Dok je kineski lider Si Đinping početkom septembra hodao crvenim tepihom na Trgu Tjenanmen u Pekingu, uz ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog predsednika Kim Džong Una na vojnoj paradi, priča o širenju uticaja Kine se odvijala na marginama.
Si je slao odlučne poruke usmerene ka Zapadu tokom parade 3. septembra i nekoliko dana ranije na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Za to vreme su kineski zvaničnici i kompanije potpisali nove sporazume o infrastrukturi i tehnologiji vredne milijarde dolara s vladama i kompanijama iz centralne Azije, dok su istovremeno najavljivali nove sporazume kako bi se smanjile prepreke da kineske firme posluju u celom tom regionu.
"Kina je sada potpuno integrisana u region. Ne može se poreći njeno ogromno prisustvo u centralnoj Aziji", rekao je za RSE Frenk Marakjone (Frank Maracchione), stručnjak za prisustvo Kine u centralnoj Aziji na Univerzitetu u Kentu.
Ta realnost je najočiglednija u dve najveće ekonomije centralne Azije: Kazahstanu i Uzbekistanu. Na samitu ŠOS-a i na događajima na marginama masovne vojne parade u Pekingu, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev potpisao je više od 70 novih komercijalnih sporazuma vrednih 15 milijardi dolara, koji su uključivali investicije u naftne i gasne projekte, petrohemijsku industriju, transportne koridore, logistička čvorišta i digitalne tehnologije.
Uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzjojev takođe je otišao iz Kine s novim investicijama u građevinarstvo, nuklearnu energiju, visoko obrazovanje i automobilsku industriju, kao i formalnom podrškom u ŠOS-u za železnički projekat vredan više milijardi dolara, o kojem se dugo diskutovalo, za povezivanje Uzbekistana s Kinom preko Kirgistana, a koji je zagovarao Taškent.
"Više se ne radi samo o odnosu Pekinga s vladama centralne Azije ili samo o velikim infrastrukturnim projektima", rekao je Marakjone. "Mnogo ljudi širom regiona radi za kineske kompanije, kupuje kineske proizvode i uči kineski. Kina je sada deo svakodnevnog života."
Nuklearna energija, cevovodi i još mnogo toga
Taj sve veći otisak se vidi u podacima uzbekistanske nacionalne agencije za statistiku, koji su pokazali da je 2024. broj kineskih kompanija koje posluju u zemlji premašio broj ruskih firmi i da nastavlja da raste. U 2025. godini, podaci pokazuju da je u zemlji pokrenuto više od 1.000 novih kineskih kompanija u poređenju s prethodnom godinom.
Kina predstavlja vitalni izvor kapitala za centralnu Aziju. Kazahstan, jedna od najdinamičnijih ekonomija u regionu, takođe je vidi kao model za sopstvene razvojne prioritete dok teži diverzifikaciji od nafte i gasa koji su dominirali njenom privredom otkako je postala nezavisna 1991. godine.
Kazahstanska i druge vlade traže kinesku stručnost i investicije u obnovljive izvore energije, sektor u kome je Kina postala svetski lider. Među nedavno potpisanim sporazumima u Pekingu bili su sporazumi o nabavci vetroturbina, izgradnji električnih vozila i osnivanju čeličana s kineskim partnerima.
Kazahstan je takođe zaključio dodatnih 1,5 milijardi dolara vrednih investicija u naftne i gasne projekte s kineskim kompanijama tokom nedelje sastanaka na visokom nivou u Kini.
To uključuje sporazum od milijardu dolara s Kineskom nacionalnom naftnom korporacijom (CNPC) za izgradnju gasnog hemijskog kompleksa u regionu Aktobe i još jedan sporazum s Kineskom razvojnom bankom za finansiranje izgradnje glavnih cevovoda za transport etana i propana u regionu Atirau, vredan oko 500 miliona dolara.
Saradnja u oblasti nuklearne energije, sektor u kojem Kina želi da se proširi na globalnom nivou, takođe je postala centralna tačka, a Mirzijajev se 2. septembra sastao sa Šen Janfengom, predsednikom Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC). Njihovi razgovori su bili fokusirani na proširenje saradnje i održani su pošto je uzbekistanski ministar rudarstva i geologije Bobir Islamov najavio 13 novih sporazuma u vezi s rudarstvom, uključujući i uranijum, čija je prijavljena vrednost pet milijardi dolara.
Uzbekistan je u junu potpisao sporazum s ruskim državnim monopolistom za nuklearnu energiju Rosatomom o sprovođenju studije izvodljivosti za izgradnju četiri reaktora u zemlji, ali su međunarodne sankcije zamaglile budućnost ruske atomske kompanije i Taškent možda traži alternativu u Kini.
Slična saga se odigrala u Kazahstanu ove godine kada je CNNC dobio ugovor za izgradnju druge kazahstanske nuklearne elektrane. U julu je kazahstanski zamenik premijera Roman Skljar najavio da će kineska kompanija izgraditi treću kazahstansku nuklearnu elektranu.
Nova verzija iste multivektorske igre
Za Temura Umarova, saradnika u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru u Berlinu, bujica aktivnosti u Kini ističe dosledan i predvidljiv pristup Pekinga centralnoj Aziji poslednjih godina, što ga je učinilo sve važnijim ekonomskim, a sada i političkim igračem.
I dok vlade žele da privuku investicije i prihvate nove kineske kompanije, one su takođe oprezne zbog prekomerne zavisnosti od Kine.
"Sve zemlje centralne Azije imaju manje-više stabilizovanu strategiju i ne pokušavaju da promene bilo šta u odnosima s Kinom", rekao je Umarov za RSE. "Nastavljaju svoju dobru staru multivektorsku spoljnu politiku."
Ta politika se sastoji od aktivnog nastojanja da se diverzifikuju partneri i dovela je do toga da vlade zemalja centralne Azije pozdravljaju veće evropsko prisustvo, a takođe nastoje da zadrže jake veze sa SAD.
U Uzbekistanu je u aprilu održan značajan samita lidera iz centralne Azije i Evropske unije kako bi se razgovaralo o sporazumima o energiji, mineralima i tranzitu.
Bilateralna trgovina između centralne Azije i Kine, njenog najvećeg pojedinačnog trgovinskog partnera, stalno raste poslednjih godina, dostigavši rekordnih 94,8 milijardi dolara u 2024. godini, ali sa svojih 27 članica EU je najveći strani investitor u centralnoj Aziji.
Mirzijajev je razgovarao s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) 5. septembra posle povratka iz Kine i uputio mu poziv da poseti Uzbekistan "u pogodno vreme", navodi se u saopštenju kabineta uzbekistanskog predsednika.
Uzbekistanski lider je zvanično posetio Belu kuću 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata, kada ga je američki predsednik pohvalio kao "veoma uvaženog čoveka".