Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je pobuna građana Novog Sada protiv režima Aleksandra Vučića. Sagovornici su bili Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome zašto je Novi Sad jedan od najjačih centara otpora režimu, kako članovi Srpske napredne stranke više ne mogu da postave nijedan promotivni štand u Novom Sadu jer ih građani odmah izvižde i oteraju, kako je vlast pokušala da diskredituje pobunjene Novosađane lažno ih optužujuću da su separatisti koji žele da otcepe Vojvodinu od Srbije, kao i o tome kako su Novosađani pokazali da se ne plaše ni najbrutalnijih napada policije.
Razgovaralo se i o tome zašto je Aleksandar Vučić dva puta najavljivao da će održati miting u Novom Sadu, pa je odustajao, kako preti da će "oslobodit Novi Sad od onih koji mrze Srbiju", kako su režimski mediji novosadske kritičare vlasti, posebno one koji nisu srpske nacionalnosti, proglašavali ustašama i kako se Srpska napredna stranka boji čak i izbora za Savete mesnih zajednica u Novom Sadu, pa ih nezakonito odlaže jer joj je jasno da je većinsko raspoloženje u glavnom gradu Vojvodine antirežimsko.
Vaš browser nepodržava HTML5
Most
Omer Karabeg: Da li je Novi Sad u ovom trenutku jedan od najznačajnijih centra građanske pobune u Srbiji?
Bojan Pajtić: Novi Sad verovatno jeste jedan od najznačajnijih centara pobune. Ima i drugih centara. Vidimo šta se dešava u Užicu, Kraljevu, Beogradu, Nišu, Novom Pazaru, širom Srbije. Novi Sad je jedan od centara otpora kako zbog svoje multinacionalne strukture i činjenice da je veliki univerzitetski grad, tako i zbog tragične okolnosti da se ubistvo na železničkoj stanici desilo upravo u ovom gradu i da ljudi to doživljavaju prilično lično. Mnogi Novosađani su poznavali neke od onih koji su stradali, a često su i koristili železničku stanicu.
Kod Novosađana ta tragedija nije samo motiv za borbu protiv korupcije autoritarnog režima zbog čijeg pljačkaškog postupanja ginu ljudi, nego izaziva i osećanje da su svi oni mogli biti žrtve. U tom smislu Novi Sad jeste jedno od žarišta otpora i praktično je nemoguće da se u Novom Sadu održi neki značajniji skup Srpske napredne stranke. Poslednjih osam meseci oni ne mogu da postave nijedan promotivni štand u Novom Sadu. Čim ga postave, građani ga za dva-tri minuta uklone. Već osam meseci na ulicama nema naprednjaka, ako se i pojave, onda je to uz veliko obezbeđenje.
Neki vidovi radikalnijeg otpora počeli su u Novom Sadu i pre tragedije na železničkoj stanici. Podsetio bih na bunt aktivističke grupe Stav na Filozofskom fakultetu i na akciju članova građanskog pokreta Bravo koji su na prošlim izborima upali u kol centar Srpske napredne stranke odakle su se kupovali glasovi. Logično je da u multinacionalnom Novom Sadu otpor presvučenim radikalima bude nešto veći nego negde drugde.
Najevropskiji grad
Rade Veljanovski: Novi Sad je zaista jedan od najsnažnijih centara građanske pobune ne samo zbog toga što se tragedija, koja je izazvala pobunu u celoj Srbiji, dogodila u Novom Sadu, već i zato što taj grad ima demokratski, proevropski kapacitet. Dobro poznajem Novi Sad jer sam osam godina držao predavanja na novinarskom smeru na Filozofskom fakultetu i uvek sam smatrao da je Novi Sad jedan od naših najevropskijih, možda najevropskiji grad sa ljudima koji na građanski i demokratski način promišljaju prošlost, sadašnjost i budućnost.
