Amandmani kojima se tražilo uklanjanje makedonskog jezika i identiteta iz Evropskog izveštaja o napretku Severne Makedonije za 2023. i 2024. godinu dobili su u sredu široku podršku na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Oni su deo pet amandmana koji su izglasani na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, na kojoj je usvojen Izveštaj koji je pripremio izvestilac, austrijski evroposlanik Tomas Vajc, sa 421 glasom "za" i 121 "protiv'".
Deo zajedničkih amandmana koje su predložili poslanici Evropskog parlamenta Andžej Halicki u ime Evropske narodne partije (EPP), Ketlin van Brempt u ime Progresivnog saveza socijalista i demokrata (SD) i Dan Barna u ime liberalne grupe Obnovimo Evropu (RE), odnosio se na brisanje formulacije "makedonski jezik i identitet" iz dokumenta.
Odbijeno je 17 amandmana, uključujući i predloge bugarskih poslanika Evropskog parlamenta, kao i amandman grčkog poslanika Evropskog parlamenta, koji je tražio da umesto prideva "makedonski" stoji "Severna Makedonija", budući da je to dozvoljeno Prespanskim sporazumom.
'Frustracija javnosti i razočaranje u EU'
U pisanoj izjavi posle glasanja, Vajc je istakao da je Severna Makedonija lider u regionu i da pokazuje istinsku posvećenost vrednostima EU, uključujući istorijsku promenu imena i smele reforme.
"Ali njeno pristupanje je nepravedno predugo blokirano usled bilateralnih sporova, što podstiče frustraciju javnosti i razočaranje u EU", naveo je Vajc u pisanoj izjavi.
Što se tiče pitanja makedonskog jezika i identiteta, koji su bili spomenuti u nacrtu Izveštaja, Vajc smatra da njihovo uključivanje nije bila greška.
"Naš demokratski proces je transparentan, može se videti iz kojih parlamentarnih grupa su amandmani došli i ne mislim da je bila greška uključiti makedonski jezik i identitet u nacrt. Danas je doneta demokratska odluka, a Izveštaj je dobar i sadrži kritike zbog nedostatka reformi, ali i pohvale za napredak postignut u određenim oblastima", naveo je Vajc.
Prema njegovim rečima, ustavni amandmani koje se makedonska vlada obavezala da donese uključivanjem bugarske manjine u Preambulu Ustava moraju biti doneti uskoro kako bi se proces pristupanja Severne Makedonije mogao nastaviti.
Vajc je naveo da Izveštaj daje potpunu sliku o tome gde se Severna Makedonija nalazi i pozdravlja neka dostignuća, ali i poziva na reforme.
Kao kritika se takođe ističe potreba za vladavinom prava, borbom protiv korupcije, što ne bi trebalo da znači samo usvajanje zakona, već i rezultate koje će osetiti građani.
Evropska komisija zabrinuta zbog uticaja Kine i Rusije
Pored toga, Izveštaj takođe ističe zabrinutost zbog ruskog i kineskog uticaja na Severnu Makedoniju.
Jedan od usvojenih amandmana navodi da je Evropska komisija zabrinuta da su Severna Makedonija i druge zemlje u procesu pristupanja EU na Zapadnom Balkanu posebno teško pogođene stranim mešanjem i dezinformacionim kampanjama, uključujući hibridne pretnje, stratešku korupciju, netransparentne finansijske tokove i prinudne investicione prakse koje dolaze iz Rusije i Kine.
"Izražena je zabrinutost zbog uloga mađarske i srpske vlade u ostvarivanju geopolitičkih ciljeva Kine i Rusije. U tom kontekstu, primećuje se rizik zavisnosti od Kine zbog asimetričnih sporazuma o zajmovima, kao i nedavnog zajma od mađarske Eksimbank, koji izgleda da potiče iz Kine", navodi se u amandmanu poslanika Evropske narodne partije.
Još jedan usvojeni amandman navodi da su određeni kineski diplomatski subjekti finansirali plaćeni sadržaj i članke s mišljenjima u severnomakedonskim medijima bez jasnog označavanja.
"Analiza iz 2023. godine otkrila je da su ruski državni akteri koristili srpske medijske posrednike za širenje neprijateljskih diskursa o NATO-u i da EU vrši pritisak na Severnu Makedoniju da 'odustane od svog identiteta'", navodi se u usvojenom amandmanu levičarskih poslanika Evropskog parlamenta.
Izveštaj naglašava da proširenje treba da bude proces zasnovan na zaslugama, na osnovu Kopenhagenških kriterijuma, i poziva Severnu Makedoniju da sprovede neophodne reforme.
Evroposlanici pozdravili su ambicioznu agendu rasta Severne Makedonije i pozvali na posvećenost reformama, posebno u javnoj upravi, upravljanju, vladavini prava i antikorupcijskoj politici.
Kritika zbog povećane korupcije
Uočavajući pogoršanje trendova u vezi s korupcijom na visokom nivou i nisko poverenje javnosti u pravosuđe, Izveštaj poziva na jaču nezavisnost sudstva, veću odgovornost i adekvatne resurse za nadzorna tela.
"Korupcija postoji svuda, ali pitanje je koliko su institucije spremne da se bore protiv nje", izjavio je Vajc na konferenciji za novinare posle glasanja u Evropskom parlamentu.
Vajc je istakao da je ovo prvi izveštaj posle 2022. godine i da je neumorno radio na tome da bude dobro izbalansiran i nepristrasan izveštaj o demokratskom napretku. Pozvao je sve političke partije u Severnoj Makedoniji da se uključe u konstruktivan dijalog kako bi se postigao neophodan konsenzus koji bi ojačao multietnički karakter zemlje i ubrzao njen napredak ka EU.
Žestoki napadi bugarskih evroposlanika
Glasanje u Evropskom parlamentu usledilo je posle žestoke parlamentarne debate u utorak uveče o amandmanima koje su podneli poslanici Evropskog parlamenta.
Prema rečima bugarskih evroposlanika, pitanja identiteta i jezika nemaju mesta u Izveštaju o napretku zemlje kandidata jer, kako kažu, "stvaraju podele".
Bugarski evroposlanici optužili su makedonske političare za populizam i širenje nacionalističke retorike.
U makedonskoj javnosti snažan odjek imala je izjava slovenačke evroposlanice makedonskog porekla, Irene Joveve koja se bugarskim kolegama obratila na makedonskom jeziku:
"Da bi postojao, makedonskom narodu nije potrebna vaša dozvola, već je vama potrebna čestitost, integritet, hrabrost da to priznate – znam", rekla je ona s govornice Evropskog parlamenta.
O Izveštaju je prvobitno trebalo da se glasa 4. juna, ali je glasanje odloženo zbog intenzivnih političkih pritisaka bugarskih evroposlanika, zato što se na dva mesta u predloženom tekstu pominjao "makedonski identitet i jezik".