Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Međunarodna zajednica koja je podržavala nezavisnost Kosova nije ispunila obećanja zbog protivljenja Srbije i Rusije, nedostatka političke volje i slabe koordinacije, pa su izgledi za de facto podelu Kosova sve veći. Ako se stanje de facto podele nastavi, Srbi južno od Ibra biće ugroženi, pritisak za prekrajanje granica po etničkim linijama širom bivše Jugoslavije postaće sve jači, a izgledi tih zemalja da postanu članice EU sve manji, upozorava u poslednjem izveštaju o Kosovu Međunarodna krizna grupa. O tome za RSE govori Sabine Frajzer (Sabine Freizer), programska direktorka ove organizacije.
Ross Johnson iz američkog Woodrow Wilson Centra ocjenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kako Srbija neće puno postići svojim zahtevom UN-u da se od Međunarodnog suda pravde zatraži izjašnjenje o nezavisnosti Kosova. Ross navodi i da je Balkan sada odgovornost EU, a da je Kosovo poslednja epizoda u prethodnih 15 godina američkog prisustva na Balkanu.
Statut Vojvodine u poslednje vreme jedna je od glavnih meta onoga što je ostalo od srpske opozicije. Dokument se ocenjuje kao antiustavni akt koji priprema secesiju i severne pokrajine Srbije.
Grupa od dvadesetak mladića sa hirurškim maskama i kapuljačama napala je 19. septembra uveče učesnike "Queer" (Kvir) festivala u Beogradu i tada je teško povređen i jedan američki državljanin. Više nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava najoštrije su osudile te napade.
Da li je politički produktivna ili neproduktivna inicijativa Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti kosovskog proglašenja nezavisnosti? U intervjuu za Radio Slobodna Evropa o tome govori bivši američki ambasador u Srbiji i Hrvatskoj William Montgomery.
Priznanje bivšeg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića da su izbornu kampanju njegove (bivše) Srpske radikalne stranke finansirali tajkuni Mišković i Beko zapravo je prvi put da neki partijski lider ono o čemu i vrapci pevaju javno prizna.
Dvadeset i pet članica Evropske unije pokušalo je juče u Briselu da pridobije Holandiju da, nakon povoljnog izveštaja tužioca Bramerca o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom, da zeleno svetlo za odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije, ali taj pokušaj, kao što je poznato, nije urodio plodom.
Na srpskoj političkoj sceni ne postoji partijski balans prisutan u stabilnim demokratijama, gde paraleleno egzistiraju profilisani centar, levica i desnica. Socijalistička partija Srbije ima šansu da se transformiše u modernu evropsku levicu, a cepanjem pretpolitičke, zastarele i autoritarne Srpske radikalne stranke, otvara se mogućnost da njen doskorašnji drugi čovek Tomislav Nikolić inicira novu desnu partiju koja bi odricanjem od ekstremnog nacionalizma dobila konture moderne evropske desne stranke. Šta bi to moglo značiti na političko-partijskoj sceni Srbije?
Zemlja Srbija još uvek deluje kao jedna opšta bezbednosna pretnja? Nezadovoljni i frustrirani gubitnici, prete ugrožavanjem života nosiocima političkih, pravosudnih i drugih funkcija. Da li je takva klima završnica "miloševićevskog" sistema vrednosti i načina života?
Bivši američki diplomata Richard Holbrooke pre par dana je u Prištini rekao da EU treba da uslovi prijem Srbije time da Beograd prizna nezavisnost Kosova. Daniel Serwer, direktor Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir, kaže za RSE da je velika verovatnoća da će Brisel istaći takav uslov, iako evropski zvaničnici to trenutno neće otvoreno da kažu.
Kad su svojevremeno jednog jugoslavenskog inženjera, koji se iz Nemačke hteo vratiti u domovinu pitali – a šta ćeš tamo raditi, odgovorio je: "Biću poslanik u skupštini, to je najprofitabilnije zanimanje!". Ni danas nije mnogo drugačije. Poslanici Parlamenta Srbije su u samo mesec dana, za samo tri održane sednice, ne računajući plate, građane koštali oko milion evra.
Lenard Cohen, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Simon Fraser u Vankuveru, i autor knjige “Pokidane veze: Dezintegracija Jugoslavije i balkanska politika u tranziciji”, ocenjuje da, iako demokratija u Srbiji nije ireverzibilno konsolidovana, nije verovatno da se u zemlji može dogoditi dramatičan zaokret unazad. Upoređujući političke performanse pokojnog premijera Đinđića i njegovog partijskog kolege, aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića, Cohen u razgovoru za RSE kaže da Tadić nije harizmatičan, energičan i beskompromisan kao što je bio Đinđić, ali da on građane Srbije vodi u istom vrednosnom i reformsko-političkom pravcu koji je definisao Đinđić.
Mnogi analitičari smatraju da je gruzijski rat suštinski poremetio odnose između Sjedinjenih Država i Rusije. Reč je o najznačajnijoj geopolitičkoj promeni od pada Sovjetskog Saveza do danas, ocenjuje Charles Kupchan, iz uticajnog američkog Saveta za spoljnopolitičke odnose, a Zejno Baran, ekspert za Rusiju u Hudson institutu u Vašingtonu, ide i korak dalje tvrdeći da je sukob u Gruziji u suštini indirektan rat između Rusije i Sjedinjenih Država. Marko Papić, stručnjak za Evroaziju u američkom centru STRATFOR, u razgovoru za RSE kaže da ne može da prihvati ovakvu ocenu.
Gasno-naftni sporazum sa Rusijom koji je sklopila prošla Vlada bio je, očigledno, po Srbiju loš paket-aranžman. Odnos vlasništva u budućoj kompaniji u vezi sa izgradnjom gasovoda biće 49 prema 51 odsto u korist Rusa, ali to nije najveći problem.
Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija postigle su, konačno, dogovor o konstituisanju gradske vlasti u Beogradu na principu depolitizacije i departizacije gradske vlasti. Tako će nestranačke ličnosti biti postavljene na čelo javnih preduzeća kao što su "Beograd put", Apotekarska ustanova "Beograd" i Turistička organizacija Beograda.
Demokatska stranka Srbije je u ozbiljnoj krizi - ne samo krizi rejtinga nego i krizi identiteta. Podrška biračkog tela nastavila je da pada i nakon parlamentarnih izbora i prema rezultatima istraživanja agencije Stratedžik marketing, od nekadašnjih sjajnih 18 svela se na svega oko deset odsto glasova. Ono što je, međutim, još alarmantnije, jeste da stranku ne napuštaju samo njeni doskorašnji birači, nego i funkcioneri i članovi.
Kako bi se aktuelna kavkaska kriza mogla odraziti na Zapadni Balkan, Srbiju, Kosovo i druge delove regiona? Može li kriza na Kavkazu, politički, ekonomski i medijski, gurnuti Zapadni Balkan na margine interesovanja Brisela i Vašingtona? O tome za RSE govori Mark Almond, profesor Oriel College-a Univerziteta u Oxfordu.
Trinaest godina nehapšenja Radovana Karadžića jasan je dokaz da nije postojala volja međunarodnih faktora da se privede pravdi najtraženiji haški begunac. Ne stoji tvrdnja zapadnih zvaničnika da NATO u Bosni i Hercegovini nije imao mandat za hapšenje haških begunaca, jer je taj mandat promenjen 1997. godine i od tada međunarodne snage taj mandat imaju, kaže u intervjuu za RSE bivša portparolka Haškog tribunala Florens Artman.
Slučaj studenta Miladina Kovačevića preti da ozbiljno poremeti odnose između SAD i Srbije. Čarls Šuman, američki demokratski senator iz države Njujork, zapretio je da će zbog Kovačevićevog nepojavljivanja na saslušanju zahtevati od Kongresa u septembru da razmotri pomoć u iznosu od 50 miliona dolara koju SAD dodeljuju Srbiji.
Učitajte više sadržaja...
