Poslanici na Kosovu ni 25. jula nisu uspeli da konstituišu Skupštinu iako za tako nešto rok od 30 dana, koji je odredio Ustavni sud Kosova, ističe 26. jula.
Inače, Ustavni sud Kosova je 24. jula doneo i odluku o privremenoj meri kojom poslanicima zabranjuje bilo kakve aktivnosti oko konstituisanja Skupštine u periodu od 27. jula do 8. avgusta.
Kako je navedeno u obrazloženju, bilo kakva odluka doneta nakon 26. jula do nove odluke suda, "mogla bi da nanese nepopravljivu štetu ustavnom poretku".
Zastoj u konstituisanju Skupštine Kosova nastao je jer najveće albanske partije ne žele da podrže kandidatkinju Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine, Aljbuljenu Hadžiu (Albulena Haxhiu), nakon čega je od 1. maja predsedavajući konstitutivnom sednicom počeo da predlaže tajno glasanje – čemu se protive partije koje su u prošlom sazivu Skupštine bile u opoziciji.
Na februarskim parlamentarnim izborima pobedila je partija Pokret Samoopredeljenje, ali nema dovoljan broj glasova da samostalno formira nove institucije.
Llider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin (Albin) Kurti je izrazio spremnost da formira nove institucije sa Socijaldemokratskom inicijativom Fatmira (Limaj) Ljimaja.
Ljimaj je nakon neuspešne konstitutivne sednice 25. jula rekao da njegova stranka ne ide ka delimičnim rešenjima i ne želi da doprinese novim izborima.
"Kada Inicijativa bude sigurna da postoji vladajuća većina, daće svoj doprinos kako bi se osiguralo da zemlja ne ode na prevremene izbore", rekao je on uz napomenu da izbor predsednika Skupštine za njega nikada nije bio tema razgovora.
„Temelj ove krize je nedostatak potrebnog broja za Vladu”, naveo je Ljimaj.
Predsedavajući sednicom, Avni Dehari, zakazao je za subotu od 14:00 novu, na kojoj će poslanici po 53 put pokušati da konstituišu Skupštinu.
Sednici u petak prisustvovali su ambasadori zapadnih zemalja, među kojima su bili predstavnici Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, kao i šef Kancelarije EU na Kosovu, Aivo Orav.
Orav je izrazio razočaranje što izabrani poslanici na parlamentarnim izborima 9. februara ponovo nisu uspeli da konstituišu Skupštinu.
"Kosovu je manje-više odmah potrebna Skupština. Kosovu je potrebna nova vlada, nova vlada koja će izgraditi novi most – novi i jak most između Kosova i Brisela“, rekao je Orav u hodniku Skupštine nakon sednice.
Šta kažu političke sranke?
Poslanik Pokreta Samoopredeljenje, Hekuran Murati, optužio je druge parlamentarne stranke za neuspeh konstituisanja Skupštine, ocenjujuću da je odbijanje tajnog glasanja „neustavno“.
"Što se tiče daljih koraka, još uvek imamo priliku sutra. To je poslednji dan, prema roku koji je odredio Ustavni sud, ne mislim da je potrebno čekati privremenu meru, jer tada ulazimo na nepoznatu teritoriju u pogledu delovanja i posledica, nakon prekoračenja ovog roka", rekao je on i pozvao sve poslanike da iskoriste svoje ustavno pravo i glasaju.
On je još jednom podsetio na obećanje Samoopredeljenja da će se Aljbuljena Hadžiu povući ukoliko na tajnom glasanju ne dobije podršku za izbor predsednice Skupštine.
Za izbor predsednika Skupštine Kosova neophodan je 61 glas poslanika.
Pokret Samoopredeljenje je na izborima 9. februara osvojio ima 48 poslaničkih mesta, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Srpska lista 9, koalicija Alijansa za budućnost Kosova – Socijaldemokratska inicijativa 8 mesta. Još 11 mesta je otišlo u ruke nevećinskih zajednica ali su Duda Balje, Veton Beriša i Adem Hodža izjavili da neće pružiti podršku nikome dok se njihovi uslovi ne ispune.
Lider Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), rekao je da stranka koju predvodi nije tražila meru koju je odredio Ustavni sud, ali da je ta institucija reagovala u okviru svojih prava.
„Verujem da postoji razlog koji ne mogu prejudicirati. Šta bi razlog mogao biti, verovatno ćemo razumeti kada presuda bude objavljena“, rekao je Krasnići, dodajući da će njegova partija poštovati odluku.
Inače, Ustavni sud je odluku o određivanju privremene mere ex officio doneo nakon što je početkom jula prihvatio dva predmeta – jedan od Demokratske partije Kosova a drugi od Demokratskog saveza Kosova.
Ova dva predmeta su spojena, a sud je takođe primio komentare i od Pokreta Samoopredjeljenje.
Takođe, Ustavnom sudu se obratila i predsednica Kosova Vjosa Osmani, ali je sud naveo da je njen zahtev registrovan kao poseban predmet.
