Sud u Azerbejdžanu osudio je novinara i ekonomistu Farida Mehralizadu na devet godina zatvora po optužbama za koje kaže da su direktno povezane s njegovim kritičkim izvještavanjem za Azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE), lokalno poznat kao Azadliq Radiosu.
Sud za teška krivična djela u Bakuu osudio je Mehralizadu i šest drugih novinara 20. juna, a svi su negirali bilo kakvu krivicu.
U svojoj završnoj riječi, Mehralizada je rekao kako shvata da presuda koja bude pročitana "neće biti presuda sudija, već onih koji su naredili naše hapšenje".
"Ako žele, mogu nam izreći doživotni zatvor, ili čak promijeniti krivični zakon, vratiti smrtnu kaznu i poslati nas na pogubljenje. Jer u zemljama u kojima se ne poštuje vladavina prava i nezavisnost sudstva, sudski procesi nisu ništa više od lažnog osmijeha autoritarnih vlada", dodao je.
Mehralizada je prvi put pritvoren 30. maja 2024. godine, kada su ga agenti obezbjeđenja zaskočili, stavili mu kapuljaču preko glave i šapnuli mu na uho: "Previše pričaš."
Dana 1. juna 2024. godine, sud u Bakuu stavio je Mehralizada u pritvor zbog "zavjere za krijumčarenje strane valute" u vezi sa slučajem koji su azerbejdžanske vlasti pokrenule protiv Abzas Media.
Odmah nakon hapšenja, Abzas Media je izdala saopštenje u kojem tvrdi da Mehralizada nije imao direktne veze sa tim medijem i da je bio jedan od mnogih stručnjaka čiji su se komentari pojavili na njihovoj web stranici.
Osnivač Abzasa Ulvi Hasanli i glavna urednica Sevinj Abbasova (Vagifqizi) takođe su 20. juna osuđeni na devet godina zatvora.
Zaposlenik Abzasa Mahammad Kekalov osuđen je na sedam godina i šest mjeseci, dok je urednik Agencije Turan Information Hafiz Babali dobio devet godina, a novinarke Nargiz Absalamova i Elnara Gasimova osam godina zatvora, u okviru ovog slučaja.
Tokom suđenja, Mehralizada je pažljivo izložio okolnosti svog hapšenja kao dokaz da je slučaj politički motiviran, kao odgovor na njegova "kritička mišljenja o socijalnoj i ekonomskoj politici koja se provodi u Azerbejdžanu".
"Farid je već mnogo izgubio", rekao je u saopštenju predsjednik i glavni izvršni direktor RSE Steve Capus.
"Neopravdano pritvoren više od godinu dana, propustio je rođenje svog djeteta i sada čeka nedostižnu pravdu. Uskraćivanje osnovnih prava ovom čovjeku je nepotrebno okrutno. Umjesto što se ova prevara nastavlja, vrijeme je da se Farid ponovo ujedini sa svojom porodicom."
Mehranizadine ekonomske analize su često kritikovale ovisnost Azerbejdžana o nafti i plinu i dovodile u pitanje službene statistike nezaposlenosti i siromaštva.
Prvo je optužen za krijumčarenje, ali su naknadno dodane dodatne optužbe, uključujući ilegalno poduzetništvo, utaju poreza, krijumčarenje bandi i krivotvorenje dokumenata - optužbe koje su on i njegove pristalice nazvali izmišljenima i dodatnim dokazima da slučaj vode političke sile.
Od preuzimanja vlasti nakon smrti svog prethodnika i oca Hejdara Alijeva, 2003. godine, predsjednik Iham Alijev suočava se optužbama zbog suzbijanja neistomišljenika pritvaranjem novinara, opozicionih ličnosti i aktivista civilnog društva.
Čini se da se taj trend nedavno ubrzao, s više od 30 novinara i branilaca ljudskih prava uhapšenih pod sličnim optužbama koje međunarodne institucije smatraju politički motiviranim.
Ipak, azerbejdžanske vlasti dosljedno negiraju ove navode. U slučaju Mehranizade i drugih nedavno pritvorenih, vlada insistira na tome da njihova hapšenja proizlaze iz konkretnih krivičnih djela, a ne iz političke odmazde.
"S obzirom na to da se skoro 20 drugih novinara suočava sa suđenjem po sličnim optužbama, međunarodna zajednica mora jasno staviti do znanja da više ne može biti 'uobičajenog poslovanja' s Azerbejdžanom ako masovno zatvara medijske radnike", rekla je Gulnoza Said, koordinatorica programa za Evropu i Centralnu Aziju pri Komitetu za zaštitu novinara, u saopštenju neposredno prije presude.
Reporteri bez granica traže oslobađanje novinara
Reporteri bez granica (RSF) oštro su osudili, kako su rekli, "nečuvenu presudu Faridu Mehralizadi na devet godina zatvora i novinarima Abzas Medije do devet godina zatvora.
"To je parodija pravde koja otkriva obim rata azerbejdžanskog režima protiv nezavisnog novinarstva. Ove optužbe su očigledno izmišljene i politički motivirane, a namijenjene su kažnjavanju novinara zbog otkrivanja korupcije i informiranja javnosti", kazala je Anne Bocande - direktorica u RSF-u.
Suđenje su, naglasila je, "obilježila proceduralna kršenja, uskraćivanje zakonskih prava i djela zastrašivanja, čineći presudu nelegitimnom".
"U potpunosti se solidarišemo s Faridom, koji je pokazao izvanrednu hrabrost i moralnu jasnoću suočen s ugnjetavanjem. RSF poziva na trenutno i bezuslovno oslobađanje njega i novinara Abzas Medije, te poziva demokratske vlade da pozovu Azerbejdžan na odgovornost za ovaj napad na slobodu štampe", navela je Bocande.
