Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Izjava Wolfganga Ischingera, evropskog izaslanika u posredničkoj «trojci» Kontakt-grupe - da i dogovorna podela Kosova može biti prihvatljiva - nakon godinama ponavljanih principa Kontakt-grupe da o podeli uopšte ne može da se pregovara, izazvala je dramatičan odjek u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Uprkos Ischingerovim i drugim kasnijim amortizujućim izjavama, ostaje utisak da tabu o nedeljivosti Kosova - a zašto onda po analogiji ne i druga dva principa – počinje da se ruši. O tome za Radio Slobodna Evropa govori Ted Galen Carpenter, potpredsednik Odeljenja za studije spoljne politike i bezbednosti na Cato univerzitetu u Vašingtonu.
Kontakt grupa je nedavno formirala američko-evropsko-rusku “trojku” koja će arbitrirati u predstojećim pregovorima o statusu Kosova izmedju Beograda i Prištine. Judy Batt, ekspert iz Evropskog instituta za bezbednosna pitanja, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa najpre odgovora na pitanje kakve rezultate očekuje od “trojke”.
Američke tajne službe obelodanile su da je teroristička mreža Al-Qaida povratila svoju operativnu sposobnost do nivoa nezabeleženog od 11. septembra 2001. kada je izvršila udare na američke gradove.
Kosovski proces zapao je u još dublji ćorsokak nakon izneverenih očekivanja da će samit Bush-Putin doneti neki suštinski pomak po ovom pitanju. Jonathana Eyala, spoljnopolitičkog eksperta u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene i bezbednosne studije (Royal United Services Institute for Defence Studies), pitali smo kako i kakvom diplomatskom strategijom se može izaći iz ovog ćorsokaka.
Da li je premijer Srbije Vojislav Koštunica svom sagovorniku i savezniku, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, prilikom susreta u Peterburgu saopštio koji cilj Srbija želi da postigne nastavljanjem pregovora o Kosovu, odnosno, da li se iza maksimalističkog zahteva Beograda o suverenitetu nad Kosovom možda krije želja za njegovom podelom. O tome govori spoljnopolitički urednik ruskog dnevnika KOMERSANT Genadij Sisojev, koji najpre komentariše ideje o podeli Kosova koje su predmet neformalnih razgovora u zapadnim prestonicama.
Nakon ćorsokaka u kome je pitanje statusa Kosova ostalo i nakon summita Bush-Putin, ekspert iz Instituta za političke studije iz Brisela, Michael Emerson, komentariše za Radio Slobodna Evropa analize zapadnih medija da pitanje podele Kosova ponovo oživljava iza zatvorenih vrata zapadnih prestonica. Emerson najpre komentariše izjavu Kritine Galjak, portparola visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, da će Brisel preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ukoliko Rusija ostane pri svom stavu.
Da li će dodatni pregovori o Kosovu biti vodjeni pod pokroviteljstvom Evropske unije i da li bi Ahtisarijev plan mogao biti izmenjen? Može li EU lakše da se dogovori sa Rusijom nego Sjedinjene Države? Kako će Brisel reagovati ako dodje do jednostranog akta proglašenja nezavisnosti Kosova? Ovo su neka od pitanja na koja odgova Judy Batt, ekspert Instituta Evropske Unije za bezbednost. Prvo pitanje gospodji Batt bilo je da li ima razlika u stavovima članica Unije o kosovskom procesu.
Nakon Samita G8, gde nije postignut nikakav dogovor sa Rusijom o Kosovu, i izjave američkog predsednika Džordža Buša (Geroge Bush) da Sjedinjene Države podržavaju nezavisnost Kosova, što je u izvesnom smislu, čeoni sudar pozicija dveju globalnih sila o ovom pitanju, postavlja se pitanje u čijem dvorištu je lopta sada. Na to i druga pitanja odgovara Peter Zeihan, ekspert za Zapadni Balkan u Američkoj agenciji za strateška istraživanja “Stratfor”.
Na sastanku šefova diplomatija G8 u Potsdamu, a posebno u raspravi o Kosovu, isplivale su na površinu sve veće napetosti u odnosima Rusije i SAD, ocenjuju vodeći američki listovi New York Times i Washington Post. New York Times piše da je rasprava između Sergeja Lavrova i Condoleezze Rice o Kosovu ličila na teniski meč. Stvari su se nakon toga još i pogoršale, kulminirajući izjavom Vladimira Putina da će, ako Amerikanci ne odustanu od plana postavljanja protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, odgovoriti tako što će nuklearne rakete usmeriti prema evropskim gradovima.
Iako je u Srbiji na delu parlamentarna demokratija, njen parlament je nemoćna igračka u rukama vlade i političkih stranaka. Dostojanstvo parlamenta ne može da uspostavi ni poslovnik ni predsednik skupštine. Jezik kojim se poslanici svađaju – ne može se, nažalost reći komuniciraju – zaista je pao na najniže nivoe primitivizma.
