, profesor istorije na američkom Purdue univerzitetu i vođa projekta “Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama”, koji je okupio 300 naučnika sa prostora bivše Jugoslavije i čitavog sveta, iznosi šokantno otkriće da je haški optuženik, general Ratko Mladić, bar 20 puta bio “na nišanu” specijalaca SAD koji su ga u stopu pratili, ali koji ga nisu uhapsili.
Srpski premijer sinoć je prvi put odgovarao na pitanja poslanika Skupštine Srbije, predstavivši istovremeno Vladine mere protiv krize. To će odsad činiti svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Cvetković je konačno priznao da je kriza stigla u Srbiju, ali je rekao i da je njegov kabinet reagovao pravovremeno. Kako na to reaguje stručna ekonomska javnost?
Dok su građani Srbije ogorčeni odlukom Vlade da za državnu tajnu proglasi odluku da im iz džepova izvuče milion dolara za odštetu porodici Steinhauer, čijeg je sina Bryana pretukao domaći nasilnik Miladin Kovačević, potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić tokom vikenda poslao je svoje inspektore u prostorije “Borbe”, lista koji je prvi provalio ovu sramotnu državnu tajnu. Danas su njegovi policajci obavili “informativni razgovor” sa glavnom urednicom tog medija Oliverom Zekić.
Pod oznakom državna tajna, Vlada Srbije odlučila je da novcem svojih grđana otkupi grehe Miladina Kovačevića, koji je je prošle godine u SAD-u pretukao kolegu studenta Briana Steinhowera.
Nepuna dva meseca u novoj godini pokazala su ono što je stručna javnost od početka znala: budžet Srbije planiran je na nerealnim osnovama zato što vlast nije htela da vidi i prizna dubinu ekonomske krize. Slede sada rebalans budžeta i nova zaduženja.
Prije godinu dana, uz prećutni blagoslov vlasti, goreala je Američka ambasada u Beogradu, danas, godinu dana kasnije, takvih i sličnih izraza kolektivne ljutnje i besa nema a ondašnja vlast je postala opozicija. Vlast je kosovsku temu prenela na diplomatsko-pravni teren i na taj način, čini se, izvukla iz nje neproduktivan višak naboja.
Najviši zvaničnici Srbije do sada su unisono govorili da će se Srbija svim dopuštenim sredstvima boriti da onemogućava i ometa ne samo prijem Kosova u članstvo Ujedinjenih nacija, nego i proces njegovog uključivanja u međunarodne finansijske organizacije. Juče, u toku posete visokog zvaničnika Evropske unije Beogradu, čuli su se neki mekši tonovi.
Srbija je sintagmu "evroatlantske integracije" redukovala na "evrointegracije". Snižavanje nivoa odnosa sa NATO-om i opredeljenje da bude vojno neutralna zemlja, dogodilo se za vreme prethodne, vlade Vojislava Koštunice. Da li ovakva "strategija obavezuje i aktuelnu vlast?
Evropski parlament je usvojio neobavezujuću rezoluciju o Kosovu kojom se članice koje nisu priznale Kosovo ohrabruju da to učine. Rezoluciju je predložio holandski poslanik Jost Langedajk (Langedijk), izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo. Kakav je značaj i kakvi su dometi ove rezolucije?
Previše se sve to radi sistemski i sistematično da bi se moglo svesti na incidente, pojedinačne slučajeve zloupotreba i slične oveštale floskule. Postoktobarska srpska vlast, u to nema nikakve sumnje, svesno je odgajala partokratsku nakazu od države koja kontinuirano kreira koruptivne "zakone" urušavajući tako svaki zametak odgovornih institucija.
U Srbiji postaje već utabani ritual da se ništa ne može postići bez spasonosne intervencije predsednika Borisa Tadića. Vlada je u svemu tome, kako nedavno napisa poznati kolumnista, "tek nekakav pasivni 'korisnik usluga' konfederacije stranačkih lidera, a parlament je tek mesto za estradoidne egzibicije.
Da je srpska spoljna politika u poslednjih par godina podmlađena, dinamična i robusna – u to nema nikakve sumnje. Samo u toku prošle godine ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kako je i sam izjavio u intervjuu domaćim medijima, u avionu je proveo 222 dana. Na samom startu ove godine krenuo je "u potragu za izgubljenim vremenom" na planu evrointegracija zemlje. Pitanje je, međutim, da li je ofanziva ka Evropskoj uniji zasnovana ra realnim procenama percepcije Srbije u Briselu.
Afera povodom izmene Zakona o akcizama u srpskom parlamentu još jednom je pokazala da nema načina da se iskoreni korupcija dok društvo ne natera političke partije da učine javnim svoje izvore finansiranja.
Nakon prošle nedelje kada je obišao četiri evropske prestonice - Švedsku, Sloveniju, Francusku i Italiju - šef srpske diplomatije Vuk Jeremić s nesmanjenom diplomatskom energijom aktivan je danas u Briselu. Pre polaska na put izjavio je da je ova godina strateški iskorak Srbije u evrointegracijama i najavio da će se boriti da ispuni veoma ambicioznu agendu. Koliko je ona politički i tehnički realna?
Predstavnici dveju suprotstavljenih sandžačkih političkih partija, zbog čijeg subotnjeg sukoba u Novom Pazaru je bilo i upotrebe vatrenog oružja i ranjenih, konačno su se danas sreli i rešili da prevaziđu tenzije u interesu građana Sandžaka.
U poslednjih nekoliko meseci istaknuti članovi i funkcioneri Demokratske stranke Srbije prešli su u druge partije - pre svih Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića i Srpski pokret obnove Vuka Draškovića.
Građani Srbije plaćaju iz svojih sve plićih džepova čak 50.000 činovnika na svim nivoima uprave, što je ravno broju stanovnika jednog grada srednje veličine. Evo još malo gorke statistike: za njihove plate izdvaja se čak 10 odsto bruto nacionalnog dohotka, što je 300 puta više nego za nauku. Poređenja radi, u susednoj Bugarskoj građani svoje birokrate plaćaju tri puta manje. Inače, na osnovu poslednjeg popisa iz 2002. godine, Srbija ima 7.498.001 stanovnika.
Hoće li spoljnopolitički kurs administracije novog američkog predsednika Baracka Obame izražavati kontinuitet ili diskontinuitet u odnosu na prethodnu, Bushovu, vladu? Da li će Zapadni Balkan biti nešto markantniji na listi spoljnopolitičkih prioriteta Obaminog establišmenta?
Učitajte više sadržaja...
