Francuska je u ponedeljak priznala palestinsku državu, pridruživši se zapadnim saveznicima poput Velike Britanije i Kanade koji su napravili isti istorijski korak dan ranije i koji je naišao na kritike iz Izraela.
"Moramo učiniti sve što je u našoj moći da sačuvamo samu mogućnost rešenja dve države, da Izrael i Palestina žive jedno pored drugog u miru i bezbednosti", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanule Macron), na početku tročasovnog svetskog samita u Ujedinjenim nacijama.
"Francuska priznaje državu Palestinu", rekao je Makron, koji je domaćin skupa.
Makron je predstavio okvir za "obnovljenu Palestinsku upravu" prema kojem bi Francuska otvorila ambasadu, pod uslovima kao što su reforme, prekid vatre i oslobađanje svih preostalih talaca koje je Hamas oteo iz Izraela i drži u Gazi.
Palestinsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pozdravlja francusko priznanje, opisujući ga kao "istorijski i smeo" potez koji podržava napore za postizanje mira i sprovođenje rešenja dve države.
Iako bi događaj, koji su organizovale Francuska i Saudijska Arabija, mogao da podigne moral Palestinaca u njihovoj dugoj potrazi za državnošću, ne očekuje se da će doneti promene na terenu.
Vlada Izraela, koja je najdesnija u istoriji te zemlje, poručila je da neće biti palestinske države dok u Pojasu Gaze nastavlja borbu protiv palestinske grupe Hamas – koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom.
Tokom rata u Pojasu Gaze, koji je počeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. kada je poginulo oko 1.200 ljudi, Izrael je postajao sve izolovaniji uz globalne osude njegovog postupanja na palestinskoj teritoriji, gde je, prema lokalnim zdravstvenim vlastima pod kontrolom Hamasa, ubijeno više od 65.000 Palestinaca.
Poslednjih nedelja, Izrael je pokrenuo kopneni napad na grad Gazu, s malo izgleda za prekid vatre.
Očekuje da će Andora, Belgija, Luksemburg i San Marino takođe priznati palestinsku državu u ponedeljak, pre ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, nakon što su to učinile Australija, Velika Britanija, Kanada i Portugal tokom vikenda. Malta je odluku objavila ranije u ponedeljak.
Izrael je naveo da će takvi potezi potkopati izglede za miran okončanje sukoba u Pojasu Gaze.
Rešenje o dve države bilo je u osnovi mirovnog procesa koji su podržale SAD, a koji je započet sporazumom iz Osla 1993. godine. Proces je naišao na veliki otpor s obe strane i gotovo je zamro.
Još od 2014. nije bilo pregovora o rešenju o dve države.
SAD i Izrael bojkotovali su skup u ponedeljak. Izraelski ambasador u UN Deni Danon rekao je da će Izrael razgovarati o tome koje akcije treba preduzeti kao odgovor na najave priznanja pošto se premijer Benjamin Netanjahu vrati u Izrael sledeće nedelje.
"Ta pitanja je trebalo da budu predmet pregovora Izraela i Palestinaca u budućnosti", rekao je novinarima pre sastanka.
SAD su poručile drugim zemljama da će palestinsko priznanje stvoriti više problema, rekao je državni sekretar Marko Rubio (Marco) ranije ovog meseca.
U jeku intenzivirane izraelske ofanzive u Pojasu Gaze i eskalacije nasilja izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali, među nekim zemljama raste osećaj da moraju da deluju sada pre nego što ideja o rešenju o dve države zauvek nestane.
Delegacija koja predstavlja državu Palestinu ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama, ali nema pravo glasa. Bez obzira na to koliko zemalja prizna palestinsku nezavisnost, punopravno članstvo u UN zahtevalo bi odobrenje Saveta bezbednosti, gde SAD imaju pravo veta.
Dok većina evropskih zemalja sada priznaje palestinsku državu, dve velike ekonomije kontinenta, Nemačka i Italija, signalizirale su da je malo verovatno da će uskoro napraviti takav potez.
Nemačka – koja dugo snažno podržava Izrael zbog svoje odgovornosti za holokaust – postala je kritičnija prema izraelskoj politici, dok insistira da priznanje palestinske države treba da dođe na kraju političkog procesa za dogovor o rešenju dve države.
Portparol nemačke vlade je takođe u ponedeljak rekao da ne sme biti daljih aneksija na teritoriji koju je okupirao Izrael.
Italija je saopštila da bi priznavanje palestinske države moglo biti "kontraproduktivno".
Izrael razmatra aneksiju dela okupirane Zapadne obale kao mogući odgovor, kao i konkretne bilateralne mere protiv Pariza, rekli su izraelski zvaničnici, iako se očekuje da će posledice priznanja biti uglavnom simbolične.
Aneksija bi mogla da otuđi druge zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, globalnom naftnom silom i trgovinskim centrom s diplomatskim uticajem širom Bliskog istoka.
Ujedinjeni Arapski Emirati, najistaknutija od arapskih država koje su normalizovale odnose s Izraelom u okviru Abrahamovog sporazuma postignutog uz posredovanje SAD 2020. godine, saopštili su da bi takav potez potkopao duh sporazuma.
SAD su upozorile na moguće posledice za one koji preduzmu mere protiv Izraela, uključujući Francusku.
