Šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kallas, ocenila je dijalog između Kosova i Srbije kao neophodan za napredak obe zemlje ka EU.
Kako u Prištini i Beogradu vide mogućnosti za ponovno pokretanje dijaloga, u vreme kada postoje pitanja o legitimitetu pregovaračkih strana i preduslovi za njihov povratak za pregovarački sto?
Šefica diplomatije Evropske unije poručila je ove nedelje da je "sada vreme za ponovno angažovanje" Kosova i Srbije u dijalogu posredovanom od strane Brisela za normalizaciju odnosa između dve zemlje.
Poruka Kaje Kallas, uz upozorenje da je dijalog neophodan kako bi one napredovale ka evropskoj integraciji, data je uoči njene posete prestonicama dve zemlje, u sredu i četvrtak.
Ranije, u Beogradu, rekla je da planira da pozove predstavnike iz obe zemlje u Brisel "što je pre moguće" kako bi razgovarali o narednim koracima - ne navodeći tačno ko će biti pozvan.
Vaš browser nepodržava HTML5
Poseta Kaje Kallas Beogradu: Spoljna politika, Kosovo i evrointegracije u fokusu razgovora
Međutim, poznavaoci političkih dešavanja u Prištini i Beogradu su pesimistični u pogledu mogućnosti za povratak na politički nivo dijaloga između dve zemlje u ovom trenutku.
Nakon parlamentarnih izbora 9. februara, Kosovo još nije uspelo da završi konstituisanje Skupštine, što bi otvorilo put procesu formiranja nove vlade.
S druge strane, Srbija se poslednjih meseci suočava sa brojnim protestima i političkim nemirima.
Legitimitet pregovaračkih strana
Afrim Hoti, profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, rekao je za Radio Slobodna Evropa da dijalog nema smisla ako ga ne vode lideri koji imaju kredibilitet i legitimitet u svojim zemljama.
Glavni problem, prema njemu, povezan je sa činjenicom da Kosovo vodi vlada u tehničkom mandatu.
U skladu sa Ustavom Kosova, dijalog sa Srbijom vodi isključivo vlada zemlje. S druge strane, u ovom procesu, srpsku stranu vodi njen predsednik.
"Ne verujem da ćemo imati rundu ili pokušaj za eventualni sastanak, barem ne dok se ne formira nova vlada na Kosovu", ističe Hoti.
Sastanak u Briselu 3. decembra 2024. između šefa diplomatije Evropske unije Kaje Kallas i premijera Kosova Albina Kurtija.
S druge strane, nakon incidenta u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine, koji je odneo živote 16 osoba, vlasti u Srbiji su se suočile sa višemesečnim protestima.
Vlada, koju je predvodio Miloš Vučević, podnela je ostavku i zamenjena je kabinetom koji trenutno vodi Đuro Macut, koji je, kao i njegov prethodnik, deo Srpske napredne stranke, koju je osnovao aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu rekao je za Radio Slobodna Evropa da su dešavanja poslednjih meseci u Srbiji ozbiljno uzdrmala Vučićevu vlast.
"U Srbiji nema legitimne vlade, već samo legalne", rekao je Janjić, dodajući da insistiranje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kallas, na ponovnom pokretanju dijaloga sada, izgleda kao birokratski pristup sa sloganom "mora da počne".
"Dobro je što je došla [Kallas, u Beograd i Prištinu], da vidi da su pregovarači sa kojima razgovara 'prazna priča', i da počne da priprema svoj aparat i sebe za metodologiju pregovora. U suprotnom, izgubiće mandat posrednika [u dijalogu]", ocenjuje Janjić.
Pročitajte i ovo: Kallas poziva na izlazak iz političkog zastoja na Kosovu, kaže da je počelo ukidanje meraSledeća faza procesa
U sredu, Vučić je rekao da je "Srbija posvećena konstruktivnom dijalogu uz posredovanje EU".
Međutim, dodao je da je podsetio šeficu diplomatije Kallas da je formiranje Zajednice srpskih opština od strane kosovske strane "preduslov za dalji napredak u dijalogu".
Spremnost Kosova da učestvuje u procesu dijaloga izrazila je i predsednica Vjosa Osmani, ali je pozvala EU da prethodno "moramo razgovarati o ukidanju mera od strane EU, jer to šteti i samom kredibilitetu EU".
Pročitajte i ovo: Koje kaznene mere je EU počela da ukida Kosovu?EU je uvela kaznene mere protiv Kosova 2023. godine - nakon povećanja tenzija na severu zemlje. Takve mere su i dalje na snazi.
U aprilu, Kallas je izjavila da EU razmatra greške u briselskom dijalogu između Kosova i Srbije, kako bi oživela proces.
Zgrada Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, gde su vođeni prethodni razgovori u okviru dijaloga Kosovo-Srbija.
Pozivajući se na ovu izjavu, Hoti izražava mišljenje da nema mnogo tema o kojima se može razgovarati, kad god se dijalog u Briselu ponovo pokrene.
Prema njemu, problem ostaje sprovođenje postignutih sporazuma između dve zemlje, uključujući onaj glavni, Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, poznat kao Ohridski sporazum.
"Na kraju krajeva, ako imamo u pozadini listu sporazuma, za koje je postignut dogovor od strane relevantnih lidera, a nemamo njihovo praktično sprovođenje, nastavak pregovaračkog procesa postaje nepotreban, nelogičan, nema racionalnost", kaže Hoti.
On očekuje da nova strategija Kallas u narednoj fazi dijaloga bude sprovođenje dosadašnjih sporazuma, vršeći uravnotežen pritisak na obe strane.
Janjić se takođe nada da eventualni nastavak procesa, kad god se desi tokom mandata Kallas, neće biti ponavljanje pristupa "upravljanja konfliktom", kao što je bio, prema njemu, tokom mandata njenog prethodnika, Josepa Borella.
"Nadam se da će oni [EU] ozbiljno razmisliti i krenuti putem koji će slediti Amerikanci. To znači: okrugli stolovi, skraćeni procesi pregovora i, najvažnije, otvaranje 'Kancelarije za implementaciju'", kaže Janjić.
"Kancelarija za implementaciju", prema njemu, nadgledala bi implementaciju svih postignutih sporazuma do sada u procesu dijaloga i izveštavala EU o rezultatima.
Međutim, on ne očekuje da će proces biti ponovo pokrenut do kraja ove godine, bez postizanja stabilizacije okolnosti i političkih scena na Kosovu i u Srbiji.