Dok predsednica Kosova Vjosa Osmani tvrdi kako ima "pouzdane informacije" prema kojima je predsednik SAD Donald (Trump) Tramp "nedavno sprečio" moguću eskalaciju bezbednosne situacije iz Srbije prema Kosovu, Vlada Kosova na dužnosti se ne oglašava.
Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o kakvoj eskalaciji situacije je reč, kakav je konkretno bezbednosni rizik postojao i kada, nisu odgovorili ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova.
Beograd je pak ocenio da predsednica Osmani lažno optužuje Srbiju, te da se radi o "zameni teza".
Inače, nedavne tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je sprečio sukob Kosova i Srbije izazivaju pažnju, ali i konfuziju, s obzirom na to da se u javnosti ne znaju detalji poput vremenskog perioda u kome je taj sukob mogao da se desi.
Radio Slobodna Evropa se obratio Beloj kući radi pojašnjenja ovih izjava, ali nije dobila odgovor.
Ni Vlada Kosova na dužnosti nije odgovorila na upite da li je upoznata sa tvrdnjama kosovske predsednice da je Tramp sprečio eskalaciju situacije, dok iz NATO-a nisu želeli da komentarištu to pitanje već su samo naveli da Zapadni Balkan ostaje "region od strateškog značaja za Alijansu", koja ostaje posvećena i dosledna regionalnoj stabilnost.
Predsednica Osmani je 10. jula u Vašingtonu rekla kako je predsednik Tramp u svojoj izjavi jasno referisao na "poslednjih nekoliko nedelja", te da nije reč o starim događajima, već o "veoma skorašnjim dešavanjima".
Iako nije iznela više detalja, Osmani je ovu tvrdnju iznela u kontekstu razgovora o ulozi SAD u stabilnosti Zapadnog Balkana, te dodala kako je Tramp dosad učinio sve što je u njegovoj moći da obezbedi mir u regionu.
Jeta Ljošaj (Loshaj), istraživač u Centru za bezbednosne studije na Kosovu, ocenjuje da postoji realna pretnja iz Srbije, posebno u obliku specijalnih operacija i hibridnih bezbednosnih pretnji.
Ona u izjavi za RSE dodaje da nedavna izjava kosovske predsednice o napadu iz Srbije samo potvrđuje višegodišnje zabrinutosti koje su postojale uglavnom unutar ekspertskih krugova, zasnovane na retorici srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Pročitajte i ovo: Kapčan: Posle globalnih neuspeha, Tramp bi mogao da se okrene Kosovu i SrbijiIpak, za Ljošaj je "zapanjujuće" da američki predsednik otvoreno govori kako je sprečio planove Srbije da napadne Kosovo, posebno što bi u praksi to značilo napad na NATO, te ukazuje da Alijansa nije iznela nikakvu zvaničnu reakciju.
S druge strane, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da je izjava kosovske predsednice da je poslednjih nedelja postojala bezbednosna pretnja iz Srbije "neozbiljna", te smatra da se izjava Trampa o tom pitanju odnosila na postizanje Vašingtonskog sporazuma između Kosova i Srbije, postignutog za vreme njegovog prvog mandata septembra 2020.
Šta je rekao Tramp?
Predsednik SAD, Donald Tramp, je najpre 15. juna na mreži Truth Social napisao da su tokom njegovog prvog predsedničkog mandata Kosovo i Srbija "išli prema teškom sukobu" i da je rat bio na rubu izbijanja, ali da ga je on zaustavio.
Svog tadašnjeg naslednika, bivšeg predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), optužio je da je "oštetio dugoročnu perspektivu nekim vrlo besmislenim odlukama", te rekao kako će "to popraviti, opet".
"Tokom mog prvog mandata, Srbija i Kosovo su se žestoko sukobljavali, kao što su to činili decenijama, i ovaj dugogodišnji sukob je pretio da preraste u rat. Zaustavio sam ga", napisao je Tramp.
Potom je na konferenciji za medije u Beloj kući 29. juna rekao da su SAD u poslednjih nekoliko meseci zaustavile ili sprečile sukobe više strana, uključujući Srbiju i Kosovo.
"Srbija se, znate, spremala za rat, sa grupom koju neću ni spominjati, jer se to nije desilo. Uspeli smo to da sprečimo, ali imam prijatelja u Srbiji koji je rekao da će ići u rat ponovo. Neću reći da je Kosovo u pitanju, ali jeste Kosovo. Spremali su se za ozbiljan rat, mi smo to sprečili. Sprečili smo to zbog trgovine. Hteli su da trguju sa Sjedinjenim Državama. Rekao sam – ne trgujemo sa onima koji ratuju", rekao je Tramp.
Potom je 9. jula ponovio da je zaustavio rat u regionu, preteći da će obustaviti trgovinu.
"Uspeo sam da rešim mnoge od situacija, kao što su Indija i Pakistan, Kosovo i Srbija. Rekao sam: hoćete li se boriti? Nećemo trgovati. I čini se da je to bilo prilično uspešno", rekao je Tramp.
Ove njegove izjave dolaze u trenutku kada su tenzije između Kosova i Srbije i dalje visoke, posebno na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Eskalacija situacije na severu Kosova kulminirala je septembra 2023. godine kada je oružana grupa Srba na čelu sa Milanom Radoičićem – bivšim potpredsednikom Srpske liste – napala policiju Kosova i ubila jednog policajca.
Kosovo je ovaj napad opisalo kao teroristički, te optužilo Srbiju da stoji iza njega, što je zvanični Beograd negirao.
Osmani je u Vašingtonu podsetila na ovaj napad u Banjskoj, te dodala da takvi događaji potvrđuju da je realna opasnost od sličnih incidenata u budućnosti, zbog čega je, kako je rekla, važno da postoji ne samo vojno, već i političko odvraćanje Srbije od takvih planova.
Ljošaj: Sukobi se ne mogu u potpunosti isključiti
Jeta Ljošaj navodi da istraživanja Kosovskog centra za bezbednosne studije, poput onog o povećanju snaga za specijalne operacije u Srbiji i tome kako Srbija vidi Kosovo u svojoj bezbednosnoj doktrini, pokazuju da postoji ozbiljna bezbednosna zabrinutost za Kosovo, ali da ipak postoje i neka ograničenja.
"Kada se procenjuje stvarna spremnost Srbije da pokrene širi, konvencionalni napad na Kosovo, moraju se uzeti u obzir i ograničenja. Dokle god je Kosovo pod zaštitom NATO-a, kome mandat misije KFOR-a potiče od Ujedinjenih nacija, svaki potez ka konvencionalnoj invaziji nosio bi visok rizik za Srbiju. Uprkos tome, Savet za nacionalnu bezbednost SAD je u septembru 2023. godine izdao upozorenje o vojnom gomilanju od strane Srbije na granici sa Kosovom, podsećajući nas da se takvi scenariji ne mogu u potpunosti isključiti”, navodi Ljošaj.
Ona navodi i da je mir u regionu Zapadnog Balkana krhak, te da zahteva kontinuiranu budnost i angažovanje NATO-a, ali i SAD.
Janjić: Bezbednosne snage u Srbiji se mesecima ne bave Kosovom
Dušan Janjić ukazuje da javnosti nije poznat novi pokušaj organizovanog napada na Kosovo, te da američki predsednik Tramp nije imao ni šta da sprečava.
"Očigledno da Vjosa Osmani baš ne prati šta se dešava u Srbiji, to su meseci kada se vojska, paravojska pa i policija bave nekim drugim stvarima, a ne Kosovom. Tako da mislim da je to neozbiljna politikantska politika i pokušaj da se umili Trampu i njegovoj ambiciji da dobije Nobelovu nagradu za mir, ali to ne odgovara činjenicama", kaže Janjić.
U Srbiji od novembra prošle godine traju masovni studentski protesti, sa kojih se od maja traži i raspisivanje vanrednih izbora.
Početkom jula na društvenim mrežama su se pojavile fotografije uz opis da se članovi oružane grupe iz Banjske nalaze u blizini Predsedništva Srbije kako bi zaštitili grupu studenata koji se protive blokadama, a koje podržava predsednik Aleksandar Vučić.
RSE je, koristeći alate za prepoznavanje lica, uspela da utvrdi da se u grupi nalazio Vladimir Vučetić iz Severne Mitrovice, a koji jeste jedan od 45 osoba optuženih da su izvršili napad u Banjskoj.
Reakcije iz Beograda
RSE se obratio Predsedništvu Srbije sa upitom da prokomentariše tvrdnje kosovske predsednice oko planova Beograda da napadne Kosovo proteklih nekoliko nedelja.
Odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Reagovao je, međutim, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, koji je naveo da je Osmani "pao mrak na oči" zbog unutrašnje političke krize i nemogućnosti formiranja novih institucija nakon februarskih izbora.
Kako se navodi u saopštenju, Osmani je lažno optužila Beograd za "sopstvene nasilne planove", te da političari iz Prištine "bestidno zamenjuju teze i otvoreno lažu".
"Krhki mir na severu Kosova i Metohije čuvamo samo zahvaljujući mudroj i odmerenoj politici predsednika Vučića i odgovornosti koju pokazuje srpski narod na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju.
Saradnja na tekstu Valona Tela