Režim je godinama nastojao da smanji taj demokratski i proevropske kapacitetet Novog Sada, ali u tome nije uspeo. Logično je da pobune kreću iz velikih gradova, - Novog Sada, Beograda, Niša, ali, kao što smo videli proteklih meseci, želja za promenom snažno je prisutna i u malim mestima.
Rade Veljanovski: Kada bi Vučić pokušao da organizuje miting samo pozivom, kao što to čine studenti, suočio bi se sa realnošću da mu ne bi došlo više od par stotina ljudi. Novi Sad je prkosan.
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka je dugo vladala Novim Sadom. Dobijala je izbore ne samo za Gradsku skupštinu, nego i za Savete mesnih zajednica. Međutim, danas su u totalnoj defanzivi. Da li su naprednjaci praktično izgubili Novi Sad?
Bojan Pajtić: Ubeđen sam da su izgubili ne samo Novi Sad, nego i celu Srbiju. To će pokazati prvi naredni izbori. A Novi Sad su izgubili do te mere da nikada više neće imati većinu u gradskoj skupštini. Oni ni 2012. godine nisu pobedili na izborima za gradsku skupštinu, već su uspeli da silom i potkupljivanjem preuzmu vlast. U demokratskim uslovima naprednjaci nikada ne bi pobedili u Novom Sadu, pobeđivali su samo u uslovima potpunog medijskog monopola i i kupovinom glasova.
Koliko znamo, kroz sve ove godine u Novom Sadu se kupovalo oko 30.000 glasova. Međutim, u sadašnjim okolnostima pobune neće im vredeti ni kupovina, ni teranje ljudi, koji rade u javnom sektoru, da glasaju za režim. Mislim da su potpuno svesni toga. To pokazuje i činjenica da uz groteskne izgovore ne žele da raspišu izbore za Savete mesnih zajednica iako su članovima Saveta odavno istekli mandati.
Rade Veljanovski: Da je Srpska napredna stranka u velikoj meri izgubila svoje pozicije i podršku - u to nema nikakve sumnje. Studenti kažu - baba mi gleda N1. Ali nije reč samo o gledanju televizije, već o činjenici da mesecima uz studente na ulice i trgove izlaze i njihovi roditelji i njihove i bake i deke. Buđenje svesti zahvatilo je ogroman broj ljudi što se ranije nije dešavalo. Pomenuto je da se naprednjaci kriju u Novom Sadu, međutim ovde u Beogradu Vojislav Šešelj, koji je idejni otac Aleksandra Vučića, zapretio je ovih dana da će, ako policija ne skloni demonstrante iz glavne ulice u Zemunu, pozvati četnike da počiste sve te ljude.
To je ozbiljna pretnja. Veliko je pitanje da li režim u ovom trenutku sme da krene sa većom represijom. Ja se iskreno nadam da neće, ali očigledno je da takvih ideja ima o čemu govori i Šešeljeva pretnja.
Pročitajte i ovo: Tužilaštvo i sud u ratu, optužnice za smrt 16 ljudi u Novom Sadu nema"Separatisti" i "ustaše"
Omer Karabeg: Režim je pokušao da diskredituje pobunjene studente i građane Novog Sada tako što ih je proglasio vojvođanskim separatistima koji navodno žele da otcepe Vojvodinu od Srbije. Čak je u februaru na mitingu vladajuće stranke u Sremskoj Mitrovici na predlog Aleksandra Vučića aklamacijom usvojena deklaracija o srpskoj Vojvodini da bi se navodno sprečilo njeno otcepljenje. Da li to prolazi u narodu?
