Od Evropske unije očekuje podršku dok pojedine evropske poslanike naziva "najgorim ološem".
Uvrede koje je izrekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok se suočava sa višemesečnim masovnim antivladinim protestima, upalile su alarm evropskih institucija.
Dešavanja u zemlji, uključujući i postupanje policije na protestima, u evropskim institucijama prepoznata su kao problem.
Pojedini evroposlanici predlažu razmatranje dalje finansijske podrške Srbiji - kandidatkinji za članstvo u EU, a domaća opozicija poziva EU na uvođenje sankcija predstavnicima vlasti.
Nakon kritika, Vučić priznaje da je verovatno pogrešio što je evroposlanike Evropske zelene partije nazvao ološem, da bi odmah rekao da o njima misli "mnogo gore."
U Evropskom parlamentu je 9. septembra održana panel diskusija o demokratiji u Srbiji u organizaciji poslanika iz redova Socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Zelenih.
Ove grupacije čine više od trećine poslanika u Evropskom parlamentu.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje za RSE da su Vučićeve izjave bile šokantne za Evropljane i ljude iz evropskih institucija.
"To je tačka prekretnica koja je digla na noge sve u EU", smatra ona.
Minić podseća da je predsednik Srbije i ranije upućivao uvrede evropskim zvaničnicima, ali da je sada, kako je rekla, došao trenutak za "naplatu".
"Ovo je sada trenutak naplate svega prethodnog, ja mislim da će se naplata desiti", ocenila je Minić.
Višemesečna kriza u Srbiji izazvana je padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i stradanjem 16 ljudi.
Na masovnim antivladinim protestima, demonstranti predvođeni studentima u blokadi, zahtevaju odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu.
Demonstranti optužuju policiju za preteranu upotrebu sile u razbijanju demonstracija, što vlast i sama policija negiraju.
Šta je Vučić rekao?
Prisustvo delegacije Evropske zelene partije (EGP) na velikom protestu u Novom Sadu 5. septembra bilo je povod za predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ih nazove "najgorim evropskim ološem".
"Evropski ološ koji je došao da ruši našu zemlju, niste ni ološ nego ste gore od toga", poručio je Vučić u obraćanju javnosti u noći protesta.
Optužujući ih da su došli u Novi Sad da podrže nasilje i za pokušaj ugrožavanja stabilnosti i sigurnosti Srbije, poručio im je da će biti procesuirani u skladu sa zakonima Srbije.
Nakon toga su kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci (Tsetsi) i evroposlanik zelenih Razmus Nordkvist (Rasmus Nordqvist), koji su u Srbiji boravili na poziv opozicionog Zeleno-levog fronta, napustili zemlju.
Na novosadskom protestu veliki broj pripadnika policije je uz upotrebu palica, oklopnih vozila, suzavca i topovskih udara rasterao okupljene, nakon što je manja grupa maskiranih demonstranata napala policajce u kordonu pred zgradom Filozofskog fakulteta.
Šta je rečeno u Evropskom parlamentu?
Uoči rasprave o Srbiji, lideri Evropske zelene partije (EPP) pozvali su 9. septembra čelnike EU da razmotre dalje finansiranje Srbije zbog autokratskih tendencija njenog lidera Aleksandra Vučića.
Bas Ajkhut (Eickhout), kopredsednik grupe Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) rekao je da EU ne treba da finansira zemlju koja sve više liči na "autokratiju ruskog tipa."
Zeleni su tražili i reakciju institucija Evropske unije na postupke vlasti u Srbiji prema demonstrantima.
I budućnost vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Evropskoj narodnoj partiji naći će se na dnevnom radu.
Kako je najavio predsednik EPP-a Manfred Veber (Weber) narednih dana raspravljaće se o statusu SNS-a u toj evropskoj partiji, gde je vladajuća partija u Srbiji pridružena članica od 2016.
Na debati o Srbiji na marginama zasedanja Evropskog parlamenta, deo evroposlanika usaglasio se i o potrebi slanja misije u Srbiju kako bi se sagledala situacija na terenu.
Na toj debati je poslanik Zelenih iz Slovenije, Vladimir Prebilič, izjavio da mirni protesti nisu zločin, već temelj demokratije.
"Ovo je jedinstvena prilika da se pošalje prilika svakom građaninu Srbije - EU vas vidi, mi vas čujemo i uz vas smo", poručio je.
Tokom debate predstavnici dela opozicije iz Srbije zatražili su osudu policijske brutalnosti i pritisak na režim kroz sankcije.
Sankcije su zatražene za predsednika Aleksandra Vučića, predsednicu parlamenta Anu Brnabić, ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i premijera Đura Macuta.
Evroposlanici su ukazali i na Vučićeve bliske veze sa Kinom i Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.
Na to je upozorila kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci, koja je bila meta Vučićevog napada.
"Vučić stvara dodatnu tenziju i konfuziju jer nije moguće zatvarati oči na to što on ide u Kinu, rukuje se sa Putinom, a istovremeno se rukuje i sa nama", rekla je ona na konferenciji za medije u Evropskom parlamentu.
Navela je i da je njihova delegacija svedočila u petak u Novim Sadu "autoritarizmu sa kojim se građani Srbije suočavaju svakodnevno".
Šta kažu u Beogradu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon kritika u EP izjavio da je verovatno pogrešio što je evroposlanike Evropske zelene partije nazvao ološem jer predsednik države ne treba da koristi tu reč u javnom diskursu.
Međutim, nije propustio da doda da o njima misli "mnogo gore", tvrdeći da su došli da učestvuju "u nasilnim demonstracijama i da su posle toga još lagali i obmanjivali javnost oko toga šta se dogodilo".
Naveo je za TV Prva i da je opozcija "otišla predaleko", ocenjujući da je njihov zahtev da se uvedu sankcije protiv nosilaca vlasti "usmeren protiv države i naroda."
Prethodno je šef diplomatije Marko Đurić za istu televiziju ocenio da zahtev opozicije "nanosi štetu imidžu Srbije."
On je rekao da se tome raduju različiti propagandisti u regionu koji žele Srbiju da prikažu kao "nedoraslu despotiju u kojoj, eto, nacionalizam i mržnja caruju i kod vlasti i kod opozicije".
Kabinet predsednika Srbije nije odgovorio na upit RSE povodom zahteva dela evroposlanika u vezi sa krizom u Srbiji i kritikama zbog uvreda dvoje evroposlanika.
Na upit RSE nije odgovorio ni lider vladajuće stranke Miloš Vučević povodom najava da će EPP raspravljati o statusu SNS.
Šta se može očekivati?
Nisu stigle ohrabrujuće poruke iz Evropskog parlamenta za Srbiju, zemlju čiji lideri insistiraju na njenom evropskom putu.
Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove u Beogradu kaže za RSE da je Vučićeva retorika skrenula pažnju EU na dešavanja u Srbiji.
On očekuje značajno veći pritisak na Evropsku komisiju i predsednicu Ursulu fon der Lajen da ispita odnos EU prema Srbiji.
"I da razmisli da li želi novcem građana EU da podržava autoritarni režim u Srbiji", dodao je.
Srbija je pregovore o pridruživanju EU započela 2014. i godinama je uz Crnu Goru važila za zemlju koja najbrže napreduje.
Međutim, od kraja 2021. nije otvorila nijedno poglavlje kako zbog nepridruživanja sankcijama protiv Rusije, tako i zbog izostajanja napretka u vladavini prava.
Komesarka EU za proširenje Marta Kos ocenila je 8. septembra da u Beogradu postoji problem.
Ona je poručila da "teško nasilje i vandalizam" na ulicama Srbije hitno moraju da prestanu navodeći da policije mora da postupa prikladno i poštuje osnovna prava".
"Izgradite nezavisno pravosuđe, koje će se efikasno boriti protiv korupcije. Oslobodite medije i osigurajte im da izveštavaju nezavisno. Sprovedite izborne reforme koje će osigurati da samo volja građana Srbije odlučuje o većini u parlamentu", navela je Kos.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje da u EU "više nema vere u to da ovaj režim može da opstane".
Par nedelja pre nego što je uputio uvrede pojedinim evroparlamentarcima, Vučić je pismom predsednici Evropske komisije objašnjavao situaciju u Srbiji tražeći razumevanje i podršku.
Naim Leo Beširi smatra da niko u EU nema zabludu o tome "ko je predsednik Vučić i kakv je njegov režim", već da je problem u tome što opozicija nije napravila jasnu alternativu.
"I onda svoj program približila vrednostima EU. Takva opozicija bi dobila podršku. Novi Vučić sa istim ili sličnim stavovima, samo da bi se Vučić promenio, za to niko u Evropi nije zainteresovan", naveo je.
Studenti u blokadi, koji predvode antivladine proteste, zahtevima za odgovornošću vlasti za nesreću u Novom Sadu, pridodali su i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Vučić, koji je više puta tokom protekle decenije raspisivao vanredne izbore, za sada odbacuje tu mogućnost.
*Tekst je ažuriran izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.