Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Ivica Dačić, novoizabrani lider Socijalističke partije Srbije, sa govornice kongresa svoje partije poručuje da «niko nema pravo da kaže da se neće ratovati za Kosovo I Metohiju?». Pripadnik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić još uvek sanja da iscrta granice Velike Srbije. Iako ovi i slični slogani odzvanjaju u predizbornoj kampanji, pa se mogu nesmetano izricati, a kasnije, po potrebi i poricati, pitali smo Fabrizija Tassinarija, eksperta za regionalnu kooperaciju i bezbednost iz Centra za evropske političke studije u Briselu da li su ratovi na zapadnom Balkanu jednom zauvek završeni? Hoće li proglašenje budućeg statusa Kosova dovesti do opasnih tenzija, ne samo u Srbiji i na Kosovu, već i u Bosni i Hercegovini? Kako se Evropska unija pozicionisala za takav eventualni scenario? Tassinari najpre komentariše nove pretnje ratom u srpskoj predizbornoj kampanji.
Poziv Srbiji u NATO program Partnerstvo za mir, dogodio se po scenariju last minute aranžmana. Bez obzira na domaće i zapadne demantije, obavljeno je to u funkciji podstreka prozapadnim snagama pred januarske izbore u Srbiji, te amortizacije udara koji će donijeti odluka o budućem statusu Kosova. Neki se u Beogradu, uključujući i premijera Vojislava Koštunicu, već glasno nadaju da je sledeći korak bezuvetni nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Početak sudskog procesa protiv haškog optuženika Vojislava Šešelja, kojeg optužnica tereti za zločine počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, zakazan je za 27. ovoga mjeseca. No, Šešelj, koji se namjerava sam braniti, prije nekoliko je dana počeo štrajk glađu. Može li i kako ova činjenica zakomplicirati sudski postupak, te na koji način pojačani publicitet u vezi s njegovim odbijanjem da uzima hranu može utjecati na predizbornu kampanju Šešeljevih radikala u Srbiji?
David Chandler, ekspert za Jugoistočnu Evropu sa Univerziteta Westminster u Londonu, ocenjuje da imaju osnova medijska predviđanja, koja se pozivaju na zapadne diplomatske izvore, da će buduće rešenje Kosova biti ambivalentno, neka vrsta polunezavisnosti i da neće podrazumevati suverenitet države koja će odmah istaći zastavu na zgradi Ujedinjenih nacija. Chandler je, međutim, mišljenja da ni puna nezavisnost Kosova neće društvu doneti više autonomije od međunarodnog faktora, što pokazuje desetogodišnje iskustvo Bosne i Hercegovine.
Judy Batt, ekspert za Jugoistočnu Evropu u Institutu Evropske unije za bezbednosne studije, govori za Radio Slobodna Evropa o budućem statusu Kosova i o tome kako će se to rešenje odraziti na širi region Zapadnog Balkana.
Nemačka i nemački političari su u poslednje vreme značajno politički angažovani na Balkanu i čini se, sinhronizovano. Christian Schwartz Schilling je Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Joachim Ruecker novoizabrani šef UNMIK-a na Kosovu, a 1. septembra je još jedan Nemac, general-pukovnik Roland Kather, preuzeo komandu nad KFOR-om od Italijana Giuseppea Vallote. Sa predsednicom Odbora Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu Doris Pack razgovarali smo, uz ostalo, o tome da li Nemačka, u okviru EU, polako zadobija lidersku ulogu na Balkanu.
Bivši srpski premijer Zoran Đinđić pregovarao je sa vođstvom kosovskih Albanaca o podeli Kosova, pri čemu neki elementi tadašnjeg kosovskog lideršipa nisu bili tvrdo protiv te opcije; podela Kosova je trebalo da bude jedna od opcija razgovora, kaže u intervjuu Radiju Slobodna Evropa Charles Kupchan, američki ekspert za Zapadni Balkan i profesor na Georgetown univerzitetu u Washingtonu. Na početku intervjua, Kupchan komentariše oklevanje srpskog rukovodstva da svoju javnost upozna sa najverovatnijim ishodištem pregovora o budućem statusu Kosova.
Kosovski status međunarodna zajednica odlučila je da reši u zaletu i to rapidno brzo, ali po nastupima srpske vladajuće elite to se uopšte ne bi moglo zaključiti. Javnost ne priprema za budući ishod, političari preko stranih medija puštaju nekakve probne balone za ideju o podeli Kosova, pa se posle hvataju za famozno „izvlačenje iz konteksta“, a čak i na Zapadu neki eksperti za region puštaju u opticaj tu ideju preobučenu u suptilniji vokabular.
Kina - zemlja koja se otela svim tradicionalnim teorijama o tome da se ekonomija ne može osloboditi i punom parom razvijati van okvira tradicionalnog kapitalističkog sistema i liberalnog tržišta - beleži poslednjih godina nezapamćen privredni rast od više od 10 odsto godišnje, a već se konkurentski pozicionisala na svim svetskim tržištima. Kakve međunarodne implikacije može imati rast ove zemlje, prvenstveno u odnosu na aktuelnu vodeću poziciju Sjedinjenih Američkih Država, u svetu?
Gost Jutarnjeg programa Radija Slobodna Evropa je Charles Heyman, istaknuti britanski stručnjak za bezbednosna pitanja i urednik uglednog časopisa Jane’s Defence Armies. Razgovarali smo o dešavanjima nakon što su britanski policajci sprečili planirane terorističke napade na transatlantskim letovima.
Istraživanja javnog mnjenja stanovništva Srbije pokazuju već godinama da građani na pitanje o tome šta smatraju najvećim problemom navode pored odgovora standardnih za gotovo čitavu regiju – nezaposlenost i nizak standard i problem Kosova. Sa druge strane i na osnovu izjava mnogih međunarodnih zvaničnika jasno je da će Kosovo možda već ove godine dobiti nešto što se obično naziva uslovna nezavisnosti. Istraživali smo kako će građani Srbije reagovati na to. Da li će smatrati da je sve isto, samo Kosova formalno više nema u sastavu Srbije nema ili će to doživeti kao gubitak koji se mora povratiti radikalnim merama.
Ted Galen Carpenter, jedan od čelnika prorepublikanskog Cato instituta iz Washingtona u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da su bečki pregovori o budućem statusu Kosova puka formalnost.
Zvaničnici Vlade Srbije, koji su juče posetili Sandžak, govorili su među ostalim i o tome da taj region može predstavljati put Srbije prema islamskom svetu i nov doprinos svesti Beograda o potrebi integracija manjina u društvo. Je li to razlog posete ili se ove izjave pre mogu prepoznati kao politički marketing, čiji je cilj privlačenje sandžačkih prvaka za opstanak aktuelne vlade i njenu opciju završnog čina rešavanja problema u regionu?
Evropska unija je pozdravila srpski Akcioni plan za punu saradnju sa Haškim tribunalom, ali je Srbiji stavila na znanje da plan nije sve, odnosno, da se pre nastavka pregovora sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju haški optuženik Ratko Mladić mora uhapsiti i predati Međunarodnom sudu za ratne zločine.
Amnesty International smatra da pravosuđe u Crnoj Gori i Srbiji mora biti osposobljeno za suđenja za ratne zločine i kršenja ljudskih prava u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Omer Fischer, istrazivač za Balkan u ovoj organizaciji kaže da će AI, na zahtev Evropske komisije, pripremiti izveštaj o tome kako zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji ostvaruju obavezu sudskog kažnjavanja ratnih i drugih najtežih zločina. Taj izveštaj će u oktobru biti podnet Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Omer Fischer se najpre osvrće na situaciju u Srbiji.
Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom je inicijativa koju je EU nedavno predložila srpskoj Vladi. U Beogradu se ta ideja već iščitava kao evropsko ublažavanje politike haškog uslovljavanja Srbiji za nastavljanje pregovora o stabilizaciji i priduživanju. Odgovor na pitanje šta se krije iza predloga tog plana zavisi od toga ko su vam sagovornici - lokalni ili međunarodni.
Šta je pozadina tenzija između zvanične beogradske pregovaračke ekipe o statusu Kosova i Srpske liste za Kosovo, koju predstavlja Oliver Ivanović? Prema nekim tumačenjima iz Beograda, ta lista predstavlja trojanskog konja međunarodne zajednice, kojim se želi oslabiti pregovaračka pozicija Beograda. Oliver Ivanović, pak, smatra da je zvanični srpski pregovarački tim favorizovao predstavnike sa severa Kosova jer je Beograd više zainteresovan za razgovore o teritorijalnim pitanjima, nego o budućem životu Srba na Kosovu.
James Dobbins, direktor Centra za medjunarodnu odbranu i bezbednost pri vašingtonskoj RAND korporaciji, bivši podsekretar State departmenta za Evropu i specijalni izaslanik za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, u vreme administracije predsednika Billa Clintona.
Pregovori o budućem statusu Kosova, prema najavama šefa UNMIK-a Jesena-Petersena, ali i drugih diplomata, trajaće verovatno oko godinu dana. Sve su indicije da bi se buduće rešenje moglo kretati oko takozvane uslovne ili krnje nezavisnosti Kosova, čime duhovi na u Prištini svakako ne bi bili zadovoljni. U situaciji kada je na Kosovu dominantno stanje svesti "nezavisnost ili ništa", postavlja se pitanje može li doći do ponovnog buđenja ekstremizma i izbijanja oružanih protesta. O tome za naš program govori Charles Heyman, ekspert za odbrambena pitanja u britanskom Jane's Defence Weekly.
Intervju sa Robertom Hunterom, američkim ambasadorom u NATO-u u vreme Clintonove administracije.
Učitajte više sadržaja...