Bojan Pajtić: To im ovog puta apsolutno ne prolazi. Ta jeftina demagoška priča ponekad je uspevala kod nekih slojeva stanovništva. Ovoga puta to nije prošlo ni kod njih. Gledao sam izveštaje sa mitinga u Sremskoj Mitrovici gde je usvojena deklaracija o srpskoj Vojvodini. Kada su Vučićevim pristalicama, koji su na miting dovezeni autobusima, novinari postavljali pitanja, njima uopšte nije bilo jasno ko to želi da se otcepi od Srbije. Kad su videli da im ovoga puta ta demagogija ne prolazi, naprednjaci su je veoma brzo napustili. Ali ostalo je nazivanje kritičara režima ustašama.
Što je neko više za građansko društvo i što se više zalaže za etničku toleranciju - to je njima dokaz da nije Srbin, nego ustaša. To je naročito korišćeno protiv ljudi koji nisu srpskog porekla. Takva kampanja vođena je protiv Dinka Gruhonjića, Nedima Sejadinovića, Ane Lalić, Marinike Tepić. Da nije strašno to bi bilo groteskno jer na ovim prostorima ustaša nikad nije bilo. Ali to je vrlo opasno jer neki ostrašćeni fanatik može da nasrne na život tih ljudi kada vidi da ih na Pinku nazivaju ustašama, pa čak ih i sam predsednik države tako naziva.
Rade Veljanovski: Priča o separatistima i ustašama nije spin od juče. To je radio i Miloševićev režim, a sadašnji režim je zapravo kontinuitet tog režima. Takvoj politici se pribegava kada se želi homogenizovati nacija. Kad se takve etikete lepe ljudima, to se čini da bi se oni izopštili iz društva, da ne mogu da se pojavljuju na javnoj sceni i da budu srećni ako nisu iza rešetaka. A što se tiče priče o separatizmu, autonomija Vojvodine je po Ustavu Srbije potpuno legitimna.
Ona ima svoje istorijske, ekonomske, demografske i kulturne korene, a ljudima, koji se zalažu za takvu ustavnu autonomiju, lepe se etikete da su separatisti. Nikada, ni kod jednog od tih ljudi, sa kojima sam godinama sarađivao, nisam osetio da oni žele da izdvoje Vojvodinu iz Srbije. To je apsolutno izmišljena priča kojom vlast hoće da zavede narod.
Pročitajte i ovo: Vučićevo 'kontroverzno' pomilovanje naprednjačkih aktivistaNepoželjan
Omer Karabeg: Da li se Vučić plaši Novog Sada i Novosađana? On je najavio da će 5. jula održati miting u Novom Sadu, pa je odustao. Bilo je takođe najava da će se miting na Sretenje održati u Novom Sadu, pa je onda odlučeno da bude u Sremskoj Mitrovici.
Bojan Pajtić: Vučić se apsolutno plaši Novog Sada. U jednom trenutku je nameravao da ode u Institut u Sremskoj Kamenici, dakle u okolinu Novoga Sada, da promoviše nekakve radove i to u potaji. Jedan lekar iz Instituta objavio je na društvenim mrežama da izgleda da Vučić dolazi pošto se oko Instituta odjednom pojavio veliki broj nepoznatih ljudi koji su stigli autobusima. Taj čovek je odmah priveden i poseta je otkazana zbog paničnog straha Aleksandra Vučića. Ja mu zaista ne preporučujem da organizuje bilo kakav skup u Novom Sadu zbog toga što Novosađani zaista fiziološki reaguju i na Srpsku naprednu stranku i na njene funkcionere.
Organizovani dolazak članova i funkcionera Srpske napredne stranke iz cele zemlje na miting u Novom Sadu neminovno bi doveo do neposrednog susreta Novosađana i tih ljudi i ja se plašim ishoda. Toplo mu savetujem da to ne čini i da ne gura prst u oko Novosađanima jer bi se miting Srpske napredne stranke u Novom Sadu doživeo kao seirenje nad žrtvama koje su stradale prilikom pada nadstrešnice na železničkoj stanici i kao prkošenje buntu građana. Naravno da je ogromna frustracija i Aleksandra Vučića i njegovih ljudi što u drugom najvećem gradu u državi ne mogu da organizuju skup. To ih praktično automatski delegitimiše. Ali njihov pokušaj da na silu i po svaku cenu organizuju miting u gradu koji ga apsolutno ne želi i sa ljudima koji bi bili dovedeni da izigravaju Novosađane - predstavljao bi preveliki bezbednosni rizik.
