Urednik Radija Slobodna Evropa u Pragu.
I dok će se mnogi Šveđani tek zapitati šta se dogodilo tih proljetnih dana 2022. godine, ubrzo će shvatiti da članstvo u NATO-u ima svoje prednosti - piše Rikard Jozwiak.
Komična, trivijalna ili tužna (u zavisnosti od toga kako to doživljavate) prepucavanja u vezi sa video snimkom Evropskog saveta koji 9. maja proslavlja Dan Evrope, nisu dospela na ovonedeljne naslovne strane. Niti bi trebalo, jer je to ponajviše interna briselska priča - piše Rikard Jozwiak.
I dok će većina pogleda ovog vikenda s pravom biti fiksirana na izbore u Francuskoj, poneki bi mogli biti usmereni ka Ljubljani, jer Slovenija odlučuje da li će na neizvesnim izborima još jedan mandat dati kontroverznom i populističkom premijeru Janezu Janši.
I nije ni čudo što Italijani žele da dobar osećaj zadrže još malo. S međunarodno prepoznatim premijerom i pobedama na Evroviziji i Euru, 2021. bila je godina konačnog italijanskog "kambeka".
Proširenje Evropske unije je na „održavanju života“ i nema garancija da će se uskoro oporaviti.
"Pošteno je reći da je Francuska našla svog Donalda Trumpa u Zemmouru", piše Rikard Jozwiak.
Šta je tačno bila svrha samita Evropska unija - Zapadni Balkan? Čini se da skupovi poput ovog postaju za Brisel redovna vežba u popunjavanju formulara, kao što nastoji da učini i u drugim slučajevima ovih dana u geopolitici.
Radila je na jedinstvu. Izbjegavala je velike ideje, izjave i radnje. I takvo ljepilo je čvrsto držalo - i u Briselu, i u Berlinu. Želi li se da tako ostane, mora se pričekati neko s istom političkom inteligencijom.
Kada postoji direktna pretnja Uniji, možete očekivati neke akcije. U suprotnom, zadovoljite se dugim, ali na kraju praznim govorima, piše Rikard Jozwiak o govoru predsednice Evropske komisije.
Radio Slobodna Evropa donosi vodič kroz ono što će se najvjerovatnije desiti jednom kada kancelarka Angela Merkel siđe s položaja, ko je može zamijeniti i kakva je razlika između “Jamajka koalicije” i one koju zovu “semafor”.
Izgradnja ograda i zidova, aktivnost obično povezana sa desničarskim populistima, sada je uobičajena tema širom Evropske unije koja se nekoć hvalila da je humanitarna velesila.
Uoči nedavnih samita o partnerstvu, jedna od velikih borbi među državama članicama EU bila je da li će u završnoj deklaraciji priznati „evropske težnje“ tri zemlje budući da neke zapadne zemlje pokazuju odbojnost da to učine, ali, na kraju, uvek popuste
I dok su se Slovenija i njen lider značajno promijenili, promijenila se i EU. A u ovom slučaju i na bolje.
Kada se pogleda šta su to obje institucije sa sjedištem u Briselu smislile ove sedmice u pogledu svojih odnosa sa Moskvom, jasno je da je Rusija uspjela i vjerovatno će to učiniti u budućim vremenima.
Ne očekujte mnogo drame ili mnogo jasnih odluka na samitu NATO-a 14. juna i na EU-SAD samitu narednih dana. Ovi sastanci su osmišljeni kako bi pokazali povratak u normalu, obnavljanje transatlantske veze, ali iza osmjeha i radosti mogli bismo vidjeti kako izranjaju neke temeljne napetosti.
Pošteno je reći da se do prisilnog slijetanja putničkog aviona Ryanaira u Minsku proteklog vikenda činilo da je Evropska unija ove godine patila od teškog oblika "bjeloruskog umora".
Službeno nazvana "EU Digital COVID certifikat", potvrda ima za cilj ublažavanje ograničenja putovanja među 27 zemalja članica pred ljetne odmore
“Takve akcije imaju jasnu namjeru da ometaju rad RSE/RL u Rusiji kao dio šireg trenda gušenja nezavisnih medija i kritičkih glasova u zemlji”, rekao je Stano.
Učitajte više sadržaja...
