"Ekstremna degradacija političkog i institucionalnog života na Kosovu", kaže Albert Krasnići (Krasniqi) iz organizacije Demokratija plus povodom novog neuspeha kosovske Skupštine da izglasa novu vladu.
On ističe da političari stavljaju lične i partijske interese iznad interesa države, pokazujući jasan nedostatak odgovornosti i posvećenosti građanima koji su ih izabrali.
"To pokazuje nizak nivo odgovornosti političke klase u zemlji, bez razlike i vlasti i opozicije. Svi snose svoj deo krivice", rekao je Krasnići za RSE.
Kosovska skupština u sredu nije uspela da izglasa novu vladu, koju je trebalo da predvodi Glauk Konjufca iz Pokreta Samoopredeljenje.
Za formiranje vlade prema predlogu Samoopredeljenja glasalo je 56 poslanika, četiri su bila uzdržana, dok su 53 bila protiv.
To je bio drugi pokušaj Samoopredeljenja da formira vladu, posle neuspeha prvog kandidata Aljbina Kurtija (Albin),26. oktobra.
Prema Ustavu, ako ni drugi mandatar ne uspe da formira vladu, predsednica zemlje Vjosa Osmani mora da raspiše nove izbore, koji se moraju održati u roku od 40 dana od dana raspisivanja.
Radio Slobodna Evropa pitao je kancelariju predsedništva o mogućem terminu raspisivanja izbora, ali nije dobio odgovor.
Belgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku Musine Kokolari nije optimista da novi izbori mogu doneti pravo rešenje za politički zastoj.
"Ostaje da se vidi s kakvim pozicioniranjem pozicijama i s kakvim političkim narativima će albanske stranke ući u naredne izbore, jer je većina aktera gotovo ista. Nemamo vanrednu atmosferu koja bi mogla suštinski da promeni parlamentarnu zastupljenost", rekao je Kamberi za Radio Slobodna Evropa.
Kosovo ide putem krize još od parlamentarnih izbora 9. februara.
Samoopredeljenje je osvojilo najviše glasova, ali ne dovoljno da samostalno formira vladu.
Konstituisanje Skupštine je kasnilo oko šest meseci zbog političkih neslaganja, dok je proces nekoliko puta osporen pred Ustavnim sudom.
Međunarodna zajednica – uključujući i nedavno šefa nemačke diplomatije Johana Vadefula (Johann Wadephul) – stalno je isticala potrebu da Kosovo što pre dobije stabilnu vladu.
Prema Kamberiju, poslednjih meseci nije zabeleženo već učešće međunarodnog faktora, koji je, "na ovaj ili onaj način, uvek bio uključen u formiranje vlade na Kosovu".
"Odsustvo međunarodnog učešća nije pomoglo procesu, pošto nije uspelo formiranje parlamentarne većine", rekao je on.
Kamberi dodaje da je posle novih izbora, kao i izbora predsednika koji se očekuju na proleće, teško predvideti formiranje vlade bez dve glavne albanske stranke.
Prema njegovim rečima, takođe ostaje nejasno koje bi to dve partije bile i da li bi mogle da sarađuju bez posredovanja međunarodnog faktora.
"Dakle, ove izbore treba posmatrati kao priliku da se isprobaju nove paradigme, kako bi se izbegla nova blokada", dodaje on.
Zašto se pominje izbor predsednika?
Mandat aktuelne predsednice Vjose Osmani ističe u aprilu sledeće godine.
Predsednika Kosova bira Skupština tajnim glasanjem i kandidat mora da obezbedi dve trećine glasova u prva dva kruga.
U trećem i poslednjem krugu, kandidat mora da obezbedi većinu glasova svih poslanika.
U slučaju neuspeha, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori.
Posle neuspeha u formiranju vlade u sredu, predstavnici političkih stranaka su ponovo počeli da razmenjuju optužbe.
Predstavnici Samoopredeljenja su rekli da su se "svi zabarikadirali protiv" njihovog lidera Aljbina Kurtija.
Memli Krasnići (Krasniqi) iz Demokratske partije Kosova (DPK), druge najveće stranke u parlamentu, okrivio je Samoopredeljenje za situaciju, ističući da je "devet meseci vremena izgubljeno" zbog blokada, kašnjenja i taktiziranja.
Krasnići iz Demokratije plus upozorava da su gubici za Kosovo veliki, posebno po međunarodni ugled zemlje.
"Zemlja koja ima hitne potrebe, a njeni političari ne uspevaju da naprave kompromis da bi ih rešili! Mi se na međunarodnom planu predstavljamo kao nesposobna država, zbog nedostatka političkog dogovora koji je ključan za demokratiju, posebno kada nijedna partija nema parlamentarnu većinu", kaže Krasnići.
On takođe pominje finansijske gubitke zbog neusvajanja budžeta, kao i neodobravanja međunarodnih sporazuma koji donose sredstva i kredite zemlji.
Tokom dana, Samoopredeljenje je organizovalo još jednu sednicu kako bi usvojilo četiri ključna nacrta zakona, uključujući državni budžet za sledeću godinu i međunarodne sporazume, ali je i taj pokušaj propao.
"Zaostajemo, bilo u odbrani, bilo u borbi protiv dezinformacija i drugih pretnji s kojima se suočavaju zapadne demokratije. Druge zemlje preduzimaju neophodne korake, dok Kosovo nastavlja s provincijalnim bitkama", zaključuje Krasnići.