Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na obeležavanju Dana sećanja na stradanje srpskog stanovništva u hrvatskoj akciji "Oluja" 1995. da "nikome neće dozvoliti da ugrozi" Srbiju i bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku.
"Onima koji prizivaju novu 'Oluju' u Srbiji i Republici Srpskoj - molim vas ne pokušavajte, nijedna vam više neće uspeti", rekao je Vučić 3. avgusta, ne precizirajući o kome govori.
Na ceremoniji obeležavanja 30. godišnjice "Oluje" koju su u Sremskim Karlovcima zajedno organizovale Srbija i Republika Srpska (RS), Vučić je pozvao sve da se ujedine i da se "bore za očuvanje" RS-a.
"Onima koji misle da je došlo vreme za ukidanje Republike Srpske, garantujem u ime Srbije i u moje ime, bar dok sam predsednik, biće i živeće Republika Srpska i ništa joj nećete moći svi zajedno", rekao je Vučić, takođe ne navodeći na koga misli.
Predstavnici vlasti Srbije i Republike Srpske u Sremskim Krlovcima, 3. avgust 2025.
Uputio je "molbu" predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku da "čuva mir" i dodao da će Srbija" pomoći šta može po tom pitanju".
"Čuvaćemo stabilnost, ali ćemo biti dovoljno sposobni i jaki da svoju zemlju odbranimo mnogo bolje nego što smo to umeli i uspeli pre 26 ili 30 godina", rekao je Vučić.
On se izvinio izbeglima iz Hrvatske što ih tada "nismo dočekali kako priliči".
Zavisno od izvora, procene broja Srba koji su napustili Hrvatsku tokom operacije "Oluja" kreću se od 130.000 do 250.000, a nevladina organizacija Documenta identifikovala je više od 2.300 žrtava, većinom srpskih civila.
Pročitajte i ovo: Tri decenije od 'Oluje': Milanova i Draganina pričaDodik: Potrebna nam je politička ofanziva
Predsednik RS-a Milorad Dodik, koji je u Bosni i Hercegovini (BiH) pravosnažno osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, izjavio je u Sremskim Krlovcima da je Srbima potrebna "neka vrsta političke ofanzive" jer drugačije "neće moći da se odbrane".
"Narod Srbije i Republike Srpske mora da se konsoliduje oko politike koja na prvo mesto stavlja srpski narod", rekao je Dodik u govoru okupljenima.
Ponovio je da BiH "nije njegova država".
"Republika Srpska hoće da vidi snažnu i veliku Srbiju. Ovaj narod, ako hoće budućnost, mora stati iza Aleksandra Vučića", rekao je Dodik navodeći da "ovo nije politički miting".
Dodao je da Srbiju voli više nego "oni koji je blokiraju", aludirajući na višemesečne antivladine proteste predvođene studentima, sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu.
S desna na levo: Predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i predsednici Srbije i RS Aleksandar Vučić i Milorad Dodik u Sremskim Krlovcima, 3. avgust 2025.
Obeležavanju su prisustvovali i predsednici skupština Srbije i Republike Srpske Ana Brnabić i Nenad Stevandić, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, članovi vlada Srbije i Republike Srpske i članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović.
Na skupu je bio i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, kao i Miloš Pavlović, organizator grupe koja se protivi studentskim protestima i blokadama fakulteta.
Okupljenima su se obratili i izbegli u "Oluji", a parastos je služio poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na obeležavanju 30. godišnjice stradanja srpskog stanovništva u "Oluji", Sremski Krlovci, 3. avgust 2025.
Kolone autobusa ka Sremskim Karlovcima
Više hiljada ljudi okupilo se na centralnom trgu u Sremskim Karlovcima nekoliko sati uoči početka skupa.
Okupljeni su nosili bele majice sa natpisom "Oluja je pogrom", što je bio i naziv državne ceremonije.
"Sećam se svojih poginulih drugova, prijatelja i rodbine. Moja kuća je spaljena, više ništa nije ostalo. Ja sam došao kao vojnik, a deca i žena su bili u koloni, nisam ni znao gde su", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) na obeležavanju penzioner Vujadin.
Od dolaska u Srbiju živi u Veterniku, naselju u okolini Novog Sada, koje je pretežno naseljeno izbeglicama iz Hrvatske i BiH.
Reporteri RSE su na putu ka Sremskim Karlovcima videli desetine autobusa koji su organizovano dovozili ljude na ceremoniju.
Takva praksa ponavlja se otkako je Srbija počela da obeležava stradanja u "Oluji" 2015. godine.
Kolona autobusa na putu ka Sremskim Karlovcima, 3. avgust 2025.
Deo opozicije na komemoraciji u Hrvatskoj
Delegacije opozicionog Pokreta slobodnih građana i Zeleno-levog fronta prisustvovale su 3. avgusta komemoraciji u selu Donji Žirovac u Hrvatskoj.
Na tom mestu su u danima nakon vojne operacije "Oluja" ubijeni civili iz izbegličke kolone.
Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom saboru Milorad Pupovac izjavio je da je na području Gornjeg i Donjeg Žirovca, te šume Obljaj, ubijeno 78 osoba, od kojih 48 civila, 17 vojnika i 13 osoba za koje se još ne zna jesu li bili civili ili vojnici.
"Postupak utvrđivanja odgovornosti nikad nije ni započet, a za državne institucije ti događaji ne postoje ni kao razlog evidentiranja, ni procesuiranja odgovornih, pa čak ni održavanja komemoracija", rekao je Pupovac.
Cveće za stradale u operaciji "Oluja" na obeležavanju 30. godišnjice u selu Donji Žirovac u Hrvatskoj, 3. avgust 2025.
Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front saopštili su da su zajedničkim prisustvom na komemoraciji želeli da iskažu poštovanje prema nevinim žrtvama i da podsete na značaj istine, sećanja i odgovornosti kao temelja za pomirenje u regionu.
"Zločini, ma gde i nad kim da su počinjeni, ne smeju biti zaboravljeni niti relativizovani. Odgovornost ne treba tražiti u narodima, već u politikama i strukturama koje su raspirivale mržnju i sukobe", navodi se u saopštenju.
Komemoracija stradalima u "Oluji", Donji Žirovac, 3. avgust 2025.
Dva viđenja 'Oluje'
Godišnjica operacije "Oluja" u Hrvatskoj se obeležava 5. avgusta, na dan kada je završena, kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
Tom zajedničkom akcijom vojnih i policijskih snaga je Hrvatska povratila delove zemlje koji su bili pod upravom lokalnih Srba, nakon pobune 1991. godine.
Zvanični podaci hrvatskih nevladinih organizacija, objavljeni prethodnih godina, navode više od 600 ubijenih civila i više od 200.000 proteranih Srba tokom te operacije.
Zagrebačka organizacija Documenta objavila je krajem jula da je identifikovala 2.353 žrtve za vreme i posle operacije "Oluja", među kojima većinu čine civili srpske nacionalnosti.
Haški tribunal je u aprilu 2011. godine prvostepeno osudio hrvatske generale Antu Gotovinu na 24 godine zatvora i Mladena Markača na 18 godina za zločine počinjene tokom akcije "Oluja".
Međutim, u novembru naredne godine Pretresno veće Tribunala je poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo dvojicu generala.
Pročitajte i ovo: Žrtve 'Oluje' zaboravljene i u Hrvatskoj i u Srbiji