Državni sekretar SAD Entoni Blinken (Anthony) izjavio je u Jerusalimu da su Izrael i SAD posvećeni sprečavanju Irana da se naoruža nuklearnim oružjem uprkos sporenju oko povratka sporazum kojim se reguliše iranski civilni nuklearni program.
Kako javlja AP, Blinken je 27. marta pokušao da ublaži strahove Izraela i njegovih saveznika iz Zalivskih arapskih zemalja uoči mogućeg obnavljanja međunarodnog nuklearnog sporazuma globalnih sila sa Iranom.
"Kada je reč o najvažnijim stvarima, svi smo u istom čamcu, svi smo posvećeni, odlučni da obezbedimo da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje", rekao je Blinken posle sastanka sa izraelskim kolegom Jairom Lapidom (Yair) na zajedničkoj konferenciji za novinare.
Izrael je zabrinut zbog mogućeg dogovora o nuklearnom programu Irana, svog najvećeg neprijatelja.
Lapid je potvrdio da postoji neslaganje o iranskom nuklearnom programu i posledicama, ali da takođe postoji volja za otvoren i pošten dijalog, preneo je Frans pres.
"Uz svoje nuklearne napore, Iran nastavlja sa čitavim nizom destabilizujućih aktivnosti", rekao je prvi diplomata SAD, preneli su izraelski mediji.
On je osudio napade pobunjenika Huta na civile i infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"SAD će nastaviti da se protive Iranu kada nam preti i kada preti našim saveznicima i partnerima", rekao je Blinken.
Osvrćući se na normalizaciju odnosa Izraela i arapskih zemlja na osnovu Sprazuma Avram iz 2020. godine Blinken je, pred sastanak sa ministrima spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Maroka i Egipta u nedelju popodne u pustinji Negev na jugu Izraela, rekao da su SAD posvećene proširenju saradnje na osnovu tih sporazuma.
"Mi uveliko poštujemo izraelsko snažno odbacivanje ruske agresije na Ukrajinu", rekao je Blinken i dodao da poštuje nastojanja Izraela da ne bude iskorišćen za zaobilaženje sankcija protiv Rusije.
Državni sekretar SAD je takođe pohvalio nastojanja premijera Izraela Naftalija Beneta (Bennett) da posreduje u ratu u Ukraijini i što je poslao poljsku bolnicu u tu zemlju.
Uz to je najvio da će diskutovti o posledicama rata u regionu sa regionalnim partnerima na samitu u Negevu.
On će takođe posetiti Zapadnu obalu i sastati se sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom (Mahmoud Abbas) i tom prilikom, kako je najavio, ponoviti posvećenost administrcije SAD jačanju veza sa Palestinskom upravom.
Poruke izraelskog šefa diplomatije
Lapid je naglasio da SAD i Izrael dele vizuju mira i rekao da je sa Blinkenom razgovarao o iranskom nuklearnom programu i ratu u Ukrajini.
On je ponovo osudio rusku invaziju, kao što je to činio od prvog dana rata.
"Svet ne sme dozvolti nuklearni Iran", zaključio je Lapid i najavio da će SAD i Izrael nastaviti da rade zajedno da to spreče.
Ostaje nejasno da li će i kada će nuklearni sporazum biti obnovljen, ali postoje naznake da bi to moglo biti uskoro uprkos tome što je iskrslo nekoliko prepreka u poslednjem trenutku.
Pregovore je zakomplikovala ruska invazija na Ukrajinu. Rusija je među šest globalnih sila koje pregovaraju sa Iranom, a osude SAD i drugih zapadnih sila uključenih u pregovore dodale su element neizvesnosti nastavka pregovora.
Ako se postigne dogovor, Izrael je više puta napomenuo da nije strana u sporazumu i da zadržava pravo da preduzme akciju, uključujući potencijalni vojni udar, protiv Irana ako smatra da je to neophodno.
„Izrael i Sjedinjene Države će nastaviti da rade zajedno na sprečavanju nuklearnog Irana. Istovremeno, Izrael će učiniti sve što smatramo da je potrebno da zaustavi iranski nuklearni program. Bilo šta“, rekao je Lapid.
„Sa naše tačke gledišta, iranska pretnja nije teoretska. Iranci žele da unište Izrael. Oni neće uspeti, mi im nećemo dozvoliti”, dodao je on.
Podvlačeći regionalnu zabrinutost, izraelska vlada je na brzinu dogovorila sastanak visokih diplomata iz arapskih zemalja koje su normalizovale odnose sa Izraelom i Blinkenom.
Dvodnevno okupljanje trebalo bi da počne kasnije u nedelju u kibucu u pustinji Negev. Pored Blinkena i izraelskog ministra spoljnih poslova Jaira Lapida, prisustvovaće i njihove kolege iz Bahreina, Maroka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta.
Sve četiri zemlje se smatraju umerenim sunitskim muslimanskim nacijama koje imaju duboku zabrinutost zbog iranskih aktivnosti širom regiona.
U međuvremenu, američka zaokupljenost invazijom Rusije na Ukrajinu i jačanjem prisustva NATO u istočnoj Evropi podstakla je zabrinutost širom Bliskog istoka da bi Amerika mogla pomeriti fokus sa tog regiona.
Ostalo je nejasno da li će sa diplomatskog skupa proisteći bilo kakve odluke.
Ali za Izrael je i činjenica da je domaćin takvog skupa značajno dostignuće. Egipat je prva arapska zemlja koja je sklopila mir sa Izraelom, dok su ostale tri zemlje normalizovale odnose sa Izraelom 2020. godine takozvanim Abrahamovim sporazumom uz posredovanje administracije tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Uticaj ruske invazije
Iako Iran može predstavljati najneposredniju zabrinutost za Izrael i njegove susede, veliki uticaj ima rat u Ukrajini i napori da se ubedi ruski predsednik Vladimir Putin da prekine invaziju.
Taj sukob je uzdrmao svetska energetska tržišta, navodeći SAD i Evropu da apeluju na arapske i druge velike dobavljače nafte da pojačaju proizvodnju.
Rat bi takođe mogao uskoro dovesti do velikih izazova za bezbednost hrane, posebno širom Bliskog istoka, koji uvozi ogromne količine pšenice iz Ukrajine.
Izraelski premijer Naftali Benet se predstavljao kao posrednik između Putina, Ukrajine i Zapada, ali njegovi razgovori sa ruskim liderom tek treba da urode plodom.
Američki zvaničnici kažu da Blinken planira da razgovara o mogućim ulogama koje bi Izrael, koji je zabrinut zbog ruskog prisustva u svom severnom susedu Siriji, mogao da igra.
Izrael je hodao tankom linijom između Rusije i Ukrajine otkako su neprijateljstva počela prošlog meseca. Benet je izrazio podršku ukrajinskom narodu, ali nije osudio rusku invaziju.
Lapid je bio mnogo otvoreniji u svojoj kritici Rusije, dajući Benetu malo prostora da nastavi svoje napore u posredovanju.
