Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Trinaestoro optuženih za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara, kada je ubijeno preko 200 hrvatskih zarobljenika, osuđeno je u Beogradu na ukupno 193 godine zatvora. Petoro ih je oslobođeno. Tužilaštvo za ratne zločine najavljuje žalbu na oslobadajuće presude, a porodice žrtava poručuju da pravda nije zadovoljena.
Socijalistička partija Srbije obeležila je u Požarevcu, rodnom gradu Slobodana Miloševića, tri godine od njegove smrti. Ono što ovu godišnjicu razlikuje od prethodnih je to što su na grobu bivšeg predsednika SRJ i haškog optuženika bila trojica ministara Vlade Srbije.
Vlada Srbije odlučila je da se Predlog zakona protiv diskriminacije bez izmena vrati u skupštinsku proceduru. Dan ranije je, na telefonskoj sednici, naložila njegovo povlačenje pošto je primedbe uputila Srpska pravoslavna crkva.
Bivši predsednik RS Radovan Karadžić odbio je pred Haškim tribunalom da se izjasni o novoj optužnici za zločine i genocid u BiH, još jednom se pozivajući na sporazum o imunitetu koji je navodno postigao sa Ričardom Holburkom. Sudija je, u skladu sa pravilima, u spis uveo da se Karadžić ne oseća krivim ni po jednoj od 11 tačaka optužnice.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je da je identifikovalo deset pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, za koje se sumnja da su počinili zločine nad nealbancima na severu Albanije 1999. godine. Na osnovu fotografija do kojih je došlo tužilaštvo identifikovana je i jedna od žrtava.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić tvrdi da će Srbija ove godine sigurno podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Bez obzira na savet evropskog komesara za proširenje Olija Rena da za to nije vreme, Jeremić najavljuje mogućnost apliciranja još u toku češkog predsedavanja Unijom, do juna. Otkud tolika samouverenost, kada iz Brisela stižu jasne poruke da će dok ne počne primena Sporazuma o stabilizaciji, za šta je uslov izručenje Ratka Mladića, kadidatura Srbije stajati u fijoci.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren posetio je u Beograd kako bi podstakao reforme u procesu evropskih integracija Srbije. Iako je ocenio da bi zemlja tokom ove godine mogla da dospe na belu šengen listu, evropski komesar je srpskim zvaničnicima savetovao da ne podnose kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Skupština Srbije treba da usvoji novi Poslovnik o radu, kojim se skraćuje vreme za izlaganja i onemogućava poslanicima da bezbroj puta iznose iste primedbe. Radikali i narodnjaci ustali su protiv predloženih izmena, ocenjujući ih kao restriktivne, a rasprava u Parlamentu protiče u uobičajenoj atmosferi reklamiranja poslovnika.
Najava predsednika Srbije Borisa Tadića da je Beograd spreman na razgovore o konkretnim problemima sa Prištinom odmah je naišla na oštre osude pojedinih opozicionih stranaka. Iako je bio jasan u stavu da se može razgovarati samo o pitanjima koja se ne tiču statusa, Tadić je već optužen za ‘najgrublje kršenje Ustava’.
Mišljenja u Crnoj Gori o tome zašto su loši odnosi između dvije države su različita. Partije na vlasti smatraju da je odnose pokvarila Srbija, dok partije opozicije krive zvaničnu Podgoricu. Svi su ipak saglasni sa ocjenom premijera Đukanovića da su odnosi Beograda i Podgorice nedopustivo loši i da ih treba popraviti.
Srbija je počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, a prvi efekat ovakve odluke su carine na uvoz automobila, koje su od petka niže za 50 odsto. Iako se pojeftinjenje ostalih proizvoda iz zemlja EU ne može odmah očekivati, ovo je nužan korak ka članstvu.
Iskazom prvog svedoka optužbe, kosovskog političara Vetona Suroia, pred Haškim tribunalom nastavljeno je suđenje penzionisanom generalu MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću, optuženom za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine. Dok Suroi u Hagu govori o ubistvima i progonu hiljada ljudi pod komandnom palicom Beograda, većina građana Srbije, čini se, niti zna ko je Vlastimir Đorđević, niti ih zanima šta se s kraja devedesetih događalo na Kosovu.
Prvu izjavu koju je Miladin Kovačević, lice sa Interpolove poternice, dao – dao je pod krovom Skupštine Srbije. Niko u parlamentu, osim Liberalno demokratske partije i novinara, nije se uzbudio što je Kovačević, optužen za teško prebijanje kolege u SAD, došao da poseti Skuštinu i “proveri kako funkcioniše država”.
Kalendar Lige socijaldemokrata (LSV), na kojoj je Vojvodina prikazana kao republika, uzburkao je strasti onih koji u svemu vide opasnost od rasparčavanja Srbije. Da li je kalednar vojvođanskih ligaša bezazleni potez omladine te stranke, ili postoji dublja politička poruka?
Na temperaturama u minusu, Srbiji preti "vruća" socijalna zima. Zbog suspenzije Opšteg kolektivnog ugovora pojedini sindikati najavljuju seriju protesta širom zemlje, pa i generalni štrajk. Iako isključuju mogućnost potpune primene ugovora, kako traže sindikati, u Vladi Srbije uvereni su da je kompromis ipak moguć.
Posle sukoba Demokrata i G17 plus, čime je stabilnost Vlade u Srbiji ozbiljno uzdrmana, vanredni izbori nisu opcija. I ukoliko bi bili, nakon raskola u redovima Šešeljevih radikala, Demokratska stranka nema opoziciju koja bi bila pretnja njenom ostanku na vlasti.
Odnosi u vladajućoj koaliciji u Srbiji uzdrmani su u poslednjih mesec dana sukobom na liniji demokrate – G17 plus. Nakon što je potpisan ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) Rusima, ima nagoveštaja da bi G17 plus, koja se tome oštro protivila, mogla da izađe iz Vlade. Iako procenjuju da to u ovom trenutku nije realano, analitičari navode da je posle osnivanja partije Tomislava Nikolića, G17 plus prestao da bude jedini mogući partner u Vladi Srbije.
Hrvatska neće sprečavati Srbiju na njenom putu u Evropsku uniju. To je u Beogradu poručila predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora sa Briselom Vesna Pusić, u danu kada je jedna druga zemlja Zapadnog Balkana, Slovenija, blokirala Zagreb u napretku ka EU.
Skupština Srbije raspravljala je u četvrtak celi dan zahtevu za izglasavanje nepoverenja Vladi, na inicijativu Radikala, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a uz podršku Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. Po okončanju rasprave, pola sata iza ponoći sa četvrtka na petak, Skupština zbog nedostatka kvoruma potrebnog za izjašnjavanje, nije glasala o poverenju Vladi.
Projekat “Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju” obustavljen je nakon oštrih kritika stručne i široke javnosti na izbor ličnosti koje će se naći u ediciji. Na spisku Službenog glasnika izostalo je ime prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, ali ne i ime tvorca režima čija je žrtva - Slobodana Miloševića.
Učitajte više sadržaja...
