Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Albanske i romske partije ipak će, po svemu sudeći, učestovati na majskim izborima u Srbiji. Uz pomoć drugih stranaka manjina i nevladinih ogranizacija, ove partije uspele su da savladaju gotovo nemoguć uslov koji je pred njih postavio Ustvani sud, na inicijativu Šešeljevih radikala.
Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu obeležen je u Beogradu polaganjem venaca na mestu nacistiškog logora 'Staro sajmište'. Iako je komemoracija održana uz visoke državne i vojne počasti, nije joj prisustvovao niko od viših državnih i gradskih zvaničnika.
Sporazum o formiranju Vlade nakon izbora koji su, prema nezvaničnim informacijama, potpisali tehnički premijer Srbije Vojislav Koštunica i haški optuženik Vojislav Šešelj jedna je od dominantnih tema predizborne kampanje u Srbiji.
Dok predsednik Srbije Boris Tadić poručuje da Sporazum o stabilizaciji sa EU treba potpisati što pre, u stranci premijera Vojislava Koštunice najavljuju da će sprečiti potpisivanje Sporazuma kojim “Srbija priznaje nezavisnost Kosova”.
Nakon oštrih osuda oslobađajuće presude Haškog tribunala za Ramuša Haradinaja, Srbija najavljuje protest kod UN-a, ali i zahtev za istragu protiv bivšeg šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena kao jednog od glavnih krivac za oslobođanje.
Manjinske partije u Srbiji imaju samo 15 dana da prikupe 10.000 potpisa ukoliko žele da učestvuju na majskim izborima. Prikupljanje tolikog broja potpisa najveći je problem za romsku i albansku manjinu koje, najverovatnije, odustaju od učešća na izborima.
Poruke podrške evropskoj perspektivi Srbije, koje uoči izbora često stižu od zvaničnika EU, ovdašnji političari dočekuju sa podozrenjem. Zbog čega se ono što bi za Srbiju trebalo da budu pozitivni signali tumači u negativnom kontekstu?
Bez obzira ko pobedi na izborima, političke stranke u Srbiji ostaju jedinstvene u stavu da ne prihvataju Misiju EU (EULEX) na Kosovu, poručuje se povodom najave da će EULEX pre odluke o preuzimanju nadležnosti na severu Kosova sačekati ishod srpskih izbora.
Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić potpisao je sa predstavnicima Evropske komisije sporazum kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoć u vrednosti od 165 miliona evra. Premijer Vojislav Koštunica dovodi u pitanje dalji put zemlje ka Evropi.
Početkom maja građani Srbije dobijaju nove pasoše, umesto još važećih sa grbom i oznakama Savezne Republike Jugoslavije. Nove isprave imaće biometrijsku zaštitu, a korice su ispisane ćirilicom.
Svakodnevni primeri kršenja ljudskih prava i govora mržnje u Srbiji doveli su do toga da ove pojave postaju legitimno sredstvo političke borbe, te da ih ljudi više i ne prepoznaju.
Sa izborima za novi saziv Parlamenta, građani Srbije 11. maja biraju i gradonačelnika prestonice. Kandidati za prvog čoveka Beograda su dosadašnji ministri u Vladi Srbije, jake stranačke ličnosti, ali i ljudi iz sveta kulture.
Novi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc obišao je sve regione koji su u njegovoj nadležnosti, osim Srbije. Zbog čega Bramerc nije dobrodošao u Beograd i da li je zbog Kosova pitanje Haga ostavljeno po strani?
Na predstojeće izbore proevropske snage u Srbiji izlaze u najmanje dva bloka. Kako sada stvari stoje, na jednoj strani biće dosadašnji partneri u Vladi, Demokratska stranka i G17 plus.
Iako vicepremijer Srbije Božidar Đelić poručuje da se tehnički pregovori sa Evropskom komisijom uspešno nastavljaju i očekuje ukidanje viza za građane Srbije do kraja godine, brojni zakoni neophodni za to ne mogu biti usvojeni zbog činjenice da je Vlada u ostavci, a Skupština raspuštena. Kao i sve drugo, i uspeh tehničkih razgovora sa EU zavisiće, po svemu sudeći, od rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji.
Dve godine od smrti Slobodana Miloševića, Srbija se suočava sa gotovo identičnim problemima sa kojima se suočavala u vreme njegove vladavine.
Dok napori srpskog premijera Vojislava Koštunice na učvršćivanju veza sa Rusijom, daju sve vidljivije rezultate, onima koji se protive njegovoj politici i udaljavanju zemlje od EU, u Srbiji se zabranjuju okupljanja.
Nakon što je muzička zvezda Bjork još jednom progovorila na temu Kosova i ponovo podržala nezavisnost, gotovo je izvesno da ona neće nastupiti na EXIT festivalu u Novom Sadu. Iako u menadžmentu EXITA-a ne žele da se oglase ovim povodom, agenti islandske pevačice tvrde da su je organizatori festivala skinuli sa spiska učesnika. U Srbiji su pred ovogodišnji EXIT neki umireni, drugi razočarani.
Svakodnevni incidenti na Kosovu koji su, prema oceni mnogih analitičara, rezultat pokušaja dela vlasti u Beogradu za uspostavljanjem paralelnih struktura, otvaraju put ubrzanom podrivanju bezbednosti.
Poslednji u nizu incidenata na administrativnim prelazima dogodio se juče kada su rezervisti iz Srbije najpre verbalno, a potom i fizički napali pripadnike Kosovske policijske službe. U sukobu je povređeno 19 kosovskih policajaca i pet rezervista Vojske Srbije. Kao i do sada, srpska policija nije reagovala i postavlja se pitanje da li su ovakvi nasilni protesti podstaknuti iz Beograda.
Učitajte više sadržaja...