Njegova jučerašnja poseta obroncima Novog Sada upravo potvrđuje kakav i koliki strah od ovog grada Aleksandar Vučić nosi u sebi. Zločinac uvek oseća potrebu da se vrati na mesto zločina, ali zločinac je, istovremeno, svestan da je kriv. Zato su i ova "poseta", kao i pokušaj posete Sremskoj Kamenici, indikatori njegovog straha. Dogodila se na prepad, a ne uz protokole kakvi slede kada se na zvaničnom događaju pojavljuje predsednik države. "Posetu" su obezbeđivale hiljade policajaca, prilaz mestu na kome se nalazio bio je zakrčen stotinama automobila pripadnika SNS iz cele Vojvodine jer je malo ko u Novom Sadu uopšte spreman da bude viđen kao podržavalac "vođe", a u grad, ponovo, nije ni ušao. Tačka na kojoj se nalazio udaljena je 10 kilometara od centra.
Pročitajte i ovo: Kordon policije nije dozvolio demonstrantima da priđu gradilištu koje je obišao VučićOmer Karabeg: Da li bi Vučić u Novom Sadu mogao da organizuje Ćacilend?
Rade Veljanovski: Pretpostavljam da ne bi. Ali da li se boji mitinga? Ja mislim da se je on i te kako bojao kako će mu proći mitinzi koje je organizovao u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Nišu i u drugim mestima. Da nije, ne bi na te mitinge autobusima dovlačio tolike ljude iz cele Srbije. On nije u stanju da održi nijedan miting na koji će samo da pozove ljude bez tolikih autobusa i zloupotrebe državnih resursa.
Kada bi Vučić pokušao da organizuje miting samo pozivom, kao što to čine studenti, suočio bi se sa realnošću da mu ne bi došlo više od par stotina ljudi. Novi Sad je prkosan. Vučić bi mogao da na miting u Novom Sadu autobusima i na sve moguće načine dovede veliki broj ljudi, ali bi se suočio sa velikim bojkotom i sa reakcijama koje bi mu ponovo dale do znanja da nije poželjan u Novom Sadu.
Bojan Pajtić: Njegova jučerašnja poseta obroncima Novog Sada upravo potvrđuje kakav i koliki strah od ovog grada Aleksandar Vučić nosi u sebi. Zločinac uvek oseća potrebu da se vrati na mesto zločina, ali zločinac je, istovremeno, svestan da je kriv.
"Oslobađanje" Novog Sada
Omer Karabeg: Vučić stalno govori da treba osloboditi Novi Sad od, kako on kaže, onih koji mrze Srbiju. Bojite li se da bi zbog toga mogao da krene sa većom represijom u Novom Sadu?
Bojan Pajtić: Oni su već krenuli sa velikom represijom u Novom Sadu, ali je odgovor građana bio žestok. Setimo se privođenja uoči 15. marta grupe aktivista iz Novog Sada koji su na medijima bliskim režimu proglašeni za nekakve zaverenike koji su hteli da sruše ustavni poredak, a oni su potpuno kolokvijalno razgovarali o eventualnom ulasku u RTS što nema nikakve veze sa rušenjem ustavnog poretka.
