Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Hoće li se i nakon hapšenja Radovana Karadžića, jednog od dvojice najtraženijih haških optuženika, nastaviti međunarodni pritisci na Srbiju ili će politika rigoroznog uslovljavanja biti relaksirana?
Kada se može očekivati početak suđenja haškom optuženiku Radovanu Karadžiću i koliko bi moglo trajati? Hoće li Karadžić produžavati suđenje insistiranjem na irelevantnim detaljima, kao što je činio Milošević i kao što čini Šešelj? Može li bivši lider bosanskih Srba tokom suđenja otkiriti i neke informacije neprijatne po neke zapadne zvaničnike? Na ova i druga pitanja koleginice Branke Trivić odgovara Sir Jeoffrey Nice, nekadašnji tužilac ICTY u procesu protiv Slobodana Miloševića.
Predsedniku Srbije Borisu Tadiću, zbog hapšenja Radovana Karadžića, stiglo je i još uvek stiže, sijaset elektronskih poruka u kojima mu se preti smrću. Ovakva pošta se šalje iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore.
Da li je nacionalistički projekat u Srbiji, nakon svih izgubljenih ratova i poraza, izvan i unutar Srbije, doživeo poraz? Ako jeste, je li taj poraz definitivno završeno istorijsko poglavlje ili je u pitanju samo zamor, nakon čega se može očekivati pozicionisanje nosilaca nacionalističke agende za neku novu povoljnu priliku?
Sudeći po signalima poslednjih dana, led između Srbije i Evropske unije počinje polako da se topi. Naporima obeju strana, do sada zaglavljenih u svojevrsnom klinču. Iako je Kosovo još uvek kost u grlu i Beogradu i Briselu, čini se da se i povodom tog problema registruju nagoveštaji spremnosti za dogovor. Šef srpske diplomatije najavio je i povratak povučenih ambasadora u neke zemlje članice Evropske unije, što je u Briselu radosno primljeno, pa će evropski šefovi diplomatija sutra izraziti želju da se nova Vlada Srbije okrene Evropi i potvrditi da bi zemlja mogla ubrzati napredak ka Evropskoj uniji čim se ispune nužni uslovi.
Nikad viđeni Akcioni plan neslavno završava svoj ionako kratki politički život. Stavljen u pogon da bi kazneno odgovorio zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, okončao je misiju u maju, kada i Vlada koja ga je katapultirala. Da li je uopšte postojao, još je otvoreno pitanje, ali ako i jeste, učinci su mu bili predvidivo ništavni.
Direktor američkog instituta za mir Daniel Serwer za Radio Slobodna Evropa analizira hoće li naslednik Miloševića, novi srpski ministar policije Ivica Dačić, ispunjavati haške obaveze? Da li će se nova srpska vlada odlučiti za politiku kontinuiteta prema Kosovu ili će postepeno stišavati Koštuničini retoriku?
Gubi li Narodna banka Srbije bitku protiv inflacije? Uprkos obećanjima robusnog guvernera, u ratu Narodne banke Srbije i inflacije – vodi inflacija. Drugim rečima, u ratu monetarne protiv fiskalne politike – odnosno, guvernera centralne banke protiv rastrošne vlade, pobeđuje vlada, odnosno njena sve veća javna potrošnja, koja je najveći generator inflacije.
Sve oči su ponovo uprte u Socijalističku partiju Srbije. Ovog puta pred konstitutivnu sednicu Skupštine Beograda, koja je zakazana za ponedeljak. Vikend koji sledi, poput onog pred formiranje republičke Vlade, biće verovatno presudan za to ko će u narednom mandatu voditi grad.
Ross Johnson, saradnik vašingtonskog Woodrow Wilson Centra u intervjuu za RSE analizira, uz ostalo, koliko će miloševićevska prošlost Socijalističke partije Srbije, članice Tadićeve koalicione vlade, otežavati ispunjavanje prioriteta koje je Vlada sebi postavila.
Hoće li Srbija konačno dobiti ne samo nominalne nego i stvarne javne medijske servise? Na sigurnoj udaljenosti od dežurnih političkih pritisaka? I hoće li se organi zaduženi za praćenje rada medijskih javnih servisa jednom izdići do odgovornosti koju njihov rad podrazumeva? Sva je prilika da se to u haotičnoj Srbiji neće u bliskoj budućnosti dogoditi.
Partije u Srbiji sistematski jedu državu. Parlament, koji je zapravo zbir partijskih feudalaca, donosi zakone bez zuba, a državni organi koji primenjuju zakone nemaju gotovo nikakve šanse da kontrolišu njihovu primenu, jer su i u tim organima ljudi u vlasništvu partija. A finansiranje stranaka?
Skupština zajednica opština Kosova koja će biti konstituisana sutra na “Vidovdan” u severnom delu Kosovske Mitrovice trebalo bi da donese zaključak kojim se odbacuje nezavisnost Kosova i kosovski Ustav. Skupština predstavlja, kako je objašnjeno, "samoorganizovanje kosovskih Srba".
Koliko bi mogla trajati istraga koju je Savet Evrope pokrenuo na osnovu navoda iz knjige bivše haške tužiteljke Carle del Ponte o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji, te da li i šta Savet može da poduzme ako se navodi pokažu istinitim?
Odluka koalicije oko Socijalističke partije Srbije da uđe u vladu sa Listom za evropsku Srbiju, s obzirom na izborne rezultate, najbolje je moguće rešenje, ocenjuje, uz ostalo, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Piter Cajen, ekspert za Zapadni Balkan iz američke organizacije Stratfor.
Koliko dugo Beograd može igrati igru ometanja Evropske unije na Kosovu? Nije li se sa Briselom o temi zvanoj EULEX moglo ući u dijalog umesto što se krenulo u boj? Diplomatski, na svu sreću. Vide li se iza koraka koje Srbija u vezi sa Kosovom preduzima dugoročniji ciljevi
U svetlu očekivanja da će koalicija oko Demokratske stranke formirati Vladu sa Socijalističkom partijom Srbije, u poslednje vreme Srbija je zapljusnuta komentarima da će i jedna i druga stranka ovaj “neprirodni blud” skupo platiti.
Kosovo je i normativno verifikovalo status nezavisnosti usvajanjem ustava, a u Beogradu nastavljaju priču o tome da je ono deo Srbije. Pat situacija između EULEX-a i UNMIK-a produžava se i nakon pisma prvog čoveka UN-a predsednicima Kosova i Srbije.
Holandski šef diplomatije Maxim Verhagen ocenio je da Srbija nedovoljno sarađuje sa Haškim tribunalom i da Holandija zato neće predložiti svom parlamentu da ratifikuje Sporazum EU i Srbije. Da li je stav promenjen nakon hapšenja Stojana Župljanina?
Bivši američki ambasador u Hrvatskoj i Srbiji William Montgomery kaže za RSE da je hapšenje Župljanina ohrabrujući signal, ali i dodaje da će Zapad, posebno Holandija i Belgija, tražiti hapšenje i ostalih haških begunaca, posebno Karadžića i Mladića, pre nego što ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Učitajte više sadržaja...