Jonathan Eyal (Džonatan Ajl), ekspert u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene i bezbednosne studije (Royal United Services Institute for Defence Studies), u intervjuu za RSE kaže da će nepopustljiv ruski stav oko statusa Kosova, izražen i u nedavnom pominjanju veta, najverovatnije sprečiti direktnu konfrontaciju u Savetu bezbednosti UN između SAD i Rusije odnosno, stavljanje rezolucije o kosovskom statusu na glasanje krajem maja. A ako bi rezolucija izostala i Sjedinjene Države jednostrano priznale Kosovo, kaže naš sagovornik, Evropska unija se ne bi lako povela za primerom svog atlantskog saveznika.
Nakon što je kontroverzni mafijaški „biznismen“ Andrija Drašković uhapšen u Nemačkoj, zamolili smo eksperte za oblast kriminalnih sindikata da sačine kroki za portret ovog šefa mafije na prostoru bivše Jugoslavije, koji je, kako će se videti, bio u bliskim vezama sa tajnim službama tog prostora.
Da li je prva runda razgovora između srpskog i albanskog pregovaračkog tima u Beču donela bilo kakve pomake, ili su dve delegacije još ušančenije u svojim pozicijama o budućem statusu Kosova i kompleksu aranžmana za zaštitu prava Srba na Kosovu?
Američki ambasador u Srbiji Majkl Polt (Michael C. Polt) u intervjuu Radiju Slobodna Evropa izjavio je kako smatra da će status Kosova biti rešen definitivno, a ne da će biti privremenog karaktera. Ambasador Polt navodi da američki stav da se kosovski problem mora rešiti ostaje jasan. Sjedinjene Američke Države žele to rešenje u veoma skoroj fazi ove godine, kazao je, uz ostalo, američki ambasador u intervjuu Radiju Slobodna Evropa. Intervju je emitovan u sklopu promotivnog projekta "Radio Slobodna Evropa u gostima", u okviru kojeg smo gostovali na beogradskoj televiziji Studio B.
Kao što se i očekivalo, Radikalna stranka je izašla kao najjača pojedinačna partija, ali ipak, više od dve trećine svih mesta u Parlamentu pripašće demokratskim snagama i u zbog toga vidim vrlo povoljne uslove da se u Srbiji formira Vlada koja će zemlju voditi evropskim putem, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Steinmayer. Da li je saglasna sa ovakvom ocenom, upitali smo Doris Pack, predsednicu Odbora Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom.
Ulazak stranih banaka na domaća tržišta novaca u regiji, u širu je praksu uveo korišstenje platnih i kreditnih kartica. Uz pogodnosti i zamke koje nosi, korištenje kartica nosi i opasnost različitih zloupotreba. I dok te iste banke u matičnim zemljama pokrivaju gubitke nastale zloupotrebom kartica, njihove balkanske podružnice to ne čine.
Srpski pokret obnove zatražio je hitno rasformiranje službe bezbednosti, otvaranje svih dosijea tajnih službi od 1945. godine, kao i isplatu nadoknade svim žrtvama komunističkog režima. Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković nije, međutim, u toj brzini. Otvaranje tajnih dosijea, čin diskontinuiteta koji su ostvarile druge zemlje u tranziciji, moraće tako u Srbiji da sačeka donošenje još jednog zakona. Uprkos tome što je zakon koji uređuje ovu oblast usvojen pre četiri godine. Srpski pokret obnove zatražio je hitno rasformiranje službe bezbednosti, otvaranje svih dosijea tajnih službi od 1945. godine, kao i isplatu nadoknade svim žrtvama komunističkog režima.
Partija koja bi, po nekim istraživanjima, ako bi danas bili održani izbori, dobila najubedljivije vodstvo od 34 odsto glasova – Srpska radikalna stranka, svet opskurantski deli na sile dobra i sile zla. Amerika, NATO, Partnerstvo za mir, sve to spada u ove druge. Tako se ulaz Srbije u partnerstvo za mir, koji joj je lako mogao izmaći jer sve do same odluke taj čin je zavisio od isporuke Mladića Hagu, u redovima Radikala doživljava kao dobrovoljna okupacija zato što će NATO avioni i trupe moći da prelijeću preko teritorije Srbije.
Stručnjak za Balkan iz američke agencije za strateška istraživanja Stratfor, Peter Zeihan, ubeđen je da će Srpska radikalna stranka na narednim izborima u Srbiji pobediti. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Zeihan ocenjuje da će Radikali, kada dođu na vlast, pokušati povratiti dominaciju Srba na Balkanu. Ako Srpska radikalna stranka dođe na vlast u Srbiji, Zeihan očekuje da Republika Srpska već za nekoliko nedelja proglasi nezavisnost.
Da li su kosovski Srbi u drugim uslovima mogli izvojevati više prava u okviru kosovskog društva i institucija? Koliko su sami odgovorni što su se našli izvan tih istitucija, odnosno, legalnih mogućnosti da se izbore za svoja prava? Zašto su i međusobno podeljeni u odnosu na to kako se treba postaviti prema međunarodnim i lokalnim organima vlasti na Kosovu? U kojoj meri je Beograd odgovoran za ovakvo pozicioniranje srpske zajednice na Kosovu prema lokalnim i međunarodnim institucijama?
Učitajte više sadržaja...