Građani su burno reagovali, blokada zgrade suda i tužilaštva bila je premanentna i policija dugo nije uspela da je razbije. Vučić je mnogo puta nasrtao na Novi Sad, ali građani se nisu uplašili. Kada je jedan režim zaista pred padom, kada postane sramota da se glasa za njega, onda postane predmet poruge. Studenti i građani su se sami prijavljivali da budu privedeni. U pravnoj državi, kada vas privede policija, to je razlog za nelagodu jer ste na neki način prekršili zakon, a ovde, kada vas privede policija, to znači da ste častan čovek koji ima integritet. Strah je potpuno razbijen. Pretnja represijom jednostavno ne pije vodu jer su građani toj represiji već pružili snažan otpor.
Rade Veljanovski: Ako bi Vučić stvarno krenuo da represijom oslobađa Novi Sad od onih koji mrze Srbiju, onda bi pre svega morao da krene od svojih pristalica jer oni mrze progresivnu, demokratsku, građansku i proevropsku Srbiju. Spin da ljudi, koji imaju kritički odnos prema njemu i režimu, mrze Srbiju je potpuno apsurdan, ali Vučić već odavno reaguje u onom dobro poznatom stilu - država to sam ja, pa, kad neko njega kritikuje, kaže da taj mrzi i Srbiju i srpski narod. To su ti spinovi i laži koji, nažalost, prolaze kod jednog broja ljudi.
Studentski i građanski protesti zapravo treba da demistifikuje ovaj sistem koji načelno dopušta slobodu mišljenja, a onda režimski mediji pozivaju vlast i policiju da oštrije nastupi prema demonstrantima i studentima. Režim je zaista preterao s lažnom pričom da kritičari vlasti mrze Srbiju. Pošto je većina Srba protiv režima, da li to znači da svi oni mrze Srbiju. To je apsurdno. Oni kritikuju režim baš zato što vole Srbiju, što žele da žive bolje, da žive u slobodnoj u demokratskoj zemlji.
Pročitajte i ovo: 'Exit' saopštio da nepoznata lica sa tvrđave uklanjanju poruke podrške studentskim protestimaNeka krene iz Novog Sada
Omer Karabeg: U zaključku, da li je danas definitivno većinsko raspoloženje u Novom Sadu takvo da bi Vučić i Srpska napredna stranka izgubili svake izbore?
Bojan Pajtić: Nema nikakve dileme da u Novom Sadu Vučić i Srpska napredna stranka ne mogu dobiti izbore. Čak su i na prošlim parlamentarnim izborima bili u značajnoj manjini u odnosu na opoziciju uprkos kupovini glasova. Sada je antirežimsko raspoloženje mnogo dominantnije. Mnogi ljudi, za koje sam znao da su za Srpsku naprednu stranku, danas su ili neutralni ili su joj potpuno okrenuli leđa. Ta atmosfera je ireverzibilna i mislim da Vučić nema nikakvu šansu.
Pre neki dan je izjavio da se nazire neki mali prozor kako bi na budućim izborima Srpska napredna stranka ipak mogla da pobedi u Novom Sadu i Beogradu, ali on je potpuno svestan da oni nemaju nikakve šanse. Konačno to priznaje i time što ne dolazi u Novi Sad iako je to mnogo puta najavljivao. Preporučujem mu da se i dalje drži podalje od Novog Sada.
Rade Veljanovski: I ja mislim da je većinsko raspoloženje u Novom Sadu antirežimsko. Iako živim u Beogradu, bilo bi mi drago da se promena vlasti prvo dogodi u Novom Sadu. Nije bitno odakle će promena vlasti da krene, važno je da se raširi po celoj Srbiji. Veliki broj ljudi želi da odbrani ono što je do sada osvojeno osmomesečnim protestima.
Ako se studenti i opozicija budu dobro organizovali, ako izvedu veliki broj birača na izbore kao što se dogodilo devedesetih kada ih je 80 posto izašlo na izbore, ako budu imali kontrolore na svakom mestu, onda ima šanse na uspeh. Kažem ponovo - neka se to prvo dogodi u Novom Sadu, bio bih jako sretan.
Šesnaestominutna tišina i studenti u blokadi na otvaranju 25. Exit festivala