Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Američki potpredsednik Joseph Biden posetiće region Zapadnog Balkana u nedelji koja počinje 18. maja i verovatno će prvo biti u Sarajevu i Beogradu, a zatim u Prištini, najavio je odlazeći američki ambasador u Srbiji Cameron Munter. Jonathana Eyala, direktora studija u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene bezbednosne studije (Royal United Services institute for Defence and Security Studies) pitamo najpe kako objašnjava činjenicu da američki vicepredsednik Biden samo nekoliko meseci nakon izbora na funkciju dolazi u posetu Zapadnom Balkanu, regionu koji ne stoji visoko na listi američkih spoljnopoitičkih prioriteta.
Beograd je najavu da će Kosovo uskoro biti primljeno u Međunarodni monetarni fond označio kao lošu, iako ne i tragičnu vest. Najviši zvaničnici Srbije, na čelu sa predsednikom Tadićem, kažu da to nije moglo biti sprečeno, ali da to ne znači da je tim činom Kosovo postalo članica UN ili nezavisna država.
Delta holding Miroslava Miškovića, zbog ozbiljne finansijske krize, kako prenose mediji, već nekoliko nedelja iza zatvorenih vrata pregovara s Vladom Srbije. Iz Vlade, međutim, demantuju da vode razgovore ove vrste. Da ekonomska kriza nije zaobišla ni jednog od najvećih srpskih biznismena, ne treba mnogo dokazivati, kao ni to da će mu trebati pomoć države. Država će se, dakle, naći pred velikim moralnim, pa i političkim, problemom – da li, ili, kako da pomogne tajkunu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić učestvuje danas na ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemalja u Havani. Šta srpski šef diplomatije očekuje da će postići na sastanku tog skupa, i da li je bilo opravdano trošenje novca srpskih poreskih obveznika za to njegovo putovanje?
Pripadnici Vojske Srbije neće učestvovati na predstojećoj vojnoj vežbi članica NATO-a i Partnerstva za mir u Gruziji. Formalnu odluku o tome vlada u Beogradu trebalo bi da donese na prvoj narednoj sednici.
“Anatomija globalističkog smrada” – naziv je, sme li se reći, knjige Dragana M. Filipovića, bivšeg radnika Državne bezbednosti i jedno vreme savetnika Radovana Karadžića, koji je tokom vanrednog stanja 2003., nakon ubistva Zorana Đinđića, pobegao u inostranstvo.
Tokom posete SAD-u, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić dao je izjavu o BiH koja je ustalasala bh., regionalnu, pa i američku javnost. Novinarima i urednicima Washington Times-a je, naime, rekao da je potpuno 'bizarno i nelogično' da država koja je protektorat UN-a i kojom upravlja međunarodni predstavnik postane članica Vijeća sigurnosti u januaru iduće godine.
Javna je tajna da su srpski krupni biznis i srpske političke stranke u čvrstom finansijskom zagrljaju. Nije, međutim, lako dokazati koji tajkuni finansiraju koje partije jer ni jedni ni drugi neće da obelodane svoje mračne novčane veze. Iako su privatne donacije partijama legalna praksa svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, stranke takve finansijske priloge kriju. I upravo time krše zakon.
Dok predsednik Srbije i Vlada uveravaju da će zemlja usvojenim merama štednje imati makroekonomsku stabilnost, ekonomisti smatraju da je to samo kupovina vremena i da, ako ne bude priliva deviza i reprograma dugova, Srbija u ne tako dalekoj budućnosti može zaigrati u ritmu argentinskog tanga ili ruskog kazačoka.
Institucije Kosova odbacile su optužbe iznete u izveštaju BBC-ija, u kome se kaže da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova otimali, mučili i u nekim slučajevima ubijali civile tokom i nakon sukoba na Kosovu 1999. godine.
Prema internom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čije delove je objavio britanski Financial Times, Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi kad je reč o zaduženjima u stranim valutama.
Srpska vlast je u roku od samo tri dana povukla predlog da nedozvoljeni budžetski deficit od 100 milijardi dinara napuni tako što će porez od šest odsto nametnuti i sirotinji koja zarađuje 12.000 i jedan dinar, što su mnogi ocenili kao socijalni genocid. Da se vlast nije uplašila masovnih društvenih nemira i štrajkova, kojima je promptno zaprećeno, mirne savesti bi takav harač nametnula.
Analitičar američkog Stratfora Marko Papić u intervjuu za RSE ocenjuje, uz ostalo, da će svetska ekonomska kriza teško pogoditi zemlje Zapadnog Balkana, ali i širi region, i dovesti do talasa socijalnih nemira.
Štampa u Srbiji danas je osvanula naslovima “Vlada odustaje od solidarnog poreza”. Izveštava se da su najavljeni socijalni nemiri zbog najavljenog poreza od 6 odsto na sva primanja viša od 12.000 dinara, naterali Vladu da preispita odluku o primeni takozvanog solidarnog poreza.
Ima li bar simboličnih indikatora da će Sjedinjene Države uskoro početi da se ekonomski dižu na noge; hoće li spremnost Obamine administracije da poboljša odnose sa Moskvom poboljšanjem i uroditi; da li će najavljeno usporavanje širenja EU i sve primetniji ekonomski “nacionalizam” njenog razvijenog dela unazaditi stanje stvari na Zapadnom Balkanu – pitanja su na koja u intervjuu za RSE odgovara Thomas Donnelly, ekspert iz American Enterprise institute.
I dok Priština traži gašenje misije UN, Srbi na Kosovu očekuju da se takav zahtev ne odobri u Savetu bezbednosti UN, te da se pruže garancije o nastavku sprovođenja Rezolucije 12 44. Zahtev vlasti u Prištini za RSE komentariše i portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko.
Još jednoj delegaciji iz Srbije, zbog, kako je saopštila Kosovska policijska služba, "nepoštovanja procedure posete Republici Kosovo", zabranjeno je da uđe na Kosovo. Gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu i savetniku predsednika Srbije Mlađanu Đorđeviću pripadnici Kosovske policijske službe na prelazu Končulj nisu dozvolili da nastave put ka Kosovskoj Kamenici, gde su planirali da obiđu ambulantu koja je nedavno izgorela u požaru.
Vlast Srbije deluje kao raštimovani orkestar, što se posebno tragikomično očituje od izbijanja globalne ekonomske krize. Svetsku finansijsku krizu ovdašnji ministri su još koliko pre samo tri-četiri meseca doživeli kao odskočnu rampu za srpsku privredu. Ta raštimovanost je na delu i poslednjih dana povodom donošenja paketa socijalnih mera za spasavanje najsiromašnijih.
Sve srpske vlade nakon "oktobarske revolucije" emituju redovno parole o borbi protiv korupcije, ali činjenica da je u svaki antikorupcijski zakon u prethodnih osam godina bila sistematski ugrađivana mogućnost korupcije govori sama za sebe.
Da li će novi stand by aranžman Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda biti bar kratkoročna injekcija spasa za ekonomiju Srbije, kako veruje Vlada ili pak srpsku državu, koja nije u stanju manje da troši, pogađa verovatnoća da će bankrotirati, kako veruju neki ekonomisti, među kojima je i Vladimir Gligorov, saradnik bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije?
Učitajte više sadržaja...
