Nova runda dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u Briselu završena je u četvrtak bez napretka, pri čemu Kosovo insistira na potpunoj primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, dok Srbija zahteva da se prvo sprovede deo koji se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je posle sastanka s glavnim pregovaračem Srbije Petrom Petkovićem, i evropskim izaslanikom, Peterom Sorensenom, da insistira da se pitanje vezano za komisije za nestala lica sprovodi odvojeno.
"Ideja danas je bila da se prvo postigne napredak u osnivanju zajedničke komisije za prisilno nestala lica, a zatim da se u preostalom delu održi sastanak, gde strane – Kosovo i Srbija – daju konkretne predloge, prema kojima bi onda deseta verzija plana redosleda mogla biti prihvatljiv plan za strane", rekao je Bisljimi novinarima u Briselu.
Petković je rekao da je Srbija stavila do znanja da je "apsolutno opredeljena" da se reši pitanje nestalih.
On je međutim optužio kosovsku stanu da "nije spremna ni na kakve razgovore i dogovore", navodeći da je delegacija Srbije insistirala na tome da mora "odmah i hitno da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština
Bisljimi je rekao da nije moguće osnovati komisiju za nestala lica jer se Srbija verovatno "povukla iz sporazuma o mandatu koji smo zaključili krajem decembra prošle godine, rekavši da žele ponovo da intervenišu u dokumentu, što nije prihvatio ni Brisel ni naša strana“.
Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju.
Bisljimi je rekao da je za sledeću tačku razgovora Kosovo ponudilo tri predloga, ali je Srbija tražila da se prvo osnuje Zajednica opština sa srpskom većinom.
"To se odnosilo na obezbeđivanje da članovi od 1 do 4 budu uključeni u osnovni sporazum, jer se time garantuje ispunjenje jednog člana iz aneksa koji kaže da se strane saglašavaju ili obavezuju na punu primenu osnovnog sporazuma. Zahtevali smo da se obaveza Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama premesti s kraja plana na početak. Tražili smo da se preciznijim jezikom eliminiše svaka mogućnost za dvosmislenost ili nejasnoće", rekao je Bisljimi.
On je dodao da je Srbija odbila da iznese konkretne predloge.
"Pozicija Srbije se može vrlo jednostavno prevesti kao: najpre Zajednica kao preduslov, a zatim crvene linije Srbije, što zapravo znači da se Srbija povukla iz osnovnog sporazuma ili odbija da o njemu razgovara", izjavio je Bisljimi.
Petković je novinarima nakon današnje runde dijaloga u Briselu rekao da Kosovo ne interesuje Zajedinica opština sa srpskom većinom i optužio premijera te zemlje Aljbina Kurtija (Albin) da "želi da protera srpski narod".
"Ukoliko nema zajednice, postavlja se pitanje opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Dakle, to je za nas sada već humanitarno pitanje zato što srpski narod ne može više da podnese sav teror koji trpi od Kurtijevog režima", rekao je Petković.
Kosovo i Srbija su postigli Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat kao Ohridski sporazum, 2023. godine. Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija insistira da je obavezujući za obe strane.
Sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i zahteva od Prištine i Beograda da takođe sprovedu sve prethodne sporazume postignute tokom dijaloga.
Prema rečima glavnog kosovskog pregovarača, Srbija je prekinula razgovore kada je on pokrenuo temu blokiranja raspodele sredstava kosovske vlade poljoprivrednicima u Preševskoj dolini.
Pored trilateralnog sastanka, Bislimi i Petković su ranije tokom dana održali odvojene sastanke s evropskim posrednikom Sorensenom.
Zamerke na Kosovu na učešće Bisljimija u dijalogu
Demokratski savez Kosova – stranka koja je bila na trećem mestu na februarskim izborima – kritikovao je odluku vršioca dužnosti vlade Kosova da pošalje Bisljimija u Brisel na dijalog sa Srbijom, opisujući je kao odluku "neopravdanu i bez ikakvog građanskog ili institucionalnog legitimiteta".
"Zastupljenost u dijalogu može se zasnivati samo na legitimnim institucijama koje su proizašle iz izbora", saopštio je Demokratski savez Kosova.
Od februarskih izbora, na Kosovu još nije formirana nova vlada, pošto nijedna stranka nije osvojila dovoljno glasova da sama vlada, dok još nema dogovora stranaka o vladajućoj koaliciji.
Posle razgovora u Briselu, Bisljimi je reakciju Demokratskog saveza Kosova nazvao "glupošću", rekavši da je on zamenik premijera u tehničkom mandatu, takođe zadužen za dijalog s Beogradom.
Nova runda dijaloga na nivou glavnih pregovarača usledila je pošto je evropski posrednik za dijalog Kosovo-Srbija Sorensen boravio na Kosovu i u Srbiji u avgustu.
Na Kosovu je razgovarao sa liderima o, kako je naveo, sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, poznatog i kao Ohridski sporazum.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle sastanka sa Sorensenom u Beogradu da je neophodno da se dijalog sa Kosovom "vrati obavezi" formiranja Zajednice opština sa većinskom srpskom populacijom, kao i zaštite prava Srba.
Strane su se saglasile da osnuju tu zajednicu kroz dva sporazuma u okviru dijaloga, 2013. i 2015. godine.
Nacrt statuta koji je za Zajednicu sastavila EU, aktuelna vlada Kosova još nije poslat Ustavnom sudu na tumačenje. Takav postupak bi označio prvi korak ka osnivanju Zajednice.
Iako su održavani sastanci na nivou glavnih pregovarača, nijedan sastanak na visokom nivou nije održan u Briselu od septembra 2023. godine. Taj sastanak se održao nekoliko dana pre nego što je grupa naoružanih Srba napala Kosovsku policiju u Banjskoj u Zvečanu, ubivši narednika.
Kosovo krivi Srbiju za ovaj događaj, dok Beograd negira bilo kakvu umešanost.
Sorensen je 10. juna, posle sastanka glavnih pregovarača, najavio da se priprema novi sastanak na visokom nivou.